[Tahirovce]

DUH OZBILJNE IRONIJE U IMPROVIZOVANOM GALERIJSKOM PROSTORU SJENICE


Sjenicka publika još sutra ima priliku, da u improvizovanom galerijskom prostoru restorana ''Srbija'', pogleda izložene karikature novopazarskog, i karikaturiste Sandžaka Danas, Muhameda Đerleka Maxa. Svecano otvaranje izložbe, sjenicka Ustanova kulture organizovala je prošlog petka. U prisustvu brojne publike, uz aforizme Saliha Saracevica a u kazivanju sjenickog glumca Eda Mašovica, i uz zvuke Sjenickih tamburaša, izložbu je otvotio Mensur Gicevic, zamenik predsednika opštine Sjenica.
U obracanju sjenickoj publici, za koju kaže da je izuzetno zahvalna, radoznala i neposredna, autor je izrazio oduševljenje improvizovanim galerijskim prostorom u centru grada, koji bi to, uz malo truda, kako je, ovaj put verbalno ukazao, i realno mogao postati. On je podsetio da izložene karikature predstavljaju presek njegovog stvaralaštva, iz pocetnog, srednjeg i novog perioda. ''Prvi period obeležava moje pocetke. Drugi, srednji period, je period kada sam ja poceo ozbiljnije da promišljam o suštinskim odlikama ljudskog karaktera i odnosima u društvu, i treci period, kada sve postaje ozbiljnije i zrelije. Cini mi se da ja tek sad pocinjem. Jer, ako umetnik, onaj koji se bavi umetnošcu, taj zreliji period ne iskoristi za neki ogroman pomak, ništa nije uradio'', kazao je Muhamed Đarlek Max.
On je zaista uspeo da napravi taj ozbiljan pomak. Ozbiljnu duhovitost i ironiju njegovih dela, na autorovo zadovoljstvo, sjenicka publika je umela da prepozna. ''Sve je sjajno i simpaticno! Zapravo, publika je ta koja daje pravi šmek svemu ovome'', kaže autor. Ovaj poznati i priznati umetnik, višestruki ucesnik kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, višestruko nagradivan, kako u domacoj tako i medunarodnoj konkurenciji, ipak smatra da mu za pravi kvalitet predstoji još mnogo rada. Nagradu Zlatni Pjer za 2008.godinu doživljava kao potvrdu da ono što radi zaista vredi i koristi nekome, ali, njemu najdraže priznanje je Srebrni Pjer iz 1990. ''Meni najdraža nagrada je Srebrni Pjer iz 1990.godine, iz prostog razloga što je to zapravo bio poslednji veliki Pjer, koji je održan u onoj velikoj Jugoslaviji. Emotivno sam vezan za tu nagradu, jer sam je osvoijo u žestokoj konkurenciji te velike zemlje, iako su posle toga, dolazila i druga, ozbiljnija i jaca priznanja.''
Muhamed Đerlek Max stvarnost posmatra na ozbiljno duhovit nacin, i svojim delima ukazuje na besmisao te iste stvarnosti kroz odredene pojave ili poteze odredenih licnosti, podcrtavajuci i naglašavajuci, na prvi pogled neprimetne detalje, koji u dobroj meri odražavaju suštinu tretiranog problema. On je kriticar s povodom i pozitivnom namerom, a njegova dela, pred kojima se svako ozbiljno zamisli, imaju i edukativni karakter. Gluv je na reakcije prikazanih likova jer, kako kaže: ''Onaj ko pravi gluposti, treba sa tim i da se suoci. Ako ne direktno, sam sebe da prekori, onda da istrpi prekore drugih.'' I dodaje, ''Mi karikaturisti ne hvalimo, mi kritikujemo, ponekad možda i preteramo, ali uvek kritikujemo s povodom.''