[iSelektor]

Serija zemljotresa u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Bugarskoj i Grčkoj. – Opasnost se ne povećava, kažu u Republičkom seizmološkom zavodu
Obuka takozvanog ruševinskog tima Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije (Foto D. Ćirkov)

Balkan se poslednjih dana trese: juče ujutru čak sedam zemljotresa pogodilo je Bugarsku, od kojih je najjači imao magnitudu od 3,7 stepeni Rihterove skale, dan ranije potres jačine 4,2 po Rihteru uzbunio je Banjalučane, podrhtava područje Sjenice, a u Crnoj Gori registrovano je više manjih posle zemljotresa od tri jedinice po Rihteru, sa epicentrom kod Cetinja, na šest kilometara ispod površine zemlje. Žitelji Kefalonije, grčkog ostrva, od nedelje ne borave u svojim kućama zbog straha od novih potresa, a najjači – magnitude 5,9 po Rihterovoj skali zabeležen je 26. januara i tada je na ostrvu uvedeno vanredno stanje.
Seizmolog Hidrometerološkog zavoda Republike Srpske Vesna Šipka upozorila je posle zemljotresa u Banjaluci da je to jedan od najjačih u poslednjoj deceniji i da je seizmička aktivnost primetna u celom regionu. I dok fatalisti već predviđaju apokalipsu koju najavljuje serija potresa registrovanih u našem regionu poslednjih dana, stručnjaci ističu da niko ne može da predvidi da li niz uslovno rečeno manjih potresa znači dolazak onog katastrofalnog ili samo ukazuje na smirivanje tla posle pomeranja tektonskih ploča, koje utiče na pojavu potresa u našem regionu.
Tvrdnja da postoji uzročna povezanost sa snažnim zemljotresima u Grčkoj, čija je aktivnost započela u nedelju u prepodnevnim časovima, a zatim se nastavila dešavanjem na prostorima Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Bugarske, nije bez osnova, pogotovu ako se zna da se sa seizmičkog aspekta Srbija nalazi u takozvanom istočnomediteranskom prostoru koji je pod tektonskim uticajem podvlačenja afričke tektonske ploče pod evroazijsku. Zbog takvih delovanja koja se odvijaju već milionima godina u regionu Balkana nastaju naponska polja koja su uzročnici nastanka zemljotresa na ovim prostorima, kaže za „Politiku” Branko Dragičević, zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda.
On ističe da se zemljotresi ne dešavaju ravnomerno ni u vremenu ni u prostoru. Ako se njihovo dešavanje posmatra u dužem periodu koji je svojstven geološkoj istoriji, dakle u periodu od nekoliko desetina, pa i stotina hiljada godina, onda se može konstatovati da je seizmički hazard stalan, ne menja se, ističe naš sagovornik. Seizmička opasnost se niti smanjuje niti povećava. Međutim, kada se zemljotresi posmatraju u periodu od jedne sedmice, kakva je ova poslednja, onda se stiče utisak da je njihov broj drastično povećan u našem regionu, što nije tačno.
– U sjeničkom kraju nakon glavnog udara u nedelju u 20.06 časova, čija je magnituda iznosila 4,3 jedinice Rihterove skale registrovali smo u poslednjih nekoliko dana više od sto zemljotresa. Od tog broja 11 zemljotresa je imalo magnitudu veću od dve jedinice, i mogli su da se osete. Najjači je imao magnitudu 3,1 jedinice Rihterove skale. To je u okvirima normalne zakonomernosti kada je reč o naknadnim udarima. Na ovim prostorima u radijusu između 20 i 30 kilometara od ovog epicentra, od 1920. godine pa do danas zabeleženo je 25 zemljotresa sa magnitudama od 4 do 4,9 jedinica Rihterove skale što ukazuje na činjenicu da zemljotresi na ovim prostorima i sa ovakvim magnitudama nisu neuobičajena pojava – kaže Dragičević.
Tlo Srbije se odlikuje seizmičkom aktivnošću sa magnitudama koje su znatno manje nego u zemljama regiona, objašnjava naš sagovornik.
– Najjači zemljotresi u Hrvatsko, BiH, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, pa i zemljotresi u Crnoj Gori znatno prevazilaze našu najveću magnitudu. Godišnje se u proseku u poslednjih nekoliko godina na prostoru Srbije locira oko 1.500 zemljotresa, a ako se tom broju dodaju i zemljotresi u pograničnom području okolnih zemalja taj broj prelazi i 2.000 – navodi Dragičević.
------------------------------------------------
Ne postoji prognoza potresa
Pojavu novih, jačih zemljotresa niko ne može sa sigurnošću predvideti, kaže zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda. „Percepcija o prognozi koja postoji u javnosti i među seizmolozima veoma se razlikuje. Iz perspektive javnosti, prognoza je pouzdano kratkoročno predviđanje (od nekoliko sati do jednog dana), koje bi sugerisalo evakuaciju i napuštanje prostora na kojem se očekuje zemljotres. Nauka definitivno nije dostigla taj nivo pouzdanosti. Za seizmologe prognoza je izjava o budućoj seizmičkoj aktivnosti na nekom prostoru u određenom periodu sa određenom verovatnoćom i ima cilj planiranje i gradnju objekata u skladu prognoziranim parametrima zemljotresa, to jest u skladu sa seizmičkim propisima. Najugroženija područja kod nas su centralna Srbija i uski pojasevi koji se graniče sa Rumunijom, Makedonijom i Albanijom”, objašnjava Branko Dragičević.

Dejana Ivanović