[iSelektor]

Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina dobili su priliku da zajedno nastupaju na domaćem i inostranom tržištu i to zahvaljujući osnivanju Pešter agroklastera. O razvoju proizvodnje i prerade mleka i mlečnih proizvoda na ovom području intenzivno se razgovara već desetak godina, a konkretizacija razgovora počela je prošle godine u Sjenici započinjanjem izgradnje Centra za razvoj agrobiznisa, koji će podržati proizvođače mlečnih proizvoda primenom procedura za kontrolu kvaliteta koje zadovoljavaju standarde EU.

Centar bi trebalo da bude završen do kraja 2014. godine, a sve ove aktivnosti odvijaju se uz finansijsku podršku međunarodnih donatora. U izgradnju centra biće uloženo više od 350.000 evra, a sredstva su obezbedili EU i Vlada Švajcarske (kroz Program za partnerstvo sa opštinama - EU PROGRES), koji učestvuju sa oko 200.000 evra. Više od 50.000 evra obezbeđuje Češka razvojna agencija, dok Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja Srbije obezbeđuje 100.000 evra.
Uporedo sa ovim naporima da se pospeši razvoj mlekarstva, u okviru Projekta održivog lokalnog razvoja USAID urađena je analiza lanca vrednosti za agrobiznis centar. Rezultati tog istraživanja pokazali su da se na području ove tri lokalne zajednice godišnje proizvede između 70.000 i 75.000 tona kravljeg mleka. Na osnovu zvaničnog broja ovaca zaključeno je da se proizvede oko 1.200 tona mleka, ali je takođe procenjeno da je godišnja proizvodnja veća za 400 litara jer sva grla ovaca nisu registrovana. Podaci pokazuju da se u toku godine u proseku proizvede i još 750 tona bivoljeg mleka. Više od 50 odsto kravljeg mleka ostaje u domaćinstvima za produženu ishranu teladi i potrebe članova domaćinstva, dok se 20 odsto utroši na proizvodnju mlečnih proizvoda namenjenih tržištu. Ovčje i bivolje mleko uglavnom se koristi, ili prerađuje, u kućnoj radinosti. Neke mlekare u Sjenici povremeno otkupljuju ovčje mleko i sir. Godišnje se na ovom prostoru otkupi 15.000 tona, ili samo 15,9 litara dnevno, što je skroman rezultat. Tome je u izvesnoj meri kumovalo i to što nema sakupljačkih mesta i mleko se isključivo otkupljuje po kućama a plaća se na osnovu isporučene količine i procenta mlečne masti. Zanimljivo je, takođe, da nijedna mlekara ne plaća mleko na osnovu kvaliteta. Osim toga, proizvođači nemaju ugovore sa mlekarama i na naplatu isporučenog mleka čekaju do mesec dana. I mada se otkupljivači žale zbog nedovoljne količine mleka, činjenica je da su njihovi finansijski kapaciteti slabi, što ih sprečava da uspostave standarde kvaliteta i stimulišu otkup kroz povećanje cena za kvalitetno mleko.
Prerađivači se nikako ne mogu pohvaliti bogatim asortimanom proizvoda koje isporučuju tržištu. U ponudi dominiraju paprike u pavlaci (tom proizvodnjom bavi se pet mlekara), beli sir (četiri mlekare) i jogurt. Sve mlekare nastoje da proizvedu čuveni sjenički sir, ali svaka ga proizvodi po sopstvenoj recepturi. Tri mlekare proizvode pasterizovano mleko, jogurt i kiselo mleko i isporučuju ih tržištu svakodnevno, a one koje proizvode sir i papriku u pavlaci uglavnom robu isporučuju dva puta sedmično. Analitičari USAID-a zaključili su da mlekare rade na ivici profitabilnosti, kao i to da je prioritet u razvoju mlekarstva povećanje proizvodnje mleka, ali i u obezbeđivanje kvalitetnih tehnologa. Interesantno je, kažu ovi analitičari, da vlasnici mlekara generalno nisu zainteresovani za pomoć ili asistenciju u tržišnom nastupu jer sve imaju sigurno tržište. Mleko i mlečni proizvodi na tržište ne stižu samo iz mlekara, već i direktno iz domaćinstava gde se mlečni proizvodi dobijaju na tradicionalan način, a najviše se prave sir i paprika u pavlaci, koji najčešće završavaju u rukama nakupaca. Za razliku od drugi delova Srbije, na ovom području je rasprostranjena i prodaja svežeg mleka kupcima u gradu. Mlekare koje proizvode pasterizovano mleko i fermentisane mlečne proizvode realizuju prodaju na lokalnom tržištu, dok sir i paprika u pavlaci završavaju i na drugim tržištima. U najpovoljnijoj situaciji su mlekare koje kompletan proizvodni program, ili deo tog programa, plasiraju kroz svoj lanac prodavnica. Od aktivnih mlekara, sada je u najpovoljnijem položaju mlekara „Zornić“, koja gotovo polovinu proizvodnje plasira na Kosovo, u Crnu Goru i BiH.
Mnogo mlekara, malo kapaciteta
Na području Peštera registrovano je 13 mlekara - 10 u Sjenici, dve u Tutinu i jedna u Novom Pazara, ali je aktivno samo šest. Neke od tih mlekara bave se samo preradom i plasmanom mleka, dok druge posluju kao deo većih sistema. Sve mlekare svrstane su u kategoriju malih zanatskih jedinica, čiji kapaciteti ne premašuju 1.000 tona godišnje, a suočene su i sa nedostatkom stručnih kadrova. Četiri mlekare imaju stalno zaposlenog tehnologa, a samo dve i komercijalnu službu. U ostalim mlekarama poslove nabavke i prodaje obavljaju vlasnici mlekara.