If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
Šest godina bez Zorana Đinđića
Cetvrtak, 12. mart 2009. 00:23
Premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke dr Zoran Đinđić ubijen je ispred sedišta Vlade Srbije, pre šest godina, 12. marta 2003. godine.
Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Šta je patriotizam
U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro:
"Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
Filozof, osnivač DS, gradonačelnik...
Rođen je 1. avgusta 1951. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS.
Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.
Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.
JSO ubice
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana" Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".
"Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić.
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, na predlog republičke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
Osuđeni izvršioci, ne i nalogodavci
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović (zvan Zveki i Zmija), njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.
Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek (Legija) osuđen je na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, bivši Legijin zamenik. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud srbije 29. decembra 2008. godine.
Potvrđene su presude na 35 godina zatvora i ostalim pripadnicima zemunskog klana i bivše JSO (Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović) izuzev Sretku Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30 godina.
Na 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i bivši radnik BIA Branislav Bezarević, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Željku Tojagi Žmigiju kazna je smanjena sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora.
Vladimir Milisavljević Budala, Srećko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstatrinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer su u bekstvu.
Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj, sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima Srbije i Crne Gore. U procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Milenković je bio svedok saradnik.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.
Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je sudija Mesarović.
Četiri godine posle atentata na Đinđića i tri godine posle smrti Slobodana Miloševića njegova Socijalistička partija Srbije ušla je u Vladu Srbije koju predvodi Demokratska stranka. Nedugo potom lideri te dve stranke Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o pomirenju.
bravo Eko,brzi si bio,a iskreno da ti kazem ja sam mislio temu da otvorim,
ali neka ga sad ovako...
Tužan dan je to bio za sve koji su imali imalo mozga...
Tada nije samo poginuo Zoran Đinđić,tada je poginula i nada za boljim sutra,
demokratija,geadansko drustvo i sve sto krasi i odlikuje savremene i napredne svetske zemlje...
Nikad necu zaboraviti taj dan,sedenje pored televizora do kasno u noc,i nadu da je sve to neistina...
Nego,idemo dalje...
__________________ IDEMO DALJE...
BOLJE DA ME MRZE ZBOG ONOGA STO JESAM
NEGO DA ME VOLE ZBOG ONOGA STO NISAM
a iskreno da ti kazem ja sam mislio temu da otvorim...
I treba da otvoris temu o ovom velikanu...
Ja sam sinoc na RTS-u gledao emisiju o pokojnom Djindji...ma bilo mi je muka od nekih licemjera koji sebe smatraju nastavljacima njegove politike(mislim na ono pederce Jeremica)...bio je tu i Ceda(gospoce od coveka) i jos neka dva eminentna gosta,jedan je bio glavni urednik lista VREME a ovaj drugi je neka faca koji je na celu nekakvog Balkanskog fonda za demokratiju,imena sam im pozaboravljao ali se radilo o izuzetno havijeznim i recitim ljudima koji,videlo se,zaista cijene misao i viziju pokojnog Djindje...
Sve u svemu mogu samo da kazem da i ja,kao i svi mentalno zdravi ljudi, zaista duboko i iskreno zalim gubitak jednog takvog coveka.
Tacno tako postanski. Imam ovdje njegovu knjigu MOJ SUKOB S PROSLOSCU u kojoj opisuje njegovo vrijeme s pokojnim Djindjicem i pored pokojnog premijera on je bio vazna uloga u tadasnjem pokusaju demokratizacije Srbije Samo , iznenadilo me sto posle ubistva nije energicnije branio i nastavio viziju pokojnog premijera. Sta on uopste radi sada , malo cujem o njemu, ipak je on jedan od pametnijih ljudi u Srbiji
Ja sam sinoc na RTS-u gledao emisiju o pokojnom Djindji...ma bilo mi je muka od nekih licemjera koji sebe smatraju nastavljacima njegove politike(mislim na ono pederce Jeremica)...bio je tu i Ceda(gospoce od coveka) i jos neka dva eminentna gosta,jedan je bio glavni urednik lista VREME a ovaj drugi je neka faca koji je na celu nekakvog Balkanskog fonda za demokratiju,imena sam im pozaboravljao ali se radilo o izuzetno havijeznim i recitim ljudima koji,videlo se,zaista cijene misao i viziju pokojnog Djindje...
Sve u svemu mogu samo da kazem da i ja,kao i svi mentalno zdravi ljudi, zaista duboko i iskreno zalim gubitak jednog takvog coveka.
zakasnih za temu jer vec Eko bese postavio u vest,ali...
bice dana...
sto se tice Đinđićeve vizije niti je ko ima niti ce je imati u narednih 100 godina,jer
ljudi kao Zoran se radjaju jednom u 100 godina...
Ja sam juce u svom statusu na Facebook-u napisao sledecu poruku
" 6 godina od pucnja u Demokratiju,Slobodu,Gradjansko Drustvo,Mladost,Bolje Sutra...
i vidim da je bila draga puno vecini mojih prijatelja..
Jeremic u svakoj normalnoj drzavi ne bi mogo da bude nista vise od obicnog opstinskog cinovnika,ali u srbiji prolaze takve stvari jos,pogotovu sto ja mislim da je to Tadicev takticki potez,da oko sebe okuplja likove koji nemaju harizmu i da mu ne mogu predstavljati "pretnje" ni u stranci ni Srbijanskoj politickoj sceni...
Tadica ne treba potcenjivati,jer ga skoluje institucija sa dobrim umovima...
S´ druge strane Čeda je neko ko je bio jako blizak Đinđiću,ali ipak nedorastao da nastavi tim putem,sto zbog godina,to i zbog rejtinga koji mu je nametnut upravo tada kada je navise valjao srbiji...
narod srpski nikako ne shvata da je zapravo taj njegov "rep" iz proslosti,te pominjanje uz "zemunce" bio njegov operativni zadatak na koji su ga poslali svi predstavnici demokratske srbije...
ali,joc ce mnogo hladne vode proteci rekama nasim dok ljudi to shvate...
heheh...
Eko ti i ja u isti minut o stoj stvari...
hehehehe tako je to kad nam se misljenja podudaraju. Nego, za temu si u pravu. Ipak je ovo licnost o kojoj ce se dugo vremena pricati i nizati razni komentari Znas mene, nisam ljubitelj otvaranja novih tema, imamo ih i previse, ali pokojni premijer mora imati jedno posebno mjesto Zato, Enko otvori temu i da zamolimo administratore da sve komentare o ovom slucaju prebace u novu temu
Samo , iznenadilo me sto posle ubistva nije energicnije branio i nastavio viziju pokojnog premijera. Sta on uopste radi sada , malo cujem o njemu, ipak je on jedan od pametnijih ljudi u Srbiji
Stice se takav utisak mada glavni problem koji je nastao nakon Djindjiceve pogibije je bio taj da su se vlasti docepali upravo oni koji su(najverovatnije) i odgovorni za njegovo ubistvo.
Naime,nakon atentata premijersko mesto preuzima gospodin Zivkovic(jedna od vaznijih demokratskih ikona Srbije) koji nedugo nakon toga,zbog haosa koji nastaje u zemlji i medijske hajke koja takve dogadjaje obicno prati,gubi izbore a na vlast dolazi Kostunicina pro-cetnicka i kvazi-demokratska vlast koja cini sve da,u prvom redu,opstruira sudjenje ubicama pokojnog Djindje a zatim i da preko svojih ljudi u medijima sto vise marginalizuje sve one koji su predstavljali zivu mislecu viziju Zorana Djindjica,dakle ljude poput Zivkovica,Jovanovica,Batica,Pesica....
Sta se dalje dogodilo poznato je svima,SANU(citaj Cisic) ponovo preuzima stvar u svoje ruke,na njeno celo dovodi anonimca Tadica(ciji je otac clan SANU) koji zatim radikalizuje DS i na taj nacin raskida sa Djindjicevom pragmaticnom vizijom o modernoj i multietnickoj Srbiji...
(vise o ovome mozemo procitati u onom Strancevom fenomenalnom postu)
Sta biva sa Cedom...
Ceda,kao Djindjicev stvarni politicki naslednik,osniva svoju stranku koja zbog ponovne cetnicke groznice biva neshvacena i odbacena.
1775. - Otvorena je prva vojna bolnica. 1804. - Beogradsku tvrđavu napustile su i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih - koji su prethodno u seči knezova poubijali istaknute srpske prvake, što je bio neposredan povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka. Porta u Carigradu, zabrinuta za to da vlast ne pređe u ruke ustanika, poslala je u Srbiju bosanskog vezira Abu Bećir-pašu da izgladi sukob janičara i Srba i zavede sultanovu vlast. Kao prvi uslov za uspostavljanje mira, ustanički vođa Karađorđe, koji je već okupio oko 10.000 ljudi pod oružjem, tražio je likividaciju dahija koji su pobegli na Adu Kale na Dunavu. Uz saglasnost Bećir-paše i prema Karađorđevom nalogu, Milenko Stojković poubijao je dahije u noći između 24. i 25. jula 1804. 1841. - Izašao je prvi broj britanskog šaljivog časopisa "Punch". 1861. - Američki kongres odobrio je papirni novac. 1928. - Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: "Uvod u geologiju istočne Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke", "Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji". 1946. - Izvršena je smrtna kazna nad vođom četnika u Drugom svetskom ratu i vojnim ministrom bivše jugoslovenske emigrantske vlade, Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, pošto je dan ranije odbijena njegova molba za pomilovanje. Potom je tajno sahranjen, tako da mu se ne zna grob. Nisu uslišene ni molbe još osmorice osuđenih na smrt na sudskom procesu u Beogradu organizovanom po ugledu na staljinistička montirana suđenja, pa su istog dana pogubljeni i Radoslav Radić, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Đuro Đokić, Kosta Mušicki i Boško Pavlović. Kazna nije izvršena nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem, jer su bili u emigraciji. Ostalih 13 optuženih - uključujući najistaknutijeg srpskog teoretičara prava u 20. veku, Slobodana Jovanovića, kome je suđeno u odsustvu - osuđeno je na vremenske kazne. 1954. - Otpočela je izgradnja Diznilenda koja je trajala tačno godinu dana. 1955. - Grad Arko u Ajdahu postao je prvi grad osvetljen nuklearnom energijom. 1968. - Održana je premijera filma "Yellow Submarine" sa Bitlsima u Londonu. 1968. - Počela je revolucija u Iraku.
Na današnji dan prije 17 godina, oteto, mučeno i ubijeno je 16 građana Srbije iz Sjeverina samo zato što su Bošnjaci. Pripadnici srpske paravojne formacije Osvetnici su 22. oktobra 1992. iz autobusa na liniji Pljevlja-Priboj, tokom prelaska preko teritorije Republike Srpske, u mjestu Mioče, oteli 15 muškaraca i jednu ženu, odveli ih u Višegrad, gdje su ih psihički i fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine. Smatra se da je većina počinilaca i dalje na slobodi, iako su četvorica osuđena. Vrhovni sud Srbije potvrdio je 18. maja 2006. prvostepenu presudu da su četvorica pripadnika Osvetnika počinili taj ratni zločin.
Na 20 godina zatvora osuđeni su Dragutin Dragićević, i u odsustvu Milan Lukić i Oliver Krsmanović, dok je Đorđe Šević dobio 15 godina zatvora. No, danas poslje 17 godina od ubistva civila bošnjačke nacionalnosti u Sjeverinu, neki od glavnih organizatora zločina su još uvjek van domašaja pravde.
Prije tačno 17 godina ispred stanice policije u Višegradu primjećen je kamion "zastava" vlasništvo "Mark - Impeksa" u kome se nalazilo, prema procjeni svjedoka, 15 - 16 muškaraca i žena u civilnim odjelima. Pored kamiona viđeni su Milan Lukić, Oliver Krsmanović iz Višegrada i borac iz Goražda, poznat po nadimku Kokošar. Oteti muslimani su kamionom i u pratnji dva automobila odvezeni do hotela "Vilina vlas" u kome su, posle legitimisanja, fizički maltretirani. Žena, koja se nalazila među otetima je odvedena u zasebnu prostoriju, gde je fotografisana bez odjeće. Oteti su u pratnji dvadesetak pripadnika Lukićeve grupe krenula prema Višegradu. Posle nekoliko kilometara, zbog kvara na kamionu prebačeni su u traktorsku prikolicu da bi poslje dva kilometra "Osvetnici" pješice odveli otete do zgrade u blizini Drine. Prema izjavama svjedoka, iz tog pravca se ubrzo čulo nekoliko rafalnih, a zatim i više pojedinačnih pucnjeva. Žena koja je izdvojena od grupe, ispred hotela "Vilina vlas" je smještena u vozilo i odvezena u nepoznatom pravcu... Tog dana ubijeni su: 1.Mehmed Šebo,
2.Zafer Hadžić,
3.Medo Hadžić,
4.Medredin Hodžić,
5.Ramiz Begović,
6.Derviš Softić,
7.Modhad Softić,
8.Mujo Alihodžić,
9.Alija Mandal,
10.Sead Pecikoza,
11.Mustafa Bajramović,
12.Hajrudin Sajtarević,
13.Esad Džahić,
14.Ramahudin Đatović,
15.Ediz Gibović
16.i jedina žena među njima Mevlida Koldžić.
565. - Umro je romejski (vizantijski) car Justinijan I Veliki koji je po dolasku na presto 527. težio da obnovi Rimsko carstvo sa sedištem u Carigradu. Pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji i osvojio deo Španije. Po njegovom nalogu pripremljen je zbornik "Corpus iuris civilis" u kojem je kodifikovno rimsko pravo. Sagradio je baziliku Sveta Sofija u Carigradu (532-37) koja je 1453. pretvorena u džamiju (Aja Sofija), a od 1934. je muzej.
1533. - Španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka, na teritoriji današnjeg Perua.
1770. - Škotski istraživač Džejms Brus je otkrio da je izvorište Plavog Nila u jezeru Tana u severozapadnoj Etiopiji.
1840. - Rođen je francuski slikar Klod Mone, jedan od osnivača impresionizma. Po njegovoj slici "Impresija, izlazak sunca", izloženoj 1874. u Parizu, nazvan je ceo slikarski pravac, koji će imati veliki uticaj na razvoj likovnog stvaralaštva.
1847. - U Švajcarskoj je izbio građanski rat između snaga Švajcarske konfederacije i sedam katoličkih kantona, koji je okončan krajem istog meseca porazom Zonderbunda.
1863. - Rođen je belgijski hemičar Leo Bakeland, koji je postupkom kondenzacije formaldehida i fenola pronašao čvrstu plastičnu masu bakelit.
1889. - Rođen je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer Indije nakon sticanja nezavisnosti (1947-64), jedan od osnivača i istaknuti lider Pokreta nesvrstanih zemalja.
1891. - Rođen je kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. podelio je Nobelovu nagradu za medicinu s Džonom Meklaudom, profesorom koji je nadgledao njihov rad. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim.
1910. - Kapetan Eugen Elaj uzleteo je prvi put u istoriji vazduhopolovstva sa palube broda "Birmingem" usidrenog u američkoj luci Hempton Rouds.
1918. - Tomaš Masarik je izabran za prvog predsednika Čehoslovačke.
1935. - Rođen je jordanski kralj Husein, koji je u 18. godini nasledio oca, svrgnutog kralja Talala. Godine 1956. otkazao je britansko-jordanski ugovor iz 1948, nakon čega su Britanci napustili Jordan. U ratu sa Izraelom u junu 1967. borio se na strani Egipta, ali su njegove vojne snage 1970. likvidirale oružane formacije Palestinskog oslobodilačkog pokreta u Jordanu.
1946. - U Argentini je umro Manuel de Falja, jedan od najznačajnijih španskih kompozitora i pijanista XX veka, koji je u svoje delo uspešno ukomponovao andaluzijsku i kastiljansku narodnu muziku ("Noći u španskim vrtovima", "Sedam španskih narodnih pesama", baleti "Ljubav čarobnica", "Trorogi šešir").
1973. - U Berlinu rodjen Zlatko Tahirović, najveći realista i borac za prava današnjeg vremena. Najveće internet stranice sa domaćeg govornog područja pripadaju njemu. Napravio je revoluciju na domaćem internetu.
1979. - U zemljotresu u provinciji Korasan na istoku Irana poginulo je najmanje 385 ljudi.
1983. - Prve američke krstareće rakete stigle su u britansku vazdušnu bazu Grinhem Komon, uprkos protestima pacifista.
1984. - U Los Anđelosu je uhapšen hrvatski ratni zločinac Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. U SAD je pobegao 1948. ali su američke vlasti uporno dobijale da ispune jugoslovenski zahtev za ekstradiciju. Izručen je 12. februara 1986, a u maju iste godine osuđen je na smrt. Umro je u zatvoru 1989.
1988. - Palestinsko nacionalno veće prihvatilo je rezoluciju 242 UN, a time i novu političku strategiju koja podrazumeva priznavanje države Izrael, mirovne pregovore o Bliskom istoku i odbacivanje terorizma.
1989. - Crnački nacionalni pokret SWAPO izvojevao je ubedljivu pobedu na prvim izborima u Namibiji.
1991. - Kambodžanski princ Norodom Sihanuk vratio se u zemlju nakon 13 godina izgnanstva.
1994. - U tropskoj oluji "Gordon" na Haitiju poginulo je najmanje 829 ljudi.
1999. - Stupile su na snagu sankcije UN protiv Avganistana donete zbog odbijanja avganistanskih vlasti da izruče Osamu bin Ladena, koji je, prema tvrdnjama SAD, glavni organizator bombaških napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.
2000. - Na konferenciji Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koja je prvi put održana u Beogradu, SR Jugoslaviji obećana je pomoć od pola milijarde evra.
2001. - Pet država naslednica bivše SFRJ postigle su dogovor o početku priprema za preraspodelu 74,5 miliona dolara u zlatu, što bi bila prva tranša ukupne zostavštine od oko dve milijarde dolara.
2003. - Kralj Svazilenda - Msvati III prihvatio je formalno novi Ustav po kojem se sva vlast nalazi u rukama kralja.
2007. - Umro je Ajra Levin, autor bestselera "Rozmarina beba" i "Momci iz Brazila", po kojima su snimljeni uspešni filmovi. Tokom duge karijere Levin je pisao i za televiziju i za Brodvej.
__________________
Poljoprivrednik po školovanju, programer po zvanju, preduzetnik zbog nedostatka alternativa...
- Danas je praznik Sveti Kozma i Damjan - Vračevi. Rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine, pa su, koliko svojim znanjem i veštinom toliko i imenom Gospoda, pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmezdnim vračima, tj. besplatnim lekarima, jer su primili Hristovu zapovest "Badava primiste, badava dajite" (Mt. 10, 8 ) i nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, u stvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti, svetitelji su sahranjeni zajedno u mestu Feremenu, shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas. 565. - Vizantijski car Justinijan okončao je svoj život. Pretpostavlja se da je rodom iz jednog sela blizu Niša. Neograničeno je vladao državom i crkvom. Vodio je niz ratova sa varvarskim polufeudalnim državama Ostrogota u Italiji, Vizigota u Španiji i Vandala u Africi, da bi "obnovio" Rimsko carstvo. Uspeo je da uništi države Vandala (534) i Ostrogota (555). Na istoku i Balkanskom poluostrvu vodio je odbrambene ratove protiv Persijanaca, koji su ugrožavali azijske provincije, i protiv Slovena, koji su pritiskali severnu granicu na Savi i Dunavu. U samoj zemlji ugušio je mnoge pobune ("zelenih" i "plavih"). Zidao je mnoge dvorce i crkve (Aja Sofija u Carigradu i San Vitale u Raveni). Po njegovom naređenju, sastavljen je zbornik zakona. Glavni saradnici bili su mu supruga Teodora i vojskovođe Velizar i Narzes. Cela njegova vladavina bila je reakcionarni pokušaj obnove Rimske imperije i njenog robovlasničkog pokreta, ali je ta politika pretrpela neuspeh. Posle Justinijanove smrti, propale su i sve njegove osvajačke tekovine. 1811. - Rođen je srpski istoričar slovačkog porekla Janko Šafarik, osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno skupljanjem starog srpskog novca. Dela: "Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca", "O priloženim grbovima srbskih zemalja i vladatelja", "Srbski spomenici mletačkog arhiva", "Hrisovulja cara Stefana Dušana", "Žitije Stefana Uroša III", "Život despota Stefana Lazarevića". 1840. - Rođen je Klod Mone, francuski slikar, jedan od glavnih osnivača impresionizma. Po njegovoj slici "Impresija", izloženoj 1874. u Parizu, dato je ime celom slikarskom pravcu čiji je Mone bio, veruju mnogi istoričari umetnosti, najdosledniji i najuticajniji predstavnik. Počeo je kao realist pod uticajem G. Kurbea, a docnije je prešao na slikanje predela, uzimajući motive iz Pariza i okoline, pri čemu su ga najviše interesovali efekti svetlosti na vodi. Uopšte, svetlost i pokret bile su dve velike teme po kojima se impresionizam bitno odvojio od realističkog slikarstva. U želji da što vernije na platno prenese kolorističke preobražaje do kojih dolazi usled promene osvetljenja, Mone je morao da reaguje, tj. slika, izuzetno brzo. Stoga je njegov potez neretko bio žustar i iskidan, jer mu je daleko važnije bilo da što autentičnije zabeleži svoje zapažanje i doživljaj nego da podrobno opiše predmet. Slikao je iste motive u različita doba dana, od jutra do večeri, nastojeći pre svega da prikaže kako se usled treperenja svetlosti iz časa u čas menjaju lokalni ton oblika i njegova struktura i stvarajući tako nadasve originalne serije ili cikluse, kakvi su "Plastovi", "Stanica Sen Lazar", "Lokvanji" i najpoznatiji među njima - "Ruanska katedrala", ciklus u kom je u dematerijalizaciji oblika slikar otišao najdalje. Izvršio je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo. Umro je 1926. godine. 1872. - Rođena je srpska glumica slovenačkog porekla Augusta Vela Nigrinova, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Bila je idol pozorišne publike krajem 19. veka koju nije zanosila ženstvenošću, već unutrašnjom snagom, dostojanstvenom pojavom i snažnim, sugestivnim glasom. Ostvarila je niz velikih kreacija, poput uloga Julije, Ofelije, Nore, Meri Stjuart, Mona Vane, Debore. 1910. - Prvi put je jedan avion uzleteo sa palube broda. 1918. - Srpska vojska je u Prvom svetskom ratu oslobodila Baranju, oblast s većinskim srpskim stanovništvom. Drugi put su je u Drugom svetskom ratu, posle bitaka na Batini i Bolmanu krajem 1944, oslobodili Rusi i Srbi, u novembru 1991. ušla je u sastav Republike Srpske Krajine, ali je Erdutskim sporazumom, potpisanim u novembru 1995, stavljena pod dvogodišnju međunarodnu prelaznu upravu, posle čega je pripojena Hrvatskoj. 1943. - Antifašističko vijeće Crne Gore je u Drugom svetskom ratu u Kolašinu usvojilo dokumente koji su postali politički i pravni osnov stvaranja buduće federalne jedinice u Jugoslaviji. 1991. - Premijerno je pušten hit spot Majkla Džeksona "Black or White" na FOX televiziji.
Štafeta mladosti uvedena je 1945. godine, a na Titovu inicijativu, 1957. događaj je proglašen "Danom mladosti". Do Titove smrti 1980., štafeta mu se osobno dodjeljivala na stadionu JNA u Beogradu. Poslije njegove smrti, štafeta se predavala predsjedniku Socijalističkog saveza omladine Jugoslavije.
1988., posljednji je put na beogradskom stadionu održana priredba za "Dan mladosti". U tijeku te godine, SSOJ je ukinuo ovu nekada popularnu manifestaciju.
James Marshall Hendrix "Jimi" Hendrix, rodjen na danasnji dan pre 70 godina u Seattle, (27. novembra 1942. - London, 18. septembra 1970.), američki glazbenik. Legenda rock glazbe i gitaristički geni.
Šest godina bez Zorana Đinđića 
