[Neznanka]

Miris letnje noci...

Ljubio sam ti usne,
vrele od strasti, one letnje noci.
Lezali smo na obali, pod sjajem zvezda,
ti i ja, sami, zajedno do vecnosti,
dok si mirno spavala na mom srcu.

Bila je noc,
i mesec je sijao,
onaj veliki zutosrebrni,
osetio se miris Dunava,
miris letnje noci...

svaki trenutak jos mirise, na tebe.
Na uspomenu daleku...
nju jos samo priziva,
moja ljubav bezgranicna...
Ne mogu sebi pomoci,
dok tebe trazim tu,
u mom secanju...

Nenad Tesic

[Neznanka]

Žmirkaju zvezde na sleđenom nebu,iza oblaka
a mesec skriven duva u svoje promrzle prste...
Zima besno orgija nad mojom varoši
a ona,kao nevesta,sva u belom,sanja ...
Krovovi kuća,poput snežnih bregova,stidljivo vire
dok se iz dimnaka,kao iz
lula,izvijaju repovi dima...
Sa grana ogolelog drveća vise ukrasi ledenica
a preko njih se niti inja prelivaju kao ukrasne trake
svako drvo , okićena jelka,svaki dan, praznik…
Duž ulica svetiljke prostiru svoje žutu lepeze niz tamu
a kroz njih,poput behara, promiču nežne pahulje...
Sred te studi,okovane ledom,žive tople duše
žive ljudi čiji tragovi u snegu teku kao potoci... tamni i duboki,poput briga i bora njihovih svetlii i široki kao njihova ljubav… Tu se ljubi usnama.sa kojih se uzdasi pretaču u maglu
a pred žeravicama od dodira uzmiče stud...
Tu se sanja s trepavicama upletenim u vence a budi sa suzom kristala na krajičku oka
Ova varoš se vol,jer ume da uzvrati ljubav.. Ona je sećanje koje traje...
Reči koje se pamte...
Ona je snežna kraljica... Princeza...
Sjenica!

Erkin Bihorac

[Neznanka]

Celoga je dana sneg lagano pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne,
kao leptir lak
i nekome htela reci reći nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.

I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji sleću
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doći neće
neko koga čekas, a spušta se mrak.

Desanka Maksimović

[peca]

Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opise
Kratki sekund vecnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednog zimskog praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda... ( Zak Prever)

[Neznanka]

Da li je daljina
dovoljno blizu
da čuješ moje tiho:
’’ Volim te...’’?
Ne znam,
ali ja u noći ovoj
osećam miris tvoje kože
i ukus tvojih usana...
I noć mi je ova postala
najednom čudna,
drugačija,
mističnija,
onog trena kada si je
ispunila svojim uzdahom
koji ti se iz grudi oteo,
uzdahom potrebe, želje,
uzdahom od koje
telo zatreperi,
a oči zasuze...
I opet te pitam,
da li je i tebi daljina
dovoljno blizu,
kao i meni?

[Neznanka]

Ja sam uvijek tu ,
negdje na putu do tvoga srca,
kad zatrebam da ti budem blizu,
kad ne trebam,da budem spremna
ako ti nešto zatrebam...
ja sam uvijek tu
u sjeni tvoga srca,
mala i sitna poput zrna pjeska,
a brza poput najjačeg vjetra,
dolazim tiho i nečujno
nošena krilima anđela,
tiho ko balerina na prstima
da se borim za tebe
kad ti borac zatreba...
ja sam uvijek tu,
nevidljiva poput anđela
u sjeni tvog života,
da zabranim svakoj suzi
da ti oči posjeti,
da zabranim svakoj boli da srce ti ispuni .

Josipa Jope Abramović

[Neznanka]

U svaku moju zoru doplovi miris nje
isprati poslednje snove
dočeka moje buđenje
pa,mi ispuni jutro,kao cašu, do vrha...
kao što dom ispuni miris toplog hleba
kao proleće rascvetale lipe
kao boje slikarsko platno...
A onda krene kroz moje dane
tiha i neprimetna kao senka u sutonu
tek mome srcu vidljiva
tek mojnj duši čujna...
Uplete se medju skrivenene misli
zadrhti u mojim damarima
zatreperi mi na koži
pa svaki trag mojih misli vodi do njenih prozora
A onda stignu tama i noć...
a noć je sva njena...
U njoj ,kao varnica,zaiskri medju zvezdama
ušunja se sa mesečinom u moju sobu
ispuni tamu svojim dahom i sobom
pa su mi pune grudi nje
dok grabim dah
pune su mi vene njene vreline
dok njima plovi...
I tako ona traje, kao bezvreme u vremenu
da moja ljubav ima koga da voli
makar i krišom
makar u potaji
makar u sećanju

Erkin Bihorac

[Neznanka]

Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Ćuti.

Pusti me da ti kažem
ono što sam već trebala reći.

Kad trebaš doći, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasniš samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili možda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Već sutra može biti kasno.
A nisam ti još rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, riječima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastrašeno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i površna
prava i zauvijek…

Boli.

Kad dolazim, pitam se čekaš li me.
Bojim se da jednog dana više ne otvoriš vrata.
Bojim se praznog stubišta bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.

A nisam ti rekao:
najviše se bojim vremena koje ne čeka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve što si ti.

Tvoje oči pitajuće.
Tvoj smiješak opraštajući.
Tvoj korak ohrabrujući.

Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najčešće.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam učinio sve za tebe
ljubavi moja.

Iskra Tanodi

[kame]

Ako prezivim,
sjeti me se ponekad,
iako sam nesretan
u ova mutna vremena,
zar nije moje pravo
zudjeti za srecom,
stajati pred zivotnom dilemom
jesi li ti bila
podstanar moje duse ,
i jedno sigurno znam
sve dok nas muci
naseg slatkog grijeha glad,
u tebi ta pohotna ,
ko voce zrela zena,
tumara u tami sjecanja
sa dogorelom svijecom,
ja mali leptir
kome si davno sprzila krila,
lud sam od zudnje osjetit
tvoje ljubavi plam.

[kame]

MOJA TAJNA


Srce moje za kim gori?
Za kim čeznu slabe grudi?
Ko mi dušu tako mori
Da obamre, da poludi?

E, to ti je moja tajna,
Koju nikom kazat neću;
Ma sve bilo naopako!
Sa tom tajnom umrijeću.

Majka mene često pita:
"Šta je tebi, dragi sine?
Ta daj kaži barem majci
Za kim tvoje srce gine?"

Ne pitaj me, mila majko,
Ne muči mi jadne duše;
Džigarice crne gore,
A bijele već se suše.

"Kaži tajnu svojoj majci,
Da ti rani lijek traži,
Jerbo majka svojom njegom
Polovicu boli blaži."

Ne, ne smijem, prođi me se!
Od straha me groza hvata
Reći tebi mrsko ime
Najmilijeg meni zlata.

Na to majka rukom mahne,
Pa okrene milu glavu,
A ja svrnem tužne oči
U zelenu čemin-travu.

[kame]

Velim ti ja tako njoj...nasoj Hurmi beli toj..

evo....vako...jasta, dakako ...

kud bih.
sta bih,
lio suze
jal urmiro sad od tuge
a zivot mi tako mio
pored tebe
nebih druge
majka moja drugu nece
tebe snajku,
kao roba
hoce sabah, sunce, cvjece,
hizmetcara
sve do groba

kad u vakat
odes Bogu
sa sevapom sto si brala,
ja ti tada reci mogu
jedno vel'ko
toplo,
hvala!

Ona meni beli ne osta duzna i napisa...


Jedno velko toplo hvala

neznam sta si obecao
majci staroj -hizmecara,
svaka cast toj staroj zeni,
ali necu nema para,

pali svjetlo pa ce znati,
danas ti je drugo doba,
masine sad sve to rade,
nema vise takvog roba

Za tvoje ti hvala hvala,
ali neznam ko ce prije,
na ahiret preseliti
do toga mi i bas nije.

Ti mozda jos nisi cuo,
price koje posvud kruze
al istina vjeruja prava
danas zene zive duze.

[Neznanka]

Sanjam snjegove,
i grad u bijelome ogrtaču.
I tu je neko ko čeka mene.
Hladno jutro,
i topla čeznja.
Stara zamrzla česma,
voda se ne čuje.
Sebilj miruje,
srce se toplinom puni
dok iščekuje,
da zakuca,
da otvori kapiju
najljepšega grada,
u kojem mene neko voli.

Sanjam rijeku,
pod ledom teče,
žubori,
čista i plahovita ko srce moje.
Snažnim valovima žuri nekome u zagrljaj
Tu negdje i vatra gori,
nisu je ugasile pahulja bijele,
plamen njen put nam osvijetlio.
Da se na njemu sretnemo.
Sanjam snjegove,
moj grad,
moju rijeku.
Ognjište moje.
Sanjam da se tu sretnemo
pa da snovi java postanu.

[Neznanka]

Poruka njojzi

Ćao mačko, a šta ima
jesilj čula za Rasima,
pripsana si ljepotice
ja sam Randa iz Dugmice.
Ti si k'o pršuta bez loja
sviđa mi se đovda tvoja,
ja sam viši nego vrata
kosa mi je do hrbata.
Oči su mi k'o poklopci s' kace
svaku čoru k'o naviljak bace,
ruke su mi glatke k'o tepsija
usne slađe nego revanija.
Naruče mi k'o dušek dormeo
a tebe sam čora zavoljeo,
ja te sanjam po cipcijelu noj
biću s' tobom, samo ako hoj.
(Esmin Kačapor)


-------


Bujrum u Pazar

Đe si, šta ima brate moj
hodi primakse, hič se ne boj,
da vidiš kako tafra se tera
kuća mi viša od solitera.
Nokia s'lampom, ajfon šestica
bogner trenerka sa dva lica,
golf dvojka mi uvek na straži
mercedes parkiran u garaži.
Zlatni lanac kupio lani
sahat roleks, cigare sobrani,
s kahve na kahvu po cio dan
ćevapi, mantije i birijan.
Bolje živim no neki stranac
burazere ja sam Pazarac,
rej ću ti salj još jednu stvar
hajde bujrum u Pazar.
(Esmin Kačapor)

[tidza]

Eh Neznanka dobro mi te naslo