[iSelektor]

Velika radost iz Sidneja i Beča

Zbog obilnih snegova i zavejanih puteva na Pešteru, stotinu AUD (Australijskih dolara) koje je sestrama Anici i Milici Savić iz Mitrove kod Tutina iz dalekog Sidneja u Australiji poslala naša stalna čitateljka i dobrotvorka Rajka Tarlać uručili smo ovih dana i to tek "iz trećeg pokušaja", nakon što je Anica uspela da se lošim seoskim putem, iz Mitrove pešice probije do Tutina.


Stigla kroz smetove: Mara sa tatom i mamom

Tokom januara još dva puta dolazili smo u Tutin, ali se do Mitrove nije moglo, ni kolima, ni pešice... Ipak, i poslednji prilog od 1.700 dolara, koliko je za najradosniji praznik Božić, darovala plemenita penzionerka Rajka Tarlać, stigao je u željene ruke.

- Radile smo u jednom kafiću u Tutinu, ali čim je stigla zima više nismo mogle da pešačimo do grada i kasno se vraćamo kući, pa smo odlučile da, dok su mrazevi, budemo u selu, uz oca Marka - priča Anica i naglašava da uprkos značajnoj pomoći koju su dobile od dobrih ljudi iz ovog kraja i sa raznih strana sveta, još nisu uspele da se usele u kuću koju su ukrovile prošle jeseni.


Novac za useljenje: Anica i Milica Savić

-Važno je da kuća napreduje, sporo, ali idemo napred ka cilju, još koji mesec i radovaćemo se useljenju. Ostali su još neki unutrašnji radovi i kupatilo, pomoći će dobri ljudi, lično smo se uverile da kad se kuća gradi i Bog pomaže. Novac ćemo čuvati za majstore - priča Anica i moli nas da prenesemo velike pozdrave i zahvalnost Rajki Tarlać koja im je i ranije slala vredne donacije.

Podsetimo, ove dve lepe, skromne i fino vaspitane devojke odgajila je, u kućerku od blata i bez igde ičega, baka Desa koja je preminula prošle godine i koja je uporedo brinula i o njihovom teško bolesnom ocu Marku.

- Baka, na žalost, nije dočekala da se uselimo u kuću i da se, što nam je svima najveća želja, okupamo u našem kupatilu. Ali, zajedno sa nama radovala se temeljima, krovu, postavljanju stolarije.... Posle više decenija patnje, radosna je otišla na onaj svet, objašnjava Anica.

I dok smo Anicu ostavili da se iz Tutina, samo njoj znanim stazama i bogazama, vrati kući u Mitrovu, pokušali smo, po drugi put, da uručimo donaciju i maloj Mariji Mari Milanović koja sa ocem Milanom i majkom Evom živi u malenom kućerku na kraju zabitog i siromašnog sela Žunjevići na Rogozni.

Stotinu evra maloj Mari poslala je naša čitateljka Persa Avramović iz Austrije koja je zamolila humanitarca Hida Muratovića da Milanovićima uruči novac.

- Nema ni govora da kolima dođete do Žunjevića, čekajte nas u Belanskoj na kraju asfaltnog puta, na planini je sneg preko kolena, dolazimo zapregom - poručio nam je Milan kada smo mu javili da mu donosimo još jednu radost. "Brzo smo sišli, a kako ćemo se vratiti, bog zna, em je sneg, em poledilo", priča nam majka Eva i naglašava da njena mala Mara ima dovoljno mleka (donacijama letos kupili kravu i kozu) i dovoljno hrane najviše zahvaljujući dobrim ljudima iz dijaspore i čitaocima "Vesti".


U dobru i zlu: Aleksandar Smukov

- Još živimo u kolibici od blata, Milan leti konjem, a i njega smo kupili zahvaljujući donaciji čitalaca "Vesti" iz Australije, izvlači šumu, ore i obavlja druge poslove... Da se za našu muku i "gladnu Maru" nije čulo do na kraj sveta i da nam ovako od dobrih ljudi ne dođe po koji dinar ne znam kako bi preživeli na surovoj planini gde su ostali još samo starci i oni koji nisu imali gde da odu. Donaciju ćemo potrošiti za namirnice i Marijinu hranu i odeću - ističe Eva Milanović, dok je suprug teši rečima: "Biće bolje, ženo" i naglašava da sve ljude koji im pomažu, pa i Persu Avramović, čiju donaciju smo mu uručili, smatra velikanima i herojima...

- Možda će im se naša Mara, ako bude imala sreće u životu, nekako odužiti, molimo se Bogu za sve njih i njihovo zdravlje i šaljemo im zahvalnost i najsrdačnije pozdrave - rekao nam je na rastanku, pre nego što je okrenuo konja nazad u smeru ka Žunjeviću i vrhovima Rogozne, tata Milan u nadi da ćemo se ovim ili nekim sličnim povodom uskoro ponovo sresti.


D. N. Petrović


Pogledajte još: