[bosniak]

Kad god ja kanih, otic' od tebe
nisi mi dala, ti jakosti tvojom
mnogo sam puta nudio ti sebe
dusu svoju, da spojim sa tvojom.

Prosipam po tebi, naklonost svoju
hocu da me primis, bar malo blize
cesto gledam, tvrdoglavost tvoju
i ona mi ljubav, za tobom dize.

Rijetke su zene , da toliko vole
i da se bore, ko da je pocetak
spremne su da cekaju, i mole
samo da nebi, dosao svrsetak.

Zao mi bude, koliko se boris
samo da nebi dosao nam kraj
vidim da places,places i molis
cijenim ja to ,cijenim , znaj

[superbaka]

Mika Antic

Senka

Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.

[peca]

Mislim tudje misli
Kradem svoje vreme
Provlacim ga
Izmedju oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada pozelim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oci
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes...

[peca]

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

...Ne, ne prekidaj me.

Suti.

Pusti me da ti kazem
ono sto sam vec trebala reci.

Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasnis samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili mozda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Vec sutra moze biti kasno.
A nisam ti jos rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastraseno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna
prava i zauvijek...

Boli.

Kad dolazim, pitam se cekas li me.

Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata.

Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.

A nisam ti rekla:
najvise se bojim vremena koje ne ceka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve sto si ti.

Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.

Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.


Iskra Tanodi

[peca]

Besmrtna pesma

Ako ti jave:umro sam, ne brini.
U svakom stolecu
neko me slucajno pobrka
sa umrlima i starima.

Nigdje toliko ljudi
kao u jednom coveku.

Nigde toliko drugacijeg
kao u istim stvarima.

Proceprkas li prostore,
iskopaces me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
Usvakom sutonu i zori.

Biti ljudski vesestruk,
ne znaci biti rascovecen.

Ja jesam deljiv sa svacim,
ali ne i razoriv.

A sva ta cudesna stanja
i obnavljanje mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znas sta su prorocanstva?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
sto vija sebe u krug.

Pa sto bi smo se oprastali?
Cega da nam je zao?
Ako ti jave:umro sa,
ti znas ja to ne umem.


Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razume.


Na ovu zemlju sam svratijo
da ti namignem malo.
Da zamnom ostane nesto
kao leprsav trag.

Ne moj biti tuzan.

toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalas,
i cudno drag.

Nocu kad gledas u nebo
ti namigni meni.
To neka bude tajna.

U prkos danima sivim,
kad vidis neku kometu
da vidik zarumeni
upamti :to ja jos uvek
sasav letim i zivim.

Miroslav Antic

[peca]

Jedino tebi - Zeljko Krznarić


Jer tebi sam jedino znao
Jedino sam Tebi mogao pjesmom do srca
I jasno sagledati drugu obalu
Jedino sam s Tobom mogao u vecernje slike
Varkom ulaziti bez suvisnih rijeci
Jedino zbog Tebe morao sam se odreci
Svojih godina i pjesama
Kad sam u svadji sa svijetom
Na Tvom tijelu najljepsu baladu stvarao
Od Tvoja dva oka u koja se sunce zaglavilo
Od Tvojih ruku
Kao da me cvijece na livadama zvalo
Jedino sam Tebi mogao
Svoj zivot u narucje poloziti
Jer svi su me drugi varali i malo mi dali
Jedino sam tebi ruke na ramena mogao staviti
A da me ne zaboli moja nemoguca dusa
Navikla na raskrsca i ceste
Jedino tebi
i uvijek ce rijeke
U tom pravcu kretati zurno
Kad me nebo prepolovi i na smrt pripremi
Nece to biti ni tako tesko
Kod tebe ce sunce biti i pjesma
Jedino cu Tebi i poslije smrti
Svoju zvijezdu dovoditi
Da ti lice ne potamni od svega
Do srca pjesmom doci
I pomalo zaustaviti zivot
Da te tako grubo ne zaboli tisina
Iza moga lica
Iza moga tijela.

[Skorpija]

[peca]

Ljubav

Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crni.
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove
ja umem u svakoj kapiji da napravim juni,
i nemam obicne srece i nemam obicne grehove.

Podelicu sa tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju priliku sto se tetura niz dan.
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja.
SVEJEDNO -LEPO JE NEMATI PLAN.

Lepo je ne biti cinovnik ni doktor. Uputi
telegram mome ocu:"Postoji tuzna divota
Vas sin ne ume ljude da spasava od smrti,
on, znate, spasava od - zivota..."

Zavoli trag mog osmeha na rubu case, na cigareti,
i blatnjav hod duz ulica koje sigurno nekuda vode.
Bicemo suvise voljeni ili suvise prokleti,
budi uz mene kad odem.

Miroslav Antić

[Neznanka]

U vozu srece
Davno još smo mi u voz za sreću se ukrcali
godinama putovali,i evo gde smo stigli...
Od ovog putovanja umorna sam jako
kofer svoj uzimam i ovde izlazim.
Srećni nek su oni uporniji,
srećni nek su oni hrabriji,
radujte se poljima šarenim,pticama slobodnim,
na mom nebu još su samo gavrani crni ostali.
Putujte dalje i na svoje odredište stignite
ja od tog puta odustajem,samo još da mi umornu ruku pustiš.
Možeš me godinama još sa sobom vucarati ali nikuda stići nećeš.
Mi kao sa fronta da se vraćamo,izmučeni,krvavi,
očiju bez sjaja,usana ispucalih,suvih.
Posle svih borbi ja nisam jača,
slaba sam mili,još jedna bitka bi me dotukla.
Pružaš mi svoje prste iskrivljenje
promrzlim svojim pokušavam ih dotaći...ne ide.
Nemoj me grliti,suze mi naviru
i ovo izgrebano lice ranjeno peku.
Po polju ovom kada bi se valjali
lekovitim biljem rane lečili,možda bi zacelile one površinske,
a šta je sa onima što dušu seku.
Ne,nemoj me više držati,ruku mi pusti,
ja ovde silazim...
Ti putuj dalje bez mene
tako jedino bar tebi može na bolje da krene.
Neka ti greške naše za nauk ostanu
ja naučila ništa nisam,
ja nisam razmišljala...samo sam volela.
Uvek potpuno iskrena bila
a nisam trebala,sada znam da nisam trebala,
bar nešto sam prećutati mogla...sada je kasno.
Ja ovde silazim
tebi mili srećan put želim...

[peca]

Sinoć odlučih, ugasiću želju za tobom...
Predugo boravi u odajama moje mašte
Baškari se u mom sećanu,kao u svojoj kuči
doluta mi u misli
napravi lom…
E,dosta je...
Ušuškam je,sa prvim mrakom, u zaborav
kao u postelju
prekrijem zvezdama utrnulog sjaja
i pustim mesečinu kroz prozor
da joj peva uspavanku…
Ja ostjem budan,u društvu samoće
bojim sam da ću je,ako zaspim,probuditi uzdahom
da će mi,kao i uvek,uskočiti u snove…
zarobiti dušu,nanovo…
Tek u zoru,uz sanjivo sunce,zaspah na tren
u strahu ,brzo otvoram oči...
prekasno…
želja mi se već mazno proteže na ramenu
ima tvoje blistave oči
tvoj nagovestaj osmeha
golica mi maštu,uliva nemir u svaku poru
predajem se…
po ko zna koji put,priznajem poraz
Ti, i Želja za tobom, ste iznad vremena… iznad zaborava!


Erkin Bihorac

[Neznanka]

Cekaj me

Čekaj me, i ja ću doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.


Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.


Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Neka povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
neka piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Neka kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu...

[superbaka]

http://www.lastva.se/modules/4nAlbum...ezija/SAN1.jpg

[superbaka]

http://d2yq0g4vt6ipuo.cloudfront.net...zw440h440_.jpg

[Neznanka]

Neka nikad ne podju

Tesko mi je kad odlaze
Kad ih nema.

Moji drugovi,
Moji prijatelji,
Moje ljubavi.

Sa njima,
Negdje,
U njihovom prtljagu,
Pod njihovim noktom
Odlazi i dio mene.

Ni grad ne volim,
Ni bijele noci lenjingradske,
Ni betovenove simfonije,
Ni blagdanske pjesme

Ne volim

Kad ih nema

Moji drugovi,
Moji prijatelji,
Moje ljubavi.

Neka nikada
I nikud ne podju
Oni koje volim.

C. Vukicevic

[Neznanka]

NAPISI....

Noć iskapava poslednju tamu
polako,meraklijski...
Opet sam budan pre sunca
čekam ga ...
U mislima te nagovaram...
"Poslešalji poruku"!
To je moja jutarnja molitva
mantra koju ponavljam
do ispunjenja...
Napiši par reči,šapućem
red im nije bitan...
Pobacaj ih nemarno
kao dete lego kocke.,
Samo neka budu tople
i mirišu na tebe
ljubav...
nada...
želja...
ti...
Takve se same poredaju
u kolonu nežnosti...
U sklad balade...
Pristiže jutro,bez glasa
razumem tvoje ćutanje
i ono mi govori...
U njega je ugraviran tvoj osmeh
u njemu je duborez tvog uzdaha...
To je dovoljno da te osetim u ovom danu
a on tek počinje...
Ima još vremena za lepotu
možda u njega uplovi tvoj pogled
glas
dodir
ti...
DAĆU MU ŠANSU!

Erkin Bihorac

[bosniak]

NOĆ NAD NOĆIMA

Noć, tišina, pustinja,
Samo mjesec slabo tinja.
Arabija sva u snu,
Samo on je budan tu.

U pećini, sasvim sam,
A mjesec je ramazan.
Ostavio kuću, dom,
Moli se Allahu svom.

Allah, Allah, o Allah!
Naš Muhammed Abdullah.

U noći nad noćima,
Sa vjerom u grudima,
Tragao za Istinom,
Molio se Jedinom.

Skrušeno i bez straha,
Molio je Allaha:
„Pomozi mi, Bože moj,
Da prosvijetlim ummet svoj!“

Allah, Allah, o Allah!
Naš Muhammed Abdullah.

Bljesnu kao divan san,
I poteče tad Kur“an.
Kao žubor rijeke,
„Ikre bissmi Rabbike...

Božanske su ovo riječi,
Čitaj, vjeruj i uči,
U ime Gospodara svog,
Objavu ti dade Bog!

Allah, Allah, o Allah!
Naš Muhammed Abdullah.

A noć Kadr je, ti reci.
K“o hiljadu mjeseci!
Čitav ljudski vijek tvoj,
U noći je jednoj, toj!

I Bog spušta meleke,
Radi stvari tad svake,
U noći nad noćima,
Milost spušta ljudima!

Allah, Allah o Allah,
Naš Muhammed, Abdullah!

O ti, noći radosti,
Molitve, zahvalnosti!
Kad se duše otvore,
Spas si svima, do zore!

Ko do zore probdije,
Allah mu se smiluje.
Našu dovu usliši,
Naš Gospodar Najviši!

Allah, Allah, o Allah,
Naš Muhammed, Abdullah!

Ne propusti ovu Noć,
Dovi , traži ti pomoć,
Neka vjere plamti žar,
Allah nam je Gospodar!

Kur'an Časni otvori,
Sure srcem prozbori,
U Noći nad noćima,
Svaka dova se prima!

Allah, Allah, o Allah,
Naš Muhammed Abdullah!

[Neznanka]

Grešio sam mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim greshom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

- Duško Trifunović
-----------------------


Leptire u mom stomaku
ne budi secanje,
vec samo postojanje
voljenog bica
Tebe

koji si jednako prisutan
u svakom mom Juce
kao i u svakom mom Danas
i Sutra.
Ne zaboravljam te,
niti te se secam.
Osecam te
kao sastavni deo
sebe,
oduvek
i zauvek...

[supergirl]

Neznanka,ko je napisao ovaj dio zadnji, ovo "Leptire u mom stomaku"?

[Neznanka]

Zao mi je Supergirl.... Ako neko zna neka se javi.

[Neznanka]

PISMO MAJCI

Jesi l' živa, staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek uvečer nad kolibom tvojom
Ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da viđaju te često
zbog mene onako zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto priviđenje muči:
kako su u krčmi finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bih umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,
i srce mi živi samo snom,
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.

Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta.
Samo nemoj da u ranu zoru
budiš me ko prije osam ljeta.

Nemoj budit odsanjane snove,
nek’ miruje ono čega ne bi:
odveć rano zamoren životom,
samo čemer osjećam u sebi.

I ne uči da se molim. Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sija istim žarom.

Umiri se! Nemoj da te često
viđaju onako zabrinutu,
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Sergej Jesenjin