Do?e tako jedan dan u životu, jedan ?as, kad ?ovek iznenada pomisli na svoje pretke i staru postojbinu. Dosadi mu, valjda, da bude samo list koji vetrovi nose tamo-amo: poželi da prona?e koren kome pripada i da, umesto na ni?iji asfalt, stane nogom na zemlju za koju može mirno re?i: tu smo od pamtiveka, moji su odavde - to je naše, davno je napisao poznati srpski pisac Momo Kapor ?ijih re?i ne možemo a da se ne prisetimo i u ?asu kada HO Stara Raška iz Beograda, što je za 15 godina postojanja...
Pomo? svih nas zajedno trebaju bolesni ljudi iz Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, Sjenice, Novog Pazara, Tutina, Užica, Raške, ?ajetine, Ivanjice, Lu?ana, Bijelog Polja i Ulcinja... Našu humanost o?ekuju s puno nade Radmila, Raško, Enver, Munira i Sabrija, Milunka, Danica, Be?ir, Željko, Hanefija, Radivoje, Mira, Džema, Selma, Vida, Branko, Slavica, Bajramka, Bojan, Bilal, Adis, Šejla, Jelenka, Tarik, Zoran... U Raškoj oblasti na prostoru [...]
Vaš komentar
Saznajte više o temi...
Vesti online: Humanost nema naciju
