[iSelektor]

Otvaranju novih radnih mesta mogu da se nadaju samo stanovnici duž Koridora 10, jer će novi pogoni u najbližoj budućnosti nicati uglavnom uz auto-put. Svečano su najavljena ulaganja u pogone u Nišu (3.500 radnih mesta), Subotici (1.800), Leskovcu (1.500), Prokuplju (1.350).

Najviše radnih mesta, sudeći prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i pisanju „Novosti“, održalo se u Pomoravskom okrugu, odnosno Velikom Gradištu, Požarevcu, Golupcu, Kučevu, a pojedini gradovi, kao što su Sremska Mitrovica, Rača, Batočina, Sremski Karlovci i Sjenica beleže i skroman rast zaposlenosti. Vlada Republike Srbije je, zarad podsticaja zapošljavanja, još 2006. donela Uredbu o privlačenju direktnih investicija u kojoj su detaljno pobrojani kriterijumi za dodelu subvencija. Prednost je data elektronskoj i industriji automobila, ali i informacionim tehnologijama. Drugi kriterujum je područje. Ako se ulaže u devastirane krajeve gde je nivo razvoja ispod 50 odsto republičkog proseka, podsticaji su duplo veći. A Vlada RS je ovom spisku, u maju prošle godine, dodala i četiri grada ”od posebnog značaja” - Novi Pazar, Kraljevo, Niš i Zaječar.

Domaći poslodavci i privrednicine spore da je svaki podsticaj zapošljavanju više nego dobrodošao, ali ukazuju i na drugu stranu medalje. Inostrane kompanije nesumnjivo doprinose većem izvozu i tome da najobrazovaniji ostaju u Srbiji, ali statistika pokazuje i loše strane jer svako novo radno mesto koje otvori strani poslodavac utiče da se ugasi devet u domaćoj privredi: U Srbiji je 2008. na 1.000 novih radnih mesta kod stranog investitora, zatvoreno 2.500 u domaćoj privredi. A danas je još drastičnija situacija, pa se na 1.000 otvorenih mesta zatvori čak 9.870, tvrdi Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. Poslodavci kao krivca navode ”lošu državnu taktiku” po kojoj se mala i srednja preduzeća opterećuju ogromnim dažbinama zbog kojih postaju sasvim nekonkurentna na tržištu i zato ”klize” u sivu ekonomiju.