[iSelektor]

SJENICA - Na periferiji pešterskog sela Krnja Jela, u trošnom i hladnom kućerku koji deli sa konjem Belanom pune tri decenije, bez struje, vode i igde ičega, živi starina Hajrudin Turković (83), nekada ugledni stočar, a danas siromašak koji, kako kaže, jedva čeka da ga pozovu "na onaj svet".
Više od sirotinje i samoće dojadio mi je život u mraku, uz lampu i gašnjačku, bojim se umreću, a struju i sijalicu, koje decenijama čekam i koje često u mraku sanjam, dočekati neću. Sve bih dao
na ovome svetu da i u mojoj kući zasija sijalica, makar potom odmah i umro - kaže Hajrudin koji je davno ostao bez supruge, a pošto nije imao poroda, i bez igde ikoga.
Nije struja daleko, samo nekoliko bandera od moje kuće, pokušavao sam da sastavim novac i dovedem svetlo, ali uvek bi se isprečilo nešto važnije: hleb, so, gas, lekovi... I tako ja ceo život ostadoh u mraku - priča Hajrudin i naglašava da mu je nejteže zimi kad su noći duge i kad ni na konju Belanu ne može do prodavnice u Karajukića Bunarima.
.Poznati novopazarski humanista Hido Muratović kaže da je Hajrudin samo jedna od više stotina tužnih priča sa Peštera, Rogozne i Golije i da nije jedini onemoćali starac koji je ceo svoj život proživeo u - mraku.
Ići ću u sjeničku Elektrodistribuciju, moliću ih da Hajrudinu nekako dovedemo struju, bar jednu sijalicu, ako ne uspemo obratićemo se centrali EPS-a, ako i to ne pomogne pokušaću da preko dobrih ljudi kojih još ima u ovom kraju sakupim pare i ispunim Hajrudinovu najveću želju. Uveren sam da ostarali i onemoćali Hajrudin ipak neće umreti u mraku - naglašava Muratović.

TROŠAK
BUDE dana kad sam i bez hleba, dođu nekad i vukovi, jer nema svetla da ih poplaši, ali hvala Bogu, još sam na nogama. Apelujem na sve dobre ljude, Srbe i Bošnjake u ovom kraju, da mi pomognu da bar jedna sijalica zasija u mojoj kući. Ne bi to, verujem, bio veliki trošak ni za Elektrodistribuciju - ističe Hajrudin.