[iSelektor]

Rudarski hleb sa devet kora

Rudari Štavlja kod Sjenice svoj praznik obeležavaju radno. Najniža tačka rudnika je 250 metara pod zemljom. Gotovo dva kilometra dugi tuneli vijugaju kroz preko 250 miliona tona procenjeno nalazište mrkog uglja. Uslovi za rad su nešto bolji nego pre desetak godina.

Na tropskim vrućinama, rad u hladovini, jedna je od retkih prednosti posla rudara. Mnogi od njih, rekli bi da je ujedno i jedina. Oko 500 zaposlenih u rudniku sa podzemnom eksploatacijom uglja Štavalj kod Sjenice, praznik obeležava radno.

Pripremio Dušan Jemuović

Šale i smeh su neizbežan deo njihovih života u rudarskom oknu iako se njihov posao smatra najopasnijim u rudniku.

"Uđemo u otkop, miran, posle par sekudni, ne minuta, nego sekundi, padne i zatvori", kaže Ramo Kurtović, palilac.

Najniža tačka rudnika je 250 metara pod zemljom. Gotovo dva kilometra dugi tuneli vijugaju kroz preko 250 miliona tona procenjeno nalazište mrkog uglja. Uslovi za rad su nešto bolji nego pre desetak godina.

Rudar Radovan Mijailović kaže da niko ne može da zamisli kako je to dok ne siđe u jamu.

"Ovde je mešovita sredina ali kod nas se ljudi slažu, takoreći, jednom dušom dišu", kaže Azim Glogić, vođa smene.

Rudnik najviše problema ima sa podzemnim vodama. Priliv vode iznosi pet kubnih metara u minuti. Dovoljno da se za sedam sati, odnosno jednu smenu, napuni olimpijski bazen.

"Svake godine, pogotovo na proleće kad se otapa sneg, onda je to najveći problem. I sad imamo problem ali ne kao na proleće", kaže kopač Rifat Tandirević.

Svetlost dana, prva stvar na koju pomisli svaki rudar. Obilazeći rudnik Štavalj, stiče se utisak da je onaj hleb sa devet kora, upravo dobio još jednu koru.