Lečenje ljubavlju poslednjih godina postaje sve popularnije. Naziva se još i hagioterapija, terapija duše, povratak Bogu i prirodi.
Hagioterapija potiče od grčkih reči hagios – svet i therapeuo – lečim. “Hagioterapija želi pomoći čoveku da se oslobodi straha, teskobe, besmisla i boli”, napisao je prof. dr Tomislav Ivančić koji je u Zagrebu razvio metodu hagioterapije i osnovao 1990. godine Centar za duhovnu pomoć.
Knjiga Tomislava Ivančića “Dijagnoza duše i hagioterapija” doživela je već nekoliko izdanja. Objašnjavajući suštinu ove metode napisao je: “Hagioterapija prvenstveno leči duhovnu čovekovu dimenziju, ali istovremeno daje terapiju i za psihosomatsko područje čoveka...
Čovek je prvenstveno duhovno biće, a tek onda psihosomatsko. Duh je čovekova sudibna. Dovoljno je spomenuti da savremeni medicinski antropolozi smatraju da 70% psihosomatskih bolesti imaju uzrok u duhovnoj čovekovoj strukturi. Kod čovekovih bolesti nisu odlučujući virusi, bakterije, paraziti, kancerogene tvari, manjak imuniteta i genetski uzroci, nego upravo duhovni”, napisao je prof. Ivančić.
Hagioterapija je izrasla na filozofsko-teološkom istraživanju čoveka. Kako hagios znači svet, naziv ove metode može se još nazvati i “sveta terapija”.
Hagioterapija, naglašava prof. Ivančić, pomaže ne samo hrišćanskim vernicima, već i nehrišćanima i ateistima. Hagioterapija je model za lečenje duhovnih trauma. Ona nije alternativa medicini i psihijatriji, već pokušaj da se stvori neka vrsta sistematske duhovne pomoći koja bi naučnim rezultatima čoveka oslobađala od bola na duhovnoj dimenziji, kako to čini medicina na somatskom, a psihijatrija na psihičkom nivou.
U svojoj knjizi profesor se detaljno bavi duhovnim bolestima i njihovim uzrocima, opisuje na primerima razne vrste dijagnoza i terapije, piše o tome kakvi bi trebalo da budu terapeuti. Iz veoma obimne i detaljne knjige, koja je napisana na osnovu dugogodišnje prakse, izdvojićemo deo koji se bavi terapijom protiv agresivnosti.
Prof. dr Tomislav Ivančić piše: “Kod agresivnih se osoba iza zloće krije duša koja vapi za poverenjem i ljubavlju. Potrebna joj je samilost, zato čoveka treba zaštititi ljubavlju, nežnošću, poverenjem da je Bog jači. Pacijenta ne treba sažaljevati ni opominjati jer će ga to još više razbesneti, treba izdržati i kad je pacijent agresivan. Ljudi znaju biti agresivni jer traže nežnost ili se osvećuju jer prema njima neko nije bio dobar i nežan. Agresivnost je vapaj za ljubavlju.”
Na sličan način i u Beogradu su organizovana dva savetovališta koja okupljaju brojne stručnjake. To su pravoslavna savetovališta; jedno se nalazi u zgradi Beograđanke, a drugo u Francuskoj ulici. Psihijatri, psiholozi, lekari raznih struka rade volonterski i pomažu ljudima da se izbore sa stresom, strahom, depresijom, bolestima zavisnosti, psihičkim problemima u starosti, a tu su i bračna savetovališta.
“Medicina sa Zapada, ali i sa Istoka sve više se okreće prirodnom lečenju bolesti”, napisala je dr med. Tatjana Đorđević u knjizi “Povratak Bogu i prirodi”, navodeći da je za “svaku bolest izrasla neka biljka”. Tako, recimo, ona citira ruskog psihoterapeuta Nikolaja Gurjeva koji kaže da je uzrok čira na želucu – kukavičluk; čira na dvanaestopalačnom crevu – bojažljivost, želja da se sa svima bude u dobrim odnosima; artritisa – strašljivost; zamuckivanje - plašljivost; bronhijalna astma, bronhitis – upornost, čovek koji se nečemu opire samovoljno zadržava izdisanje vazduha kao i tokom prepirke, dizanja tereta itd.
Kada raspoloženje koje se projavljuje u zaustavljanju disanja postane dominantno, tada se zaustavljanje izdisanja vazduha događa mimo volje bolesnika; ishemična bolest srca – okrutnost, nastaje kod ljudi sa smanjenim mogućnostima da sačuvaju prvobitni položaj i utucaj, a isceljujuća osobina u ovom slučaju je zahvalnost, poštovanje, čovekoljublje. Takođe, doktorka Đorđević konstatuje da se današnja medicina bazira na simptomatskom lečenju bolesti, otklanjanju simptoma, ali ne i uzroka bolesti, izuzev kod urgentnih stanja.
Baveći se problematikom alergijskih bolesti kojih je sve više, doktorka ističe da, nažalost, medicina nema prave lekove za bolesti autoimunog sistema. Prema njenom mišljenju, to je zbog toga što se zanemaruje ono suštinsko u svakom čoveku, a to je naša duša. Ona trpi naše frustracije, a to se onda prenosi na telesni plan i vremenom dovodi do raznih oboljenja.
“Kod dece pojava alergijskih bolesti, najčešće, predstavlja protest zbog nesređenih odnosa sa roditeljima, koji nemaju puno vremena za svoju decu ili jednostavno ne žele da se posvete deci, uz razna opravdanja”, smatra dr Đorđević. Uz razne savete, pored ostalog, upućuje i na korišćenje biljaka, u prvom redu koprive, za koju se kaže da ima čudesnu snagu.
“U terapiji alergija, koja je veoma kompleksna, toplo se preporučuje i upotreba pčelinjih proizvoda kao što su pčelinje saće sa medom, koje se žvaće i tako stimuliše rad žlezde timusa, koja je pod direktnim uticajem mozga i reguliše opšte stanje organizma i učestvuje u imunom odgovoru.”
Doktorka se bavi i problemom zdravog sna, “čime se danas malo ko može pohvaliti.” Savetuje, pored ostalog, lekovite trave koje jačaju nervni sistem, a to su majčina dušica, kantarion, ivanjsko cveće, žalfija, kamilica, bosiljak. “Veoma je potreban umeren način života, onoliko koliko to mogućnosti savremenog načina života dozvoljavaju.
Korisno je uzimati dosta vitamina u vidu svežih sokova, minerala, dovoljno tečnosti, a korisna je i upotreba crne čokolade jer se zna da ona stimuliše stvaranje supstance serotonina, koji je neophodan za nastanak sna,” savetuje dr Tatjana Đorđević.
Lekari i duhovnici koji se bave hagioterapijom, dijagnozom i lečenjem duše, povratkom Bogu i prirodi, pre svega, konstatuju da je jedan od temeljnih puteva do duhovnog zdravlja - put ljubavi. Ljubav je presudna za čovekov život, ona je spoznaja vlastite vrednosti i dragocenosti. Tek ako ima iskustvo da je voljen, čovek može pronaći svoj smisao.
A hagioterapeut ne analizira bolesnika, on ga voli. Daje mu svoje srce i leči ga na svojim grudima.
Lečenje ljubavlju
