[halilce]

Merkelova: Najlepši dan u skorijoj istoriji Nemačke

Autor: D. S.
Berlin - U Berlinu se danas uz prisustvo dobitnika Nobelove nagrade za mir i državnika iz celog sveta obeležava 20. godišnjica pada Berlinskog zida. Manifestacija počinje večeras kod Brandenburške kapije, simbola glavnog grada Nemačke, koncertom orkestra i hora berlinske

Državne opere su pod upravom dirigenta Danijela Barenboima, a program će voditi austrijski glumac Klaus Maria Brandauer. Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je pre pada Zida bila stanovnik nekadašnje Istočne Nemačke, 9. novembar 1989. nazvala je najlepšim danom u novijoj istoriji njene zemlje koji je promenio život mnogih Nemaca, uključujući i život nje same. „Zaista je dobro što možemo da proslavimo ovaj dan s našim evropskim susedima. Mi Nemci nećemo zaboraviti naše susede i saveznike koji su omogućili ujedinjenje Njemačke“, rekla je Merkelova.
Kako je ranije najavljeno, povodom 20. godišnjice pada Berlinskog zida biće dodeljene nagrade za slobodu, a među dobitnicima su američka državna sekretarka Hilari Klinton i nekadašnji poljski i češki lideri Leh Valensa i Vaclav Havel. Merkelova će u okviru današnje manifestacije pod nazivom „Praznik slobode“ sa svojim gostima, šefovima država i vlada svih zemalja EU, izuzev Kipra, i predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevim i državnom sekretarkom SAD proći simbolično kroz Brandenburšku kapiju, sa istoka na zapad grada. Okupljenima će se pored gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta i kancelarke Merkel obratiti i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, njegov ruski kolega Medvedev, kao i Klintonova i premijer Velike Britanije Gordon Braun.
Najatraktivniji deo manifestacije biće simbolično rušenje Zida izgrađenog od džinovskih domino-ploča koje su oslikali i između Potsdamskog trga i Brandenburške kapije, gde se nekada protezao Berlinski zid, postavili đaci nemačkih škola. Na dominama visine 2,3 metra, napravljenim od stiropora, ispisane se poruke kao „Mi smo jedan narod“ i „Srce koje krvari“. Kako se navodi, očekuje se da će Valesa, čiji je pokret Solidarnost igrao ključnu ulogu u padu komunizma u istočnoj Evropi, izvući prvu dominu iz zida, što će biti početak umetničkog performansa. U simboličnom rušenju zida učestvovaće i predsednik Evropskog parlamenta Jirži Busek i šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso. Umetnički performans će pratiti Bon Džovi pesmom „We Weren’t Born to Follow“, koja je posvećena mirnoj revoluciji iz 1989.
Proslava će biti krunisana velikim vatrometom nakon govora nekadašnjeg predsednika SSSR Mihaila Gorbačova i bivšeg šefa nemačke diplomatije Hansa-Ditriha Genšera, koji je igrao značajnu ulogu u pregovorima o ujedinjenju dve nemačke države, kao i obraćanja dobitnika Nobelove nagrade Muhameda Junusa.
Berlinski zid dugačak 156 kilometara do noći između 8. i 9. novembra 1989. 28 godina delio je Berlin i Nemačku na istočni i zapadni deo, i bio je simbol hladnoratovski podeljenog sveta. Godinu dana posle pada Zida, 3. oktobra 1990, Istočna Nemačka je pristupila Saveznoj Republici Nemačkoj i taj datum se slavi kao Dan ujedinjenja. Građani nemačke prestonice i dalje govore o „istočnom“ i „zapadnom“ Berlinu, ali deca i mladi često pitaju kad se nađu u nekoj nepoznatoj četvrti „da li je to pre bio istok ili zapad“. Na mestu gde je nekada bio Zid, danas su na trotoarima i kolovozima utisnute ploče posebnog oblika.
Putin nostalgičan prema boravku u Drezdenu
Moskva - Premijer Rusije Vladimir Putin, bivši agent KGB u Drezdenu u doba komunizma, rekao je da je nostalgičan prema tom vremenu, ali je ocenio da je pad Berlinskog zida doprineo uspostavljanju poverenja između Moskve i Berlina. U dokumentarnom filmu Zid ruske televizije NTV, Putin je rekao da ima lepa sećanja na boravak u Drezdenu od 1985. do 1990, učenje nemačkog jezika, ekskurzije po planinama i kontakte sa kolegama istočnim Nemcima. „Još se sećam topline i srdačnosti“, rekao je ruski premijer. Putin je rekao da je „veoma zahvalan zbog toga“ i da oseća nostalgiju. „Postali smo prijatelji sa kolegama, otkrivali smo novi svet, učio sam jezik, komunicirao sa ljudima. Ta vrsta komunikacije mi je pomogla da shvatim kako žive ljudi, šta misle i kako napraviti odnose sa njima“, dodao je on. „Gledamo kako se federalna republika danas razvija i srećni smo da sa njom imamo dobre odnose na novoj osnovi“, rekao je Putin, koji je bio predsednik Rusije od 2000. do 2008. godine.
Dnevni list Danas | Evropa | Merkelova: Najlep?i dan u skorijoj istoriji Nema?ke