Jedna od večitih tema, brak-tradicija, ljubav, tolerancija. Brak i porodica su mesto gde se neguje ljubav, mesto moralne i duhovne vrednosti. Brak je zajednica od koje zavisi mentalno zdravlje svih njenih članova.To je okrilje sigurnosti i topline koju možete osetiti samo u okviru srećne i složne porodice. Donošenje zajedničkih odluka i poštovanje tradicionalnih odnosa glavne su karakteristike braka.
Upravo ti tradicinalni odnosi žene prema muškarcu i obrnuto, odnosi prema porodici i prijateljima prava su odlika sandžačkog područja.
Mlađe generacije sigurno ne znaju kako su se i na koji način nekada sklapali brakovi. Tako iz priča koje slušamo od naših dedova i očeva saznajemo da su neki brakovi nastajali otmicama. Naime, dešavalo se da se momku dopadne neka devojka, koju bi potom on oteo s namerom da je oženi. Tada je često dolazilo do sukoba između porodica koji su se neretko tragično završavali. Najčešće su rodbina i roditelji, a nekada i bez znanja momka, prosili devojke za svoje sinove i rođake.
Često su se birale devojke iz porodica boljeg imovinskog stanja i devojke iz uglednih porodica. Vodilo se računa o poreklu roditelja pa čak i dedova. Brakovi su se sklapali i na ,,neviđeno’’, kada bi se
mladić i devojka videli prvi put tek za vreme prve bračne noći. Pa iako se jedno drugom ne bi dopalo, pa čak i imali neku ,,manu,,,ne bi se prigovaralo. Morao se poštovati izbor starijih. Do raskida braka ne bi dolazilo da se ne bi ukaljala čast ni devojke ni mladoženje.
S namerom da se neki brak što prije sklopi, pojedini su koristili vradžbine, koje su kod Sjeničaka zapamćene kao sihirovi. Sihirovi su se najčešće pravili, između ostalog, da bi se spojili neki mladić i djevojka, ili čak nekad s ciljem da se ugrozi nečiji brak..Verovanje u takve vradžbine u našem narodu je iščezlo tek u skorašnjoj prošlosti.
Brakovi su se nekada spajali i za jedan dan poznanstva. Glavno sastajalište omladine bili su, vašari, svadbe i posela. Svadbe su trajale po nedelju dana i svaka majka je imala vremena da za svoga sina izabere najlepšu mladu. Tu se sinovi nisu mnogo pitali,
jer majka je bila ta koja bira, a njen ukus i izbor se morao poštovati. Uvek je bila velika veština izabrati dobru priliku za svoju ćerku i dobro je udomiti. Majke su išle za svojim ćerkama i hvalile ih, ponosne na njihovu lepotu i držanje.
Prilikom udaje devojke su nosile miraz u kuću u kojoj odlaze i što bi devojka imala veći miraz, to bi bila više tražena od strane prosca. Prosci su dolazili iz svih krajeva, a miraz se često merio i sa nekoliko kilograma zlata, raznim pokućanstvom, dobrim parčetom zemlje.
Za prvi ulazak zeta u kuću mladinih roditelja vezivao se i tradicionalni običaj vezivanja zeta. Taj običaj je nekada prelazio granice šale i prerastao bi u momentalni raskid veze. To vezivanje bi trebalo da simboliše večni spoj mladih u braku i duhovno vezivanje zeta za tu porodicu. Kada bi zet bio ozbiljno vezan pravim lancem to bi ponizilo njegovu porodicu, zbog čega bi neretko odmah ostavljali nevestu i napuštali kuću.
Običaj koji i dan danas postoji, ne samo u našem kraju, je da mladenci jedno drugom daruju burme, čiji kružni oblik simbolizuje zajedništvo koje večno traje.
U Sandžaku i danas postoji verovanje da se treba žrtvovati za rad opstanka braka. Brak je ovde svetinja. I ako uslovi života, pa samim tim i siromaštvo i bogatstvo nose sa sobom određene rizike, brakovi i dalje opstaju. Sjenički kraj se može pohvaliti sa veoma malim brojem razvoda, što u drugim krajevima nije slučaj. To je tekovina i svetinja naših predaka koji je odraz naše kulture i načina življenja. Žudnja za toplotom i porodično vaspitanje je razlog poštovanja moralnih vrednosti porodice.
Opšte je poznato da porodica, bliža okolina i društvo imaju različite uticaje na opstanak braka. On je i dalje najpoželjniji način spajanja kod Sjeničke omladine i danas je sve više mladih koji svoju ljubav krunišu brakom. To je i razlog što u sjeničkom području nije zabeležen pad nataliteta ni u jednom trenutku.
Fatima Biberović, pesnikinja iz Sjenice
Kolumna: brak-tradicija, ljubav, tolerancija
