[iSelektor]

UVAČKO JEZERO



Devojačka stena u kanjonu Uvca

AUTOR: SLOBODAN OGRIZOVIĆ

Kada se od Kušića zaputite ka Sjenici, posle nekih tridesetak kilometara, sa desne strane će vam se najednom otvoriti pogled na Sjeničko ili Uvačko jezero. Ne zna se zašto se samo ovo zove Uvačko, a ne i Zlatarsko i Radoinjsko, iako su oba, takođe, na Uvcu. Prolećni majski dani i već uveliko zelene okolne livade i šume ofarbali su površinu jezera umirujućom zelenom bojom. Zahvaljujući prethodnim kontaktima sa „rendžerima“ rezervata Uvac, dogovorili smo vožnju čamcem po jezeru, uz posetu Ledenoj pećini.

Uspešno smo se pronašli na dogovorenom mestu sa čuvenim Meskom i Šukijem, univerzalnim čuvarima rezervata. A to znači da rade sve: priređuju izlete za turiste - čamcem ili pešice, hrane i čuvaju beloglave supove, naročito kada je cela okolina zatrpana snegom od tri metra kao prošle zime, uređuju pećine za turističke obilaske, čiste reku i obale od otpada, paze na pecaroše i lovce sa dozvolama i bez dozvola, pomažu kamperima, a po potrebi čak i snimaju filmove - što za TV, što za veliki ekran.

E sad, pogodili smo da napravimo izlet baš kada je temperatura za 24 sata pala sa 30 na sedam do osam stepeni! A još kada je čamac krenuo niz reku, pa je raspalila neka uvačka bura po pramcu! Sva sreća, Mesko je u rezervi imao nekoliko plastičnih džakova, nabavljenih sa idejom da se u njih ubaci plastika i papir, a ne promrzli turisti, ali dobro. Pomoglo je! O domaćoj rakijici za prvu pomoć u slučajevima smrzavanja, da i ne govorimo.

Svašta se može videti u kanjonu Uvca, te viseći most, pa Nemanjin grad, drva koja rastu pravo iz kamenja po liticama, pećine, milina jedna. Tu je i Devojačka stena, gde se, kaže Mesko, pre jedno vek i po, zbog roditeljske zabrane da se uda za voljenog, jedna devojka bacila sa stene. A njen voljeni, koji je stajao na susednoj steni, kad je video šta je uradila - šta će, okrene se i ode kući, da nađe neku drugu. Ali, to je već omiljeni Meskov dodatak ovoj legendi, naročito kada je većinski sastav u čamcu ženskog pola.

Naš čuvar nas je neumorno zabavljao tokom svih tri sata izleta. Reklo bi se da ovde vlada mrtva trka - da podjednako energije daju i Mesko i HE Uvac. Posle cik-cak vožnje po čuvenim uvačkim meandrima, uspeli smo čak i da, diskretno, bacimo pogled na beloglavog supa u gnezdu, iz kojeg je izvirivala glava ovogodišnjeg mladunca negde blizu ulaza u Ušačku pećinu. Malo dalje ulazi se u Ledenu pećinu, gde smo se, za divno čudo, čak i ogrejali koliko je hladno bilo napolju. Visoki svodovi, slepi mišići, bogati ukrasi i divno uređena staza, zahvaljujući ogromnom trudu čuvara, od jednog kilometra - krase ovo divno mesto. Pa vi sad nemojte da dođete do Uvca.