[iSelektor]

Koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević ocenio je danas da je "teško preslikati model autonomije Južnog Tirola na Sandžak" pošto između dve regije "gotovo i da nema sličnosti".



Đurđević je za Agenciju Beta kazao da sva dobra iskustva manjinskih autonomija treba uzeti u obzir kada se pominje Sandžak, ali da ne postoji "kvalitet u poređenju" tog dela Srbije i Južnog Tirola.

"Južni Tirol je regija u Italiji koja je nastala nakon raspada Austro-Ugarske. Tu se, pre svega, radi o decentralizaciji, pošto je Italija država regiona u kojoj oni imaju visoka prava, uz fiskalnu decentralizaciju i direktne izbore za lokalne organe vlasti. Tirol, pored toga, uživa i prava koja se tiču značajne manjine koja govori nemačkim jezikom a živi u toj regiji na granici Italije i Austrije", kazao je Đurđević.

Kako je naveo, te države su potpisale bilateralni sporazum kojim je Austrija postala garant sprovođenja prava manjine koja u Južnom Tirolu govori nemačkim jezikom.

"U tome se ogleda jedina veza između Južnog Tirola i Sandžaka jer se to područje Srbije, istorijski gledano, prostiralo i na par opština na severu Crne Gore u kojima živi značajan broj Bošnjaka. To je uslovilo postojanje jakih porodičnih, kulturnih i ekonomskih veza između tih delova Srbije i Crne Gore", rekao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, mnogo je važnije unaprediti domaće zakonodavstvo koje se tiče manjinskih prava i pronaći efikasnije modele integracije svih manjinskih zajednica u društvo.

Komentarišući bezbednosnu situaciju u Sandžaku, Đurđević je ocenio da loše ekonomsko stanje i slabo ostvarivanje prava koja po zakonu pripadaju Bošnjacima, mogu da stvore plodno tlo za bezbednosne rizike na tom području.

"Nedavni marš ili performans uniformisanih ljudi u Novom Pazaru koji su nosili zastave, nije nešto što građane može da čini spokojnim. Posebno brinu slabi rezultati ekonomskog razvoja u poslednjih 15 godina i nedovoljno ostvarivanje onih prava koji se tiču Bošnjaka, a propisani su zakonom", rekao je Đurđević.

Koordinator Foruma za etničke odnose je naveo da problemi postoje u vezi sa integracijom Bošnjaka u državne institucije na lokalu, poput zapošljavanja u policiji ili upotrebe bošnjačkog jezika.

"Mnogi delovi zakona ili politike koje važe za druge manjine, možda se ne sprovode dovoljno u Sandžaku. Bošnjaci su imali dve islamske zajednice, dva nacionalna saveta kao direktno izabrana organa manjinske samouprave, što uz visok stepen nezaposlenosti mladih, otvara prostor za radikalizaciju i ekstremizam", kazao je Đurđević.

Dodao je da veliku odgovornost za stanje u Sandžaku, pored sadašnje i prethodnih Vlada Srbije, snose i lideri sandžačkih Bošnjaka, koji iako u poslednjih 14 godina učestvuju u republičkoj vlasti, nisu našli "pravi ključ" za dugoročnu stabilizaciju tog područja.

"Ideologija i novac koji u Sandžak dolaze iz zemalja koje finansiraju radikalni islam, stvaraju zabrinjavajuću situaciju koju država može smiriti ako nađe adekvatne partnere na tom području sa kojima može da pokaže da je integracija Bošnjaka pravi model razvoja", kazao je Đurđević.

Potpredsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka Enis Imamović izjavio je ranije da bi Sandžak trebalo da ima visok stepen autonomije unutar Srbije, po uzoru na autonomiju Južnog Tirola u okviru Italije.