[iSelektor]

Nastava na bosanskom jeziku nedovoljna pripremljena i novi je trošak za osiromašenu državu. Nastavnicima potrebne licence za bosanski. Ministarstvo pogrešno raspisalo konkurs za srednje škole
UVOĐENjE nastave na bosanskom zakomplikovalo se do te mere da se čak govorka da bi moglo da bude i odloženo, bar u srednjim školama, za školsku 2014/15. godinu. Iako se Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) trudi da „na mišiće“ sav posao uradi do septembra, prosvetari u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici kažu da ni izbliza nisu spremni za nastavu na jeziku čije postojanje spore brojni lingvisti.
Problemi su počeli sa slabim odzivom đaka u pojedinim školama, a BNV je čak podiglo krivične prijave protiv zaposlenih u OŠ „Bratstvo“ u Novom Pazaru, jer su navodno odgovarali Bošnjake da uče na maternjem.

Ništa od njihovih optužbi nije tačno - tvrdi za „Novosti“ Dejan Kulundžić, direktor ove škole. - Optužuju nas da smo navodno govorili roditeljima da će udžbenici na bosanskom biti skuplji, kao i da smo ih plašili kako deca neće moći da studiraju na srpskom. Istina je da se sva deca i njihovi roditelji slobodno izjašnjavaju.
Problem više u opštinama koje bi od septembra trebalo da uvedu bosanski u redovnu nastavu jeste i to što je Ministarstvo prosvete zaboravilo da u konkursu za upis u srednje škole razdvoji odeljenja na srpskom i na bosanskom. Za druge manjine unapred je predviđen broj odeljenja, pa se tačno zna koja škola i za koliko đaka će organizovati nastavu na mađarskom, rusinskom, slovačkom... A učenici u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu i Prijepolju izjašnjavali su se tek pošto su upisali željene škole.


- To je napravilo veliku zbrku, jer je u najvećem broju odeljenja pola Bošnjaka i isto toliko Srba. Kada su deca počela da se izjašnjavaju, prosvetne vlasti shvatile su da je teško formirati odeljenja, da će nedostajati nastavnika i da će to biti dodatni trošak za državu - kažu nastavnici jedne srednje škole u Novom Pazaru. - Posebna priča su sertifikati za poznavanje jezika, koje izdaje BNV. Kako živimo u maloj sredini i svi se poznajemo, brzo se pročulo da je jedna od autorki udžbenika za bosanski jezik i književnost, inače profesorka srpskog po obrazovanju, prvo pisala udžbenik, pa tek posle dobila sertifikat o poznavanju jezika.
Predsednik BNV Esad Džudžević izjavio je nedavno da su rukopisi 33 udžbenika predati Ministarstvu prosvete na odobravanje. Za tri udžbenika - „Sehara slova“, „Svet oko nas“ i „Čitanka“ - tražili su da uđu u komplet besplatnih knjiga.
Prema rezultatima BNV o izjašnjavanju đaka, svega 12 srednjoškolaca u Prijepolju hoće časove na bosanskom. Nema objašnjenja kako će nastava za njih da bude organizovana i koliko će to da košta. U Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici interesovanje je daleko veće, pa će, izgleda, bar pola nastavnika srpskog morati da postanu i profesori bosanskog, a istoričari će morati da se preobrate u historičare! U srednjim školama sve tri opštine nešto više od

polovine đaka traže časove na bosanskom. U osnovnim školama, prema podacima BNV, bosanski bi da uče tri četvrtine učenika prvog i petog razreda. Iako je uvođenje ove nastave vruća tema Raške oblasti, do školske uprave nisu stigli glasovi o bilo kakvim problemima.
- Nije bilo nikakvih primedbi oko konkursa ili upisa - kaže Žarko Milosavljević, načelnik Školske uprave Raškog okruga. - Jedini problem za koji smo čuli jeste veći broj vukovaca u medicinskoj školi, nego što je predviđeno konkursom da ih bude upisano.
On dodaje da ni od Ministarstva nisu stigle nikakve instrukcije o nastavni na bosanskom, koja će početi od septembra.