iSelektor
30-03-2012, 15:41
Završna tribina projekta „Mladi u Sandžaku“ održana u Novom Pazaru
Nezaposlenost premošćuje jaz razlike
Novi Pazar - Sandžačke opštine i u Srbiji i u Crnoj Gori imaju epitet najnerazvijenijih lokalnih zajednica u ove dve države. Oduvek je ovo područje bilo multietničko i multikonfesionalno. Prožimale su se tradicija, religija i politika. Svako teško vreme na probu je stavljalo život i suživot. Pamte se ona vremena kad su ovde različitosti živele jedne sa drugima, ali i ona koja su opominjala zbog života jednih pored drugih.
Zbog svega što se događalo devedesetih godina prošlog veka, uporedni multietnički i multikonfesionalni život je ostavio traga svuda. Prebrojavanja po nacionalnoj i verskoj pripadnosti dodatno su opterećivali i još uvek opterećuju sve veće siromaštvo, propast privrede i porast nezaposlenosti. Sve zajedno dalo je pravo nekim političkim liderima da krivicu prebacuju na nekog drugog, da pričom o ugroženoj nacionalnoj ideji, kad stomaci krče, grade svoje karijere i prave jaz između pripadnika različitih verskih i nacionalnih pripadnosti.
Od ukupnog broja stanovnika, u svih jedanaest opština srbijanskog i crnogorskog Sandžaka, polovinu čine mladi. Oni i čine većinu na evidencijama nezaposlenih u svojim zajednicama. Imaju diplome o završenim školama i mnogo slobodnog vremena. Boljim danima se samo nadaju. Zbog toga, dobar deo mladih ljudi postaje lak plen onima koji zagovaraju prebrojavanje po nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Otvaranje dijalog između mladih različitih etničkih i verskih pripadnosti na području Sandžaka bio je cilj projekta „Mladi u Sandžaku“ koji je redakcija Danasa pokrenula uz podršku Ambasade Velike Britanije u Srbiji. Više od dva meseca mladi iz sandžačkih gradova, na stranicama ovog dodatka, svojim autorskim tekstovima i kroz anketa iznosili su svoje viđenje života u multietničkim i multikonfesionalnim sredinama. Na jednom mestu našlo se puno različitih mišljenja i pogleda na sandžačku stvarnost. Negiranja razlika nije bilo, ali stoje konstatacije da su one manje vidljive nego ranije. Prednost se daje ljudskim kvalitetima i znanju, a različitost samo obogaćuje. Naši saradnici smatraju da se pravljenje etničkih i verskih distanci vuče iz porodica, zbog neznanja i nemogućnosti da se putuje i upoznaju drugi ljudi i druge kulture, da svako zatvaranje u sopstvene zajednice šteti svima, a najviše zajednici koja pokušava sebe da stavi iznad drugih. Mladi na ovom prostoru imaju mnogo slobodnog vremena, jer im lokalne zajednice ne nude sadržaje koji bi ih okupili i omogućili da iskažu svoje sposobnosti. Spremnost na dijalog pokazali su svi i odbacili svaku isključivost pripadnika bilo koje nacionalne ili verske zajednice.
U dijalogu na ovim stranicama, ali i na naše dve debate, ukazano je na potrebu većeg učešća mladih kada se pokreću ovakve teme, jer bez otvorenog i iskrenog dijaloga pomaka nema. Svoje poglede na sandžačku stvarnost iznosili su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Fakulteta za islamske nauke u ovom gradu, ali i sa drugih univerziteta u Srbiji i zemalja u okruženju, kao i učenici srednjih škola. Doprinos otvaranju ovog dijaloga dale su i eminentne nevladine organizacije sa ovog prostora, koje svojim mnogobrojnim aktivnostima nastoje da među mladima smanje etničke i verske razlike, da im približe vrednosti multietničkog života i onoga što ih spaja, da poštuju različitosti, neguju dijalog i toleranciju kao lepotu različitosti.
Završna debata o različitostima među mladima u Sandžaku održana je u novopazarskom Kulturnom centru. Malobrojni učesnici sa ovdašnjeg Državnog univerziteta, nevladinih organizacija i podmladaka nekih partija rekli su da su najveći problemi mladih nezaposlenost, korupcija i nezainteresovanost mladih da nešto menjaju u svom životu. Dijalogu mladih u Novom Pazaru prisustvovao je i Ivan Eskiva, šef Trening centra OEBS-a u ovom gradu, sa saradnicima.
Devedesete ostavile znaČajan negativan trag
- Jedna od naših sistemskih akcija i napora bila je ideja da pokušamo da organizujemo susrete mladih, da oni međusobno porazgovaraju, šta vide kao svoje glavne probleme tu gde žive i nadam se, gde će živeti i kako te probleme da pokušamo zajedno da rešimo. Te probleme, ne možemo da rešavamo bez političkih, ekonomskih ili nekih drugih odluka, ali možemo da pomognemo da vi i vaši sugrađani bolje shvatite sa čim se suočavate. Vaša mišljenja su posebno dragocena, jer bez novih ideja teško ćemo moći da izađemo iz ovoga. Vi sa vašim idejama i energijom možete mnogo više da uradite, rekao je učesnicima završne debate Radomir Ličina, urednik Danasa.
Posmatranje sandžačke stvarnosti Teo Taraniš, student ekonomskih master studija na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, krenuo je od ideja Džona Majnarda Kejnza u vreme ekonomske krize od 1929. - 1933. godine, koju je izneo u knjizi „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ i parafrazirao njegovu rečenicu da ljudima treba dati da pomeraju zemlju sa jednog mesta na drugo: „Samo im dajte neka rade“. Mladi ekonomista smatra da sada imamo „još veću i dublju krizu nego tada“
- Kod nas u Sandžaku kriza je još izraženija zbog drugih brojnih razloga, koji nisu samo politički. Devedesete godine su ovde ostavile značajan negativan trag i mi se suočavamo sa mnogo većim problemima nego što su u drugim delovima sveta - rekao je Taraniš i svojoj generaciji poručio da „ ako smo pre osamdeset godina mogli da opstanemo, na osnovu ideje da bilo šta radimo, makar premeštali zemlju sa mesta na mesto, samo da bismo se zaposlili, onda i sada treba da pokušamo nešto slično tome, ako je država već toliko slaba“. On smatra da je to dobra ideja za razmišljanje „da bi mogli nešto sami da radimo“.
Za Sanjina Mašovića, studenta prava na državnom Univerzitetu, od nezaposlenosti veći problem je korupcija.
-Prisutna je u svim sferama života i ne možemo da je suzbijemo. To je jedan od ključnih problema koji moramo da rešavamo, da bismo mi mladi na osnovu svojih sposobnosti mogli da dođemo do posla. Navikli smo jedni druge da posliće i poslove završavamo preko novca. Za najobičniji dokument moramo nekog da potplatimo da bismo posao završili i zadatom roku. Od korupcije možemo još samo da očekujemo da postane legalna. Oni koji su govorili da će da suzbiju korupciju, u njoj su sada uzeli najviše maha - naglasio je Mašović.
Partijska knjiŽica ostvaruje ciljeve
Dobar deo dijaloga u Novom Pazaru bio je posvećen načinima za ostvarivanje ciljeva, posebno kada je zaposlenje u pitanju. Učesnici su, kao način za postizanje željenog označili partijsku pripadnost, jer je „politička diskriminacija izraženija od nacionalne i verske“.
Sanjin Mašović smatra da članstvo u nekoj partiji znači brže dolaženje do posla i da vlada mišljenje da su sve partije po tom pitanju korumpirane.
- Ovde ne govorimo o nacionalnoj i verskoj diskriminaciji, koliko o političkoj i klasnoj diskriminaciji. Nije bitno vaše ime, već da li imate para da se zaposlite ili da li ste član neke od vladajućih partija. U gradu imamo četiri,pet prezimena koja se gomilaju u državnim institucijama, a mi ostali ne možemo da dođemo do izražaja. Zbog toga nam se događaju migracije i mladi stručnjaci odlaze. Ako se ovako nastavi, za dvadesetak godina ovo neće biti grad mladih već starih - istakao je Mašović i rezignirano dodao da u našem regionu svi smo odgajeni po pravilima „sedi, ćuti i radi“. „To je razlog zbog čega mi mladi ne možemo da nađemo način da se izborimo za svoju budućnost. Svi pričamo o promenama, hoćemo ih, ali niko ništa ne preduzima. Šta smo uradili za ovu sredinu? Ništa! Šta možemo da uradimo za državu? Ništa! Šta država pruža nama? Ništa! I sve je jedno veliko ništa. Kad smo toliko depresivni, ne vidimo kome treba da se obratimo“, dodao je Mašović.
- Ne bih, baš, preporučio svima da se bave politikom, jer ona nije bezazlena stvar. I ona nije jedino rešenje koje može da nam posluži da dođemo do cilja. U nju treba biti uključen, ali ne u ekstremnoj meri, jer ovde kod nas sve zalazi u ekstremizam. Ljudi se ovde emotivno vezuju za političke lidere, a to nas vodi u primitivizam i pravi razlike među nama. Rešenje je u nama mladima i našoj potrebi da se izborimo za boljitak. Problem je što samo pričamo, a niko ništa ne radi. Imamo višak slobodnog vremena i treba da pronađemo način da ga iskoristimo na najbolji način. Više i otvorenije treba da govorimo o problemima, jer samo na taj način možemo da dođemo do više ideja. Rešenja su moguća na ovakvim skupovima i debatama. Potrebno nam je više tolerancije, zbog ove depresije počinjemo da ne podnosimo i sebe i druge nekim danima. Uzrok tome je naša besposlenost i nemogućnost da kanališemo i iskažemo naše potencijale. Da nije nevladinih organizacija, ko zna kakvo bi stanje bilo u državi - rekao je Mašović.
Teo Taraniš misli da je političarima lako da budu korumpirani „kada nas ovde ima 25 hiljada nezaposlenih“.
- Tolika nezaposlenost je, upravo, plodno tlo za razvoj korupcije. Da bi se došlo do posla mora da se plati ili da se ostane među onih 25 hiljada nezaposlenih. Mi ovde sami sebe treba da preispitamo, pa možda će nam i političari biti bolji - ocenio je Taraniš.
Faris Hadrović, predsednik omladine Zelene ekološke partije „Zeleni“, ubeđen je da ako mladi žele nešto da promene nemaju drugi način „neka se uključe u politiku“.
- Iz tog razloga sam se uključio u politiku, jer dosta mi je bilo priča kako će biti bolje. Želim nešto da menjam. Tim se vodim i verujem da ću da uspem. Ko god želi nešto da promeni i misli da ima potencijala za to, neka sebe nađe i neka se uključi u priču koja nije korumpirana - objasnio je Hadrović svoje razloge za političko angažovanje, ali i negirao postojanje nevladinog sektora, jer su „nevladine organizacije potpale pod uticaj većih političkih stranaka i indirektno prenose ono što te partije žele“. Hadrović tvrdi da se „na projektima upošljavaju samo kadrovi iz te političke opcije, a za nas ostale nema mesta“.
U prilog ovim Hadrovićevim konstatcijama, idu konstatacije predsednika njegove partije Mithata Nokića, koji kad je video da ništa ne može da uradi u nevladinoj organizaciji, ušao je u politiku.
- Kada sam pre osam godina ušao u nevladin sektor , bio sam ogorčen kao i oni. Posle dve, tri godine sam video da ništa ne mogu da uradim bez politike. Kada sam to shvatio postojale su dve mogućnosti: ili da sedim sa strane i da budem uvek u pravu i kritikujem, a karavani da prolaze ili da probam nešto da promenim. Odlučio sam se za ovo drugo. Za mlade ne vidim neko drugo rešenje, već da se uključe ne samo u politiku nego u sve procese koje se događaju u društvu. Ne možemo sve odjednom da promenimo, ali možemo da podignemo glas protiv nepotizma. Ne smemo da ćutimo i računamo na rođačke veze - rekao je lider Zelene ekološke partije „Zeleni“.
Nevladine organizacije nisu politiČke
Almir Pružljanin, student master studija prava na Državnom univerzitetu i aktivista NVO Urban-in, ocenio je da mladi u ovom gradu imaju potencijala i zato „nikada ne treba da krivimo samo druge za ono što nam se dešava“, ali i negirao tvrdnje da je nevladin sektor pod uticajem političkih partija. Ovu svoju tvrdnju zasnovao je na ličnom iskustvu.
- Nikad nisam bio aktivan u političkom sektoru jer nisam nailazio na razumevanje kao što sam nailazio u nevladinom sketoru. U ovom gradu postoje nevladine organizacije koje su apolitične i samo se zalažu za svoje ideje koje propagiraju, i van su političkog konteksta. Normalno, da postoje projekti koji imaju dodirne tačke sa vladajućim partijama, jer masu aktivnosti finansiraju ministarstva Vlade Srbije. Međutim, ono što realizuju i zašta se zalažu nije u nadležnosti političkih partija a i aktivisti nisu ćlanovi političkih partija - naglasio je Pružljanin i ocenio da je „Novi Pazar dosta dugo trusno područje“.
- Kad god krenemo napred, desi se nešto i opet se vratimo na staro. Jednostavno, ne da nam se da sami donosimo odluke, već stalno pokušavamo da gasimo neku vatru. Kad sve prođe, mi ni ne pokušavamo da nađemo uzroke. Ali, mislim da ovde sve nije crno i trudim se da što pozitivnije gledam na budućnost.Ubeđen sam da mi mladi možemo mnogo da uradimo, posebno sada kada smo na pragu Evropske unije. Iako, ovaj period najmanje pogoduje mladima, ima mesta za pokretanje inicijativa i pravih projekata koji treba da dovedu do promene stanja u kojem se nalazimo U budućnosti mora nešto da se iskristališe i da se postave neka pravila - rekao je Almir Pružljanin. On je uveren da sve to treba da doprinese smanjenju vidljivih podela po nacionalnoj i verskoj osnovi, jer poslovica kaže da „Mozak čoveka koji ne radi ništa je đavolje igralište“. „Ako otvorimo nova radna mesta, dovedemo investitore, ako mladi počnu da rade više na sebi - da se obrazuju, putuju, upoznaju druge kulture, onda će da promene i mišljenja i naučiće da žive jedni sa drugima, da prihvate različitosti“, zaključio je.
Azra Sinanović, predstavnica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, rekla je da se u nevladinom sektoru intenzivno radi na smanjenju etničkih i verskih razlika, posebno među mladima i naglasila neophodnost dijaloga između svih.
- Problemi su nagomilani i ima ih mnogo, ali za sva rešavanja mora da postoji dijalog između svih nas. Neko manje, neko više ali svi plivamo u tim problemima i neophodno je da se pronađu i ponude rešenja koja će sve da nas ujedine. Takvu ideju treba da prepoznamo i da se aktivno uključimo u njeno realizovanje - ocenila je predstavnica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda i dodala da „smanjenju podela po nacionalnoj i verskoj osnovi treba da doprinesu i političke partije i nevladine organizacije. Šansa mora da se pruži i jednima i drugima, u protivnom samo se stvara veći ambis“.
Predrag Ivković, student engleskog jezika i književnosti u Kosovskoj Mitrovici, pita se „dokle ćemo da sedimo po strani i gledamo tuđ uspeh i da se bavimo tričavim stvarima o ljubavnim aferama iz novina“.
- Mi kući sedimo i čekamo da nam nešto padne s neba, da uhvatimo olovku i papir i da sedimo u toploj kancelarijii. Sada jedino razmišljanje nam je gde ćemo da odemo na kafu i tamo do besvesti okrećemo jednu istu priču. Pitam se, kada ćemo mi mladi da se potrudimo da sami sebi stvorimo posao,da ne gledamo ko je u kojoj stranci i kako je došao do posla. Jednostavno, sami bi trebalo da ostavimo politiku po strani, da se udaljimo od nje i da realno gledamo na mogućnosti za ostvarivanje naših ciljeva. Ružičasti pogledi na budućnost drže nas na istom mestu - rekao je Ivković.
Pitanja koja su na ovim stranicama i na debatama u Novom Pazaru otvorili mladi, sigurno zavređuju pažnju i institucionalno rešavanje jer mladi iz ovog regiona ne žele da budu u izolaciji, niti da na nju odgovaraju samoizolacijom, ali im ne odgovaraju propagiranja nacionalističkih stranaka i verskih vođa koja više idu ka odvajanju nego ka integracijama.
Pokazalo se da su mladi u sandžačkim opštinama svesni svih problema u svom okruženju, da realno razmišljaju o stvarnosti i svojoj budućnosti. Nevladine organizacije su na stanovištu da ovaj prostor mora biti „pod moćnom lupom lokalnih nevladinih organizacija, ali i onih koje deluju u većim centrima“. Za prevazilaženje problema, nužno je reafirmisanje i propagiranje svih vrednosti i prednosti ovog prostora, koje su u minule dve decenije bile daleko iza distanci i nepoverenja.
NVO: Mladima data moguĆnost da iskaŽu svoje stavove
Na obe debate u Novom Pazaru, aktivno učešće imali su predstavnici Urban-ina i Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
- Koliko znam ovo je prvi put, makar u Sandžaku,da bude pokrenut i realizovan ovakav projekat koji mladima pruža mogućnost da javno, otvoreno i iskreno na tribinama, ili još važnije kroz anketu i autorske tekstove u dodatku Sandžak Danas, iskažu svoje stavove, svoja mišljenja, da daju svoje viđenje kako sopstvenog položaja u društvu, tako i položaja ovog regiona, ali i da iznesu predloge i sugestije za rešavanje postojećih problema. Sve to smatram izuzetno važnim, posebno sa stanovišta učešća mladih u javnom životu i njihovog doprinosa razvoju ovog regiona kroz unapređenje tolerancije i međuetničkih odnosa uopšte. Zbog toga snažno podržavam ovakve i slične projekte i pozivam Danas, ali i druge medije da nastave sa ovakvim pristupom - ocenjuje Sead Biberović, programski koordinator NVO Urban-in.
I za Semihu Kačar. predsednicu Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, debate su bile prilika da mladi iz različitih nacionalnih i verskih zajednica otvoreno progovore o problemima koji ih opterećuju i sputavaju da pokažu svoje potencijale, umeća i stavove.
- Ovakvih otvorenih i iskrenih razgovora među mladima na ovom području treba da bude vieš.Mladi su uvek bili prisutni u radu naše organizacije, sada posebno. Izuzetno je važno što među njima jačaju razne inicijative, kritička svest i osećaj za potrebu rešavanja mnogobrojnih problema koji pritiskaju našu svakodnevnicu. Omladina u ovom regionu je željna znanja, razmene iskustava, upoznavanja drugih sredina, širenja svojih vidika. Ona ne želi samo da sluša već i da aktivno učestvuje u razmatranju brojnih problema, da i ona ponudi svoje viđenje. Za sandžačku omladinu i njihova prava na prosperitetnu budućnost se treba institucionalno boriti. Mladi iz Sandžaka treba da imaju prava kao njihovi vršnjaci u drugim sredinama - ocenjuje Kačarova.
Istraživanje Sandžačkog odbora
U prilog tvrdnji da se etničke i verske distance smanjuju ide i istraživanje koje je sproveo Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Ono je pokazalo znatan stepen tolerancije prema izgradnji verskih objekata i isticanju verskih obeležja. Od stotinak ispitanika, trećina nije zadovoljna međuverskim i međunacionalnim odnosima u Novom Pazaru i zbog toga se insistira na dijalozima u kojima bi učestvovali predstavnici iz obe nacionalne zajednice. Stepen etničke distance je znatno niži nego što je bio devedesetih godina prošlog veka. Predstavnici nevladinog sektora stalno ističu neophodnost edukacije mladih kroz različite programe jer se kroz njih „jača tolerancija, prevazilaze stereotipi, neguje kultura dijaloga, pružaju informacije o demokratskim institucijama i osnovnim postulatima demokratije“.
Autor: Slađana Novosel
Nezaposlenost premošćuje jaz razlike
Novi Pazar - Sandžačke opštine i u Srbiji i u Crnoj Gori imaju epitet najnerazvijenijih lokalnih zajednica u ove dve države. Oduvek je ovo područje bilo multietničko i multikonfesionalno. Prožimale su se tradicija, religija i politika. Svako teško vreme na probu je stavljalo život i suživot. Pamte se ona vremena kad su ovde različitosti živele jedne sa drugima, ali i ona koja su opominjala zbog života jednih pored drugih.
Zbog svega što se događalo devedesetih godina prošlog veka, uporedni multietnički i multikonfesionalni život je ostavio traga svuda. Prebrojavanja po nacionalnoj i verskoj pripadnosti dodatno su opterećivali i još uvek opterećuju sve veće siromaštvo, propast privrede i porast nezaposlenosti. Sve zajedno dalo je pravo nekim političkim liderima da krivicu prebacuju na nekog drugog, da pričom o ugroženoj nacionalnoj ideji, kad stomaci krče, grade svoje karijere i prave jaz između pripadnika različitih verskih i nacionalnih pripadnosti.
Od ukupnog broja stanovnika, u svih jedanaest opština srbijanskog i crnogorskog Sandžaka, polovinu čine mladi. Oni i čine većinu na evidencijama nezaposlenih u svojim zajednicama. Imaju diplome o završenim školama i mnogo slobodnog vremena. Boljim danima se samo nadaju. Zbog toga, dobar deo mladih ljudi postaje lak plen onima koji zagovaraju prebrojavanje po nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Otvaranje dijalog između mladih različitih etničkih i verskih pripadnosti na području Sandžaka bio je cilj projekta „Mladi u Sandžaku“ koji je redakcija Danasa pokrenula uz podršku Ambasade Velike Britanije u Srbiji. Više od dva meseca mladi iz sandžačkih gradova, na stranicama ovog dodatka, svojim autorskim tekstovima i kroz anketa iznosili su svoje viđenje života u multietničkim i multikonfesionalnim sredinama. Na jednom mestu našlo se puno različitih mišljenja i pogleda na sandžačku stvarnost. Negiranja razlika nije bilo, ali stoje konstatacije da su one manje vidljive nego ranije. Prednost se daje ljudskim kvalitetima i znanju, a različitost samo obogaćuje. Naši saradnici smatraju da se pravljenje etničkih i verskih distanci vuče iz porodica, zbog neznanja i nemogućnosti da se putuje i upoznaju drugi ljudi i druge kulture, da svako zatvaranje u sopstvene zajednice šteti svima, a najviše zajednici koja pokušava sebe da stavi iznad drugih. Mladi na ovom prostoru imaju mnogo slobodnog vremena, jer im lokalne zajednice ne nude sadržaje koji bi ih okupili i omogućili da iskažu svoje sposobnosti. Spremnost na dijalog pokazali su svi i odbacili svaku isključivost pripadnika bilo koje nacionalne ili verske zajednice.
U dijalogu na ovim stranicama, ali i na naše dve debate, ukazano je na potrebu većeg učešća mladih kada se pokreću ovakve teme, jer bez otvorenog i iskrenog dijaloga pomaka nema. Svoje poglede na sandžačku stvarnost iznosili su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Fakulteta za islamske nauke u ovom gradu, ali i sa drugih univerziteta u Srbiji i zemalja u okruženju, kao i učenici srednjih škola. Doprinos otvaranju ovog dijaloga dale su i eminentne nevladine organizacije sa ovog prostora, koje svojim mnogobrojnim aktivnostima nastoje da među mladima smanje etničke i verske razlike, da im približe vrednosti multietničkog života i onoga što ih spaja, da poštuju različitosti, neguju dijalog i toleranciju kao lepotu različitosti.
Završna debata o različitostima među mladima u Sandžaku održana je u novopazarskom Kulturnom centru. Malobrojni učesnici sa ovdašnjeg Državnog univerziteta, nevladinih organizacija i podmladaka nekih partija rekli su da su najveći problemi mladih nezaposlenost, korupcija i nezainteresovanost mladih da nešto menjaju u svom životu. Dijalogu mladih u Novom Pazaru prisustvovao je i Ivan Eskiva, šef Trening centra OEBS-a u ovom gradu, sa saradnicima.
Devedesete ostavile znaČajan negativan trag
- Jedna od naših sistemskih akcija i napora bila je ideja da pokušamo da organizujemo susrete mladih, da oni međusobno porazgovaraju, šta vide kao svoje glavne probleme tu gde žive i nadam se, gde će živeti i kako te probleme da pokušamo zajedno da rešimo. Te probleme, ne možemo da rešavamo bez političkih, ekonomskih ili nekih drugih odluka, ali možemo da pomognemo da vi i vaši sugrađani bolje shvatite sa čim se suočavate. Vaša mišljenja su posebno dragocena, jer bez novih ideja teško ćemo moći da izađemo iz ovoga. Vi sa vašim idejama i energijom možete mnogo više da uradite, rekao je učesnicima završne debate Radomir Ličina, urednik Danasa.
Posmatranje sandžačke stvarnosti Teo Taraniš, student ekonomskih master studija na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, krenuo je od ideja Džona Majnarda Kejnza u vreme ekonomske krize od 1929. - 1933. godine, koju je izneo u knjizi „Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca“ i parafrazirao njegovu rečenicu da ljudima treba dati da pomeraju zemlju sa jednog mesta na drugo: „Samo im dajte neka rade“. Mladi ekonomista smatra da sada imamo „još veću i dublju krizu nego tada“
- Kod nas u Sandžaku kriza je još izraženija zbog drugih brojnih razloga, koji nisu samo politički. Devedesete godine su ovde ostavile značajan negativan trag i mi se suočavamo sa mnogo većim problemima nego što su u drugim delovima sveta - rekao je Taraniš i svojoj generaciji poručio da „ ako smo pre osamdeset godina mogli da opstanemo, na osnovu ideje da bilo šta radimo, makar premeštali zemlju sa mesta na mesto, samo da bismo se zaposlili, onda i sada treba da pokušamo nešto slično tome, ako je država već toliko slaba“. On smatra da je to dobra ideja za razmišljanje „da bi mogli nešto sami da radimo“.
Za Sanjina Mašovića, studenta prava na državnom Univerzitetu, od nezaposlenosti veći problem je korupcija.
-Prisutna je u svim sferama života i ne možemo da je suzbijemo. To je jedan od ključnih problema koji moramo da rešavamo, da bismo mi mladi na osnovu svojih sposobnosti mogli da dođemo do posla. Navikli smo jedni druge da posliće i poslove završavamo preko novca. Za najobičniji dokument moramo nekog da potplatimo da bismo posao završili i zadatom roku. Od korupcije možemo još samo da očekujemo da postane legalna. Oni koji su govorili da će da suzbiju korupciju, u njoj su sada uzeli najviše maha - naglasio je Mašović.
Partijska knjiŽica ostvaruje ciljeve
Dobar deo dijaloga u Novom Pazaru bio je posvećen načinima za ostvarivanje ciljeva, posebno kada je zaposlenje u pitanju. Učesnici su, kao način za postizanje željenog označili partijsku pripadnost, jer je „politička diskriminacija izraženija od nacionalne i verske“.
Sanjin Mašović smatra da članstvo u nekoj partiji znači brže dolaženje do posla i da vlada mišljenje da su sve partije po tom pitanju korumpirane.
- Ovde ne govorimo o nacionalnoj i verskoj diskriminaciji, koliko o političkoj i klasnoj diskriminaciji. Nije bitno vaše ime, već da li imate para da se zaposlite ili da li ste član neke od vladajućih partija. U gradu imamo četiri,pet prezimena koja se gomilaju u državnim institucijama, a mi ostali ne možemo da dođemo do izražaja. Zbog toga nam se događaju migracije i mladi stručnjaci odlaze. Ako se ovako nastavi, za dvadesetak godina ovo neće biti grad mladih već starih - istakao je Mašović i rezignirano dodao da u našem regionu svi smo odgajeni po pravilima „sedi, ćuti i radi“. „To je razlog zbog čega mi mladi ne možemo da nađemo način da se izborimo za svoju budućnost. Svi pričamo o promenama, hoćemo ih, ali niko ništa ne preduzima. Šta smo uradili za ovu sredinu? Ništa! Šta možemo da uradimo za državu? Ništa! Šta država pruža nama? Ništa! I sve je jedno veliko ništa. Kad smo toliko depresivni, ne vidimo kome treba da se obratimo“, dodao je Mašović.
- Ne bih, baš, preporučio svima da se bave politikom, jer ona nije bezazlena stvar. I ona nije jedino rešenje koje može da nam posluži da dođemo do cilja. U nju treba biti uključen, ali ne u ekstremnoj meri, jer ovde kod nas sve zalazi u ekstremizam. Ljudi se ovde emotivno vezuju za političke lidere, a to nas vodi u primitivizam i pravi razlike među nama. Rešenje je u nama mladima i našoj potrebi da se izborimo za boljitak. Problem je što samo pričamo, a niko ništa ne radi. Imamo višak slobodnog vremena i treba da pronađemo način da ga iskoristimo na najbolji način. Više i otvorenije treba da govorimo o problemima, jer samo na taj način možemo da dođemo do više ideja. Rešenja su moguća na ovakvim skupovima i debatama. Potrebno nam je više tolerancije, zbog ove depresije počinjemo da ne podnosimo i sebe i druge nekim danima. Uzrok tome je naša besposlenost i nemogućnost da kanališemo i iskažemo naše potencijale. Da nije nevladinih organizacija, ko zna kakvo bi stanje bilo u državi - rekao je Mašović.
Teo Taraniš misli da je političarima lako da budu korumpirani „kada nas ovde ima 25 hiljada nezaposlenih“.
- Tolika nezaposlenost je, upravo, plodno tlo za razvoj korupcije. Da bi se došlo do posla mora da se plati ili da se ostane među onih 25 hiljada nezaposlenih. Mi ovde sami sebe treba da preispitamo, pa možda će nam i političari biti bolji - ocenio je Taraniš.
Faris Hadrović, predsednik omladine Zelene ekološke partije „Zeleni“, ubeđen je da ako mladi žele nešto da promene nemaju drugi način „neka se uključe u politiku“.
- Iz tog razloga sam se uključio u politiku, jer dosta mi je bilo priča kako će biti bolje. Želim nešto da menjam. Tim se vodim i verujem da ću da uspem. Ko god želi nešto da promeni i misli da ima potencijala za to, neka sebe nađe i neka se uključi u priču koja nije korumpirana - objasnio je Hadrović svoje razloge za političko angažovanje, ali i negirao postojanje nevladinog sektora, jer su „nevladine organizacije potpale pod uticaj većih političkih stranaka i indirektno prenose ono što te partije žele“. Hadrović tvrdi da se „na projektima upošljavaju samo kadrovi iz te političke opcije, a za nas ostale nema mesta“.
U prilog ovim Hadrovićevim konstatcijama, idu konstatacije predsednika njegove partije Mithata Nokića, koji kad je video da ništa ne može da uradi u nevladinoj organizaciji, ušao je u politiku.
- Kada sam pre osam godina ušao u nevladin sektor , bio sam ogorčen kao i oni. Posle dve, tri godine sam video da ništa ne mogu da uradim bez politike. Kada sam to shvatio postojale su dve mogućnosti: ili da sedim sa strane i da budem uvek u pravu i kritikujem, a karavani da prolaze ili da probam nešto da promenim. Odlučio sam se za ovo drugo. Za mlade ne vidim neko drugo rešenje, već da se uključe ne samo u politiku nego u sve procese koje se događaju u društvu. Ne možemo sve odjednom da promenimo, ali možemo da podignemo glas protiv nepotizma. Ne smemo da ćutimo i računamo na rođačke veze - rekao je lider Zelene ekološke partije „Zeleni“.
Nevladine organizacije nisu politiČke
Almir Pružljanin, student master studija prava na Državnom univerzitetu i aktivista NVO Urban-in, ocenio je da mladi u ovom gradu imaju potencijala i zato „nikada ne treba da krivimo samo druge za ono što nam se dešava“, ali i negirao tvrdnje da je nevladin sektor pod uticajem političkih partija. Ovu svoju tvrdnju zasnovao je na ličnom iskustvu.
- Nikad nisam bio aktivan u političkom sektoru jer nisam nailazio na razumevanje kao što sam nailazio u nevladinom sketoru. U ovom gradu postoje nevladine organizacije koje su apolitične i samo se zalažu za svoje ideje koje propagiraju, i van su političkog konteksta. Normalno, da postoje projekti koji imaju dodirne tačke sa vladajućim partijama, jer masu aktivnosti finansiraju ministarstva Vlade Srbije. Međutim, ono što realizuju i zašta se zalažu nije u nadležnosti političkih partija a i aktivisti nisu ćlanovi političkih partija - naglasio je Pružljanin i ocenio da je „Novi Pazar dosta dugo trusno područje“.
- Kad god krenemo napred, desi se nešto i opet se vratimo na staro. Jednostavno, ne da nam se da sami donosimo odluke, već stalno pokušavamo da gasimo neku vatru. Kad sve prođe, mi ni ne pokušavamo da nađemo uzroke. Ali, mislim da ovde sve nije crno i trudim se da što pozitivnije gledam na budućnost.Ubeđen sam da mi mladi možemo mnogo da uradimo, posebno sada kada smo na pragu Evropske unije. Iako, ovaj period najmanje pogoduje mladima, ima mesta za pokretanje inicijativa i pravih projekata koji treba da dovedu do promene stanja u kojem se nalazimo U budućnosti mora nešto da se iskristališe i da se postave neka pravila - rekao je Almir Pružljanin. On je uveren da sve to treba da doprinese smanjenju vidljivih podela po nacionalnoj i verskoj osnovi, jer poslovica kaže da „Mozak čoveka koji ne radi ništa je đavolje igralište“. „Ako otvorimo nova radna mesta, dovedemo investitore, ako mladi počnu da rade više na sebi - da se obrazuju, putuju, upoznaju druge kulture, onda će da promene i mišljenja i naučiće da žive jedni sa drugima, da prihvate različitosti“, zaključio je.
Azra Sinanović, predstavnica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, rekla je da se u nevladinom sektoru intenzivno radi na smanjenju etničkih i verskih razlika, posebno među mladima i naglasila neophodnost dijaloga između svih.
- Problemi su nagomilani i ima ih mnogo, ali za sva rešavanja mora da postoji dijalog između svih nas. Neko manje, neko više ali svi plivamo u tim problemima i neophodno je da se pronađu i ponude rešenja koja će sve da nas ujedine. Takvu ideju treba da prepoznamo i da se aktivno uključimo u njeno realizovanje - ocenila je predstavnica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda i dodala da „smanjenju podela po nacionalnoj i verskoj osnovi treba da doprinesu i političke partije i nevladine organizacije. Šansa mora da se pruži i jednima i drugima, u protivnom samo se stvara veći ambis“.
Predrag Ivković, student engleskog jezika i književnosti u Kosovskoj Mitrovici, pita se „dokle ćemo da sedimo po strani i gledamo tuđ uspeh i da se bavimo tričavim stvarima o ljubavnim aferama iz novina“.
- Mi kući sedimo i čekamo da nam nešto padne s neba, da uhvatimo olovku i papir i da sedimo u toploj kancelarijii. Sada jedino razmišljanje nam je gde ćemo da odemo na kafu i tamo do besvesti okrećemo jednu istu priču. Pitam se, kada ćemo mi mladi da se potrudimo da sami sebi stvorimo posao,da ne gledamo ko je u kojoj stranci i kako je došao do posla. Jednostavno, sami bi trebalo da ostavimo politiku po strani, da se udaljimo od nje i da realno gledamo na mogućnosti za ostvarivanje naših ciljeva. Ružičasti pogledi na budućnost drže nas na istom mestu - rekao je Ivković.
Pitanja koja su na ovim stranicama i na debatama u Novom Pazaru otvorili mladi, sigurno zavređuju pažnju i institucionalno rešavanje jer mladi iz ovog regiona ne žele da budu u izolaciji, niti da na nju odgovaraju samoizolacijom, ali im ne odgovaraju propagiranja nacionalističkih stranaka i verskih vođa koja više idu ka odvajanju nego ka integracijama.
Pokazalo se da su mladi u sandžačkim opštinama svesni svih problema u svom okruženju, da realno razmišljaju o stvarnosti i svojoj budućnosti. Nevladine organizacije su na stanovištu da ovaj prostor mora biti „pod moćnom lupom lokalnih nevladinih organizacija, ali i onih koje deluju u većim centrima“. Za prevazilaženje problema, nužno je reafirmisanje i propagiranje svih vrednosti i prednosti ovog prostora, koje su u minule dve decenije bile daleko iza distanci i nepoverenja.
NVO: Mladima data moguĆnost da iskaŽu svoje stavove
Na obe debate u Novom Pazaru, aktivno učešće imali su predstavnici Urban-ina i Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
- Koliko znam ovo je prvi put, makar u Sandžaku,da bude pokrenut i realizovan ovakav projekat koji mladima pruža mogućnost da javno, otvoreno i iskreno na tribinama, ili još važnije kroz anketu i autorske tekstove u dodatku Sandžak Danas, iskažu svoje stavove, svoja mišljenja, da daju svoje viđenje kako sopstvenog položaja u društvu, tako i položaja ovog regiona, ali i da iznesu predloge i sugestije za rešavanje postojećih problema. Sve to smatram izuzetno važnim, posebno sa stanovišta učešća mladih u javnom životu i njihovog doprinosa razvoju ovog regiona kroz unapređenje tolerancije i međuetničkih odnosa uopšte. Zbog toga snažno podržavam ovakve i slične projekte i pozivam Danas, ali i druge medije da nastave sa ovakvim pristupom - ocenjuje Sead Biberović, programski koordinator NVO Urban-in.
I za Semihu Kačar. predsednicu Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, debate su bile prilika da mladi iz različitih nacionalnih i verskih zajednica otvoreno progovore o problemima koji ih opterećuju i sputavaju da pokažu svoje potencijale, umeća i stavove.
- Ovakvih otvorenih i iskrenih razgovora među mladima na ovom području treba da bude vieš.Mladi su uvek bili prisutni u radu naše organizacije, sada posebno. Izuzetno je važno što među njima jačaju razne inicijative, kritička svest i osećaj za potrebu rešavanja mnogobrojnih problema koji pritiskaju našu svakodnevnicu. Omladina u ovom regionu je željna znanja, razmene iskustava, upoznavanja drugih sredina, širenja svojih vidika. Ona ne želi samo da sluša već i da aktivno učestvuje u razmatranju brojnih problema, da i ona ponudi svoje viđenje. Za sandžačku omladinu i njihova prava na prosperitetnu budućnost se treba institucionalno boriti. Mladi iz Sandžaka treba da imaju prava kao njihovi vršnjaci u drugim sredinama - ocenjuje Kačarova.
Istraživanje Sandžačkog odbora
U prilog tvrdnji da se etničke i verske distance smanjuju ide i istraživanje koje je sproveo Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Ono je pokazalo znatan stepen tolerancije prema izgradnji verskih objekata i isticanju verskih obeležja. Od stotinak ispitanika, trećina nije zadovoljna međuverskim i međunacionalnim odnosima u Novom Pazaru i zbog toga se insistira na dijalozima u kojima bi učestvovali predstavnici iz obe nacionalne zajednice. Stepen etničke distance je znatno niži nego što je bio devedesetih godina prošlog veka. Predstavnici nevladinog sektora stalno ističu neophodnost edukacije mladih kroz različite programe jer se kroz njih „jača tolerancija, prevazilaze stereotipi, neguje kultura dijaloga, pružaju informacije o demokratskim institucijama i osnovnim postulatima demokratije“.
Autor: Slađana Novosel