[Neznanka]

Tražim nemoguće

Tražim nemoguće: voli me zauvek.
Voli me i kad nestane požuda.
Voli me jednoumljem monaha.
Kad ti celokupan svet,
i sve što ti je sveto savetuje suprotno: Ti me voli još više.
Kad te ispuni neopisiv bes: Voli me.
Kad te svaka stopa od kuće do posla umori: Voli me; i sa posla do kuće: Voli me, voli me.
Voli me kada ti je dosadno, kada ti je svaka druga žena lepša od prethodne, ili patetičnija, voli me kao što me uvek voliš:
ne kao obožavatelj ili sudija, već istom onom naklonošću koju osećaš kad si usamljen.
Voli me kao kad ti prija samoća,
u smrtnom času,
tajanstvenost tela, koje se raspada i sastavlja.
Voli me kao svoju omiljenu detinju uspomenu,
ako se ne možeš ni jedne setiti,
izmisli je, i tamo me uz sebe smesti.
Voli me uvelu kao što si me voleo svežu.
Voli me kao da sam večna, a ja, ja ću učiniti jednostavno nemoguće delo,
Voleću te, voleću te kao što te volim.

Ana Castillo

[Neznanka]

Da li ti nekada razmišljaš o svojoj duši?
Zatvori oči na kratko, diši, oslušni...

Da, to što zajedno s tobom diše, osjeća, misli,
prati treptaj tvoga oka...
jeste tvoja duša.

Duboko, duboko... u tebi sakrivena,
sa puno misli, sjećanja, osjećanja...
pokrivena, živi i diše...
samo tvoja duša.

Kako ti zamišljaš svoju dušu?

Tvoja duša može biti...
poput proplanka cvijeća,

- ima svega u njoj po malo,
i korova može biti.

Ali ona diše, miriše...

U tebi, sa jednim posebnim omjerom
svake vrste cvjeta, mirisa i boje,
živi, diše...
samo tvoja duša.

Osjećaš li sada neki mir,
i kako ti grudi spokoj mije?

To se tvoja duša u tebi
zbog pomena njena širi...
i pored srca, ona ti sad treperi.

Tvoja duša može biti poput ptice,
što nečujno krila skuplja, pa širi...
glavicu propinje, pa poginje...

Duboko, duboko...
u tebi ona ravnomjerno diše,
ponekad bolno uzdiše...
ali i cvrkuće, grgolji...

– tvoja duša.

Može biti labuđe bijelog perja
ili malo, samo malo... sivlje boje,
može biti siva ili tamnija ali,

– to je ipak tvoja duša.

Posebne nijanse živosti i boje,
na posebnoj kod tebe dubini sakrivena,
i s posebnim omjerom misli pokrivena,
živi i diše... samo tvoja duša

Razmišljaj o njoj,
ne dozvoli da se krije,
i tvoje pravo lice od tebe skriva.

Senada Brčaninović - Tvoja dusa

[Neznanka]

Nekako slučajno, nenadano
mahnito i potpuno...
uranjajući kroz tvoje prihvaćanje
moje neuračunljivosti i ludosti...
osjetih...vibracije ljubavi..

I dok sam tvojim dodirom
pisala svoje stihove
tvojim pogledom
nizala svoje snove...čežnje...
tvojim čekanjem...našla ispunjenje...

U svakom tvom dahu
pronalazila sam sebe..
u svakom svom dahu
vrhovima prstiju
pisale su se moje misli...

I u nekom neočekivanom trenutku...
nestala je borba s demonima...
jer...našao si me..
tamo gdje se niti ja nisam našla...
i grlio si me ...kada sam mahnito bježala
od svih zagrljaja ovoga svijeta...


I znao si vještinu....tako rijetku...
savršenog strpljenja...borbenog čekanja...
i volio me....kada sam upoznavala sve svoje tuge
i kada sam pobjedonosno vrištala s vrha svijeta...
i imao hrabrosti...skupljati sa mnom
krhotine moje duše...


Ja kada sanjam ispisujem tvoje riječi
u tajni dnevnik snova...
ispisujem sve tvoje dodire
i oslikavam sve tvoje poglede
u akvarel moje duše...

Maja Jelić

[Neznanka]

Ako ikad prestanem da te sanjam,
biće to kada mesec zauvek zamre
za gorom i sunce ga odmeni.
Kad noći nestanu u vihoru sumnji....

Ako ikad budem manje da na te nostalgično mislila
biće to kada te budem imala kraj sebe
i kada moje usne budu vodile ljubav sa tvojima
a moje ruke te čeznjivo milovale
u zatišju naše bajke....

Ako ikad prestanem da drhtim zbog tebe
biće to kad drhtaj pređe u skamenjenost tela mog
u lakoći patnje
neke davno očekivane noći....

Ako ikad prestanem liti suze zbog lika tvog
biće to onda kada nas se anđeli sete,anđele moj,
u bedi ovih bledih radosti
verovatno anđele u pukoj starosti...

Ako ikad prestanem da te volim
biće to u prisutstvu moga hladnog tela
u oštroj dubini zemlje
gde za nas više ne postoji ni jedna
noć nestala u vihoru sumnji,
niti zatišje naše bajke,
ni lakoća patnje u nekoj neočekivanoj noći
ni puka starost bedne radosti,
i kada više ne bude za me postojalo
ni sećanje ni osećaj.

[Nana99]

Zasto ne navodite imena autora ispod tudjih pjesama koje objavljujete na forumu?
Autor pjesme "Legenda o Ajsi i neznancu" je Sandra Bakaj.

[STRANAC]

tema nosi ime "stihovi" i nigde nije precizirano da mora stojati i ime autora.
naravno,ko zeli moze i to ali nije neophodno za rad ni foruma ni teme.
ako zelis mozes sam(a) pisati imena autora.
pozz i dobrodoslica sa nase strane

[iSelektor]

@Nana99 verovatno bi to i uradili kad bi se znalo ili sl. Pesme zavrse na netu i niko to ne prati tako.
A moras da znas da cim nesto objavis na netu ili se nadje na netu, moze svako da ga kopira i prenosi...

Hvala za info i dobro nam dosao/la

[Nana99]

Eto, sad znate
Djelovalo je cudno, jer kod nekih pjesama su autori navedeni, a kod nekih ne, pa se stice pogresan utisak u vezi toga.
Kako god, pozdrav saljem i zahvaljujem na dobrodoslici

[iSelektor]

Kad god naidjes na nesto, gde znas vise od nas... nemoj se ustrucavati, dodaj nam svoje znanje

Pozzz

[Skorpija]

SJENICANKA

Sa tvog lica rudi zracak zore
Tama noci izmice ti s puta
Zasvijetle doline i gore
Kada prodjes sjajem ogrnuta

Takva nices iz povoja dana
Sjenicanko,ocima ubrana

Kuda setas i vjetri miruju
Perivoji na te zamirisu
Sa neba ti zv'jezde djerdan kuju
Radi tebe i pjesnici pisu

Takva cuvas svu ljepotu dana
Sjenicanko,od ceznje satkana

Postala si snaga mojih snova
Mila pjesma sto me jutrom budi
Kad te vidim radjam se iznova
Nova ljubav u meni zarudi

Takva sijas do smiraja dana
Sjenicanko,nadom ovjencana


Velibor Velickovic

[Neznanka]

Nana99 dobro nam dosla

[Neznanka]

Kako da zaustavim vrijeme,
i gledam te vječno?
Kako da zaustavim trenutak,
i osjećam se sretno?
Kako da zaustavim
i Sunce i Mjesec i zvijezde
da više ne plove?
Kako da ubijedim njih da
za trenutak tvoj i moj postoje?

Kako da živim sa mišlju
da sam nemoćna
bilo šta da mijenjam,
kada sve teče, teče…
nosi neizbježnom cilju;
kad sve treperi i cikti
u odsjaju zore nove,
da je i ovaj dan samo
jedan tvoj i moj trenutak;
samo prah u beskraju prolaznog,
samo kutak u prostranstvu ispisanog;
tek slovo što će da izblijedi
međ’ morima nepresušnog mastila
što teče, teče…
da ispiše, da napiše…
da ostavi pečat o postojanju
jednog svijeta,
jednih ljudi, jednih života…
gdje su tvoj i moj život cijeli…
-tek jedan premali trenutak.

Senada Brčaninović

[peca]

Reci mi sad, kada vec proslo je sve:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi, -
reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dani koji nekad bise
dusa ti samo, kad me vidis, seca -
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam vise
tebe volela?

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tise:
vec manje volim, a znam vise
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa rec i dve.

I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno receni'
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko:
da sve sto si mi ikada rek'o,
bila je laz.


Desanka Maksimovic

[Neznanka]

Za sve besane noci
i za sve brizne oci
koje si od mene krila,
za sve uzdahe tvoje,
za oci koje se boje,
za mene, majko mila.

Za sve poljupce tvoje,
za ruke tvoje meke,
za reci tople, blage
koje si saputala,
za sve, za sve ti hvala.

Za svu prisitu dugmad,
za sve nemirluke moje,
za porube koje si sila,
za svaku tvoju suzu koja nije potekla,
za sve sto si mi dala,
za sve sto si mi rekla,
hvala ti, majko mila.

Mira Aleckovic- Pesma za mamine oci

[Neznanka]

Sto li tvoje usne
o mojima sniju?
Dal' valove snene sto obecanjem plove
mreskavim plavetnilom i neba i dubina
trazeci luke, tihih zala snove
sto vapec' jecaju, molitve s visina.
Neka tvoje ruke
zeljom moje miluju ...
Njeznom slutnjom leptirovih krila
leprsaju sjene, njeznost dodira
raspjevanim damarom ustreptalih bila
tvoja ruka mojom, opoj - pjesmu svira.
Dal’ su nasa tijela
kao cvjetna polja?
Polegla na lezaju paperjastog neba
ispod srca Zemlje, iznad duse Svemira
na uzglavlju od zvjezdanog srebra
pokrivena mirisom polena i rascvjetalog mira.
Da li nasa ljubav
ima pocetak i kraj?
Kao bezvrijema traje. Glasom zborit nece
Ne postoje rijeci. Nema juce, danas, sutra
Zivi ostrinom njeznosti, britkom zeljom sjece
I stalno se radja, kao nova jutra ...
I nek bude tako!
Nek' usne sniju, ruke miju,
tijela zude.
I pjevaj,
o ljubavi, pjevaj, ti sa svojom sutnjom
i nek traje opoj
pijanom srecom i vjecnosti slutnjom.

Zlatko Adilovic

[Neznanka]

I svaka pora moje koze,
cini mi se...
za tebe dise.
Svaki najmanji pokret koji napravim
svaka najkraca rec koju izgovorim
cini mi se...
zbog tebe postoji.
Tebe vidim i kad su oci zatvorene
tobom je ispunjen svaki moj osecaj
i cini mi se...
zivot si ti.
Tvoj glas cujem i kad je mrkla tisina
osetim te i kad nista ne osecam
i cini mi se...
vazduh si.
S` tobom sam i kad te nema
pricam ti i kad su usne neme
i cini mi se...
zvezda si.
Nalazim te i kad si izgubljen
cujem te i kad cutis
i cini mi se...
noc si.
Trebas mi i kad imam sve
zelim te i kad sve zelje su uzalud
i cini mi se...
nemir si.
Volim te i kad sve ostalo mrzim
trazim te i kad sve ostalo je izgubljeno
i cini mi se...
vecan si.

Zarobljena sam tobom,
u mojim mislima...
u iluzijama da negde postojis...

Nicolaus Swarfiled

[Neznanka]

MUTVAK

Mislima razgrćem
Sjećanja mrak, nejasnu sliku
Što me proganja,
Dok iz raskriljena tame, na svjetlost
Izranja, naš mutvak.

...Mali je,
U skrovitoj dubini avlije,
Prizeman i nizak.
Čini mi se,
Babo bi ga podigao na plećima.
A bašča mu za leđima.

Bio je ostava,
I kuhinja ljetna,
Vazda prometna.
Svi smo se tamo tiskali..
I kako god da je uzak,
Uvijek bi nekako stali.

Svaka stvar tamo
Bila je s razlogom i smislom.
Brašnjar, sinija, sadžaci, peka,
Zemljano posuđe
Što gladno čeka jemeke.

Rafe, niske i visoke, stare,
I dvije-tri sedžade,
Koje ezan izvuče, uz Bismillu,
Iz sehare,
I prostre upredo,
Da klanjaju majka, babo i dedo.

Sa sećije, kroz otvoren pendžer,
Rukom dodirneš svaki cvijet,
A ruka ti još dugo miriše.
Prestane da huji vanjski svijet,
Iza praga mutvaka potone,
Nema ga više!

Mangala nas s akšamom okupi,
Protiču blage minute
Dok gledam majku s mahramom
I milujem,
Dimija joj skute.

Nadnose svici fenjere,
Nad otškrinute pendžere,
Kao da je hiljade zvjezdica
Zaigralo oko našeg mutvaka,
I slatki mir, polahko,
Osjeti duša svaka.

...Misli razgrćem,
Misli me guše,
Nejasna slika što me proganja,
Dok iz raskriljene tame izranja
Naš mutvak,
Kuća puna duše!

[Neznanka]

Voleo bih da se vozimo tramvajem
i onda nestane struje
i mrak je i ne može da se izađe
i ljudi se plaše mraka
i preturaju po džepovima i traže upaljače
šibice
a nas baš briga mi se ljubimo
voleo bih da je zora
i grad je prazan
nikog sem nas
i jedino se čuju naši koraci
voleo bih da se kao brijem
i onda ti odnekud naiđeš
i poljubim te
i ostavim ti belu bradu od pene
baš si smešna
sa tom bradom
voleo bih da ležimo
i slušamo muziku
i to je sve
voleo bih da putujemo
na primer vozom
i napolju magla ili sneg
a pored tebe toplo
i kako se uspavljujemo
više nismo sigurni
gde smo ni kuda idemo
i to je sada manje važno
voleo bih da sam spavao
i sad ležim budan
ne otvaram oči
a znam da si tu
tiho jedeš jabuku
voleo bih da jedemo
pečen hleb ili keks
i to je bučno
pri svakom zalogaju
smejemo se jedno drugom
očima jer su nam usta puna
voleo bih da ne mogu da zaspim
i onda ti malo kradem ćebe
a ti da se utopliš
priljubljuješ se uz mene
voleo bih da ti napravim
jednu malu pticu od papira
a ti mi je posle mnogo godina
pokažeš
i pitaš me
da li se sećam
voleo bih da zajedno
gajimo biljku
i da krijući
jedno od drugog
pričamo sa njom
voleo bih da sedimo na obali
i da kad odemo
u pesku ostanu otisci
naših guzica
voleo bih da sam negde
miran i odsutan
i da najednom negde
osetim tvoje usne
voleo bih da ti tiho
govorim na uvo
tako o tome
šta bih voleo
voleo bih da manje pričam u sebi
jer kad pričam u sebi
pričam o tebi
a mnogo pričam
voleo bih da zatvorim
teglu ili bocu
najjače što mogu
i ti onda tražiš
da ti otvorim
voleo bih da hodamo
i načas je staza uža
i tih par trenutaka
koračam iza tebe
i udišem tvoj miris
voleo bih da pijemo
nešto toplo
i gledamo se
preko šolja i kroz paru u oči
voleo bih da vodimo ljubav
i posle premoreni brzo zaspemo
i oboje sanjamo isti san
kao mi vodimo ljubav
voleo bih da je ovo poslednji put
kako ti govorim o tome
šta bih voleo
jer kažu
što se kaže neće biti.

Uros Pajic- Sta bih voleo

[Neznanka]

Kada voliš,svet ti je na dlanu
i daljine na plovidbu zovu
i sve reči u jednu reč stanu
u snovima slutiš ljubav novu.

Kada voliš,vode mirno teku
i nebo je kao suza čisto,
stare rane više nas ne peku
i dana za danom ništa nije isto.

I do srca vodi svaki trag
kad ti priđe onaj ko je drag.

Sva su moja proleća u meni
i kad dođu duge hladne kiše
i kada prvo lišće zarumeni
ja te volim svakog trena više.

Sva su moja proleća u meni
kad se zima svome bliži kraju
i kada prva grana zazeleni,
sva su moja proleća u meni.

Kada voliš,sjajnije su oči,
toplije su,vrelije su usne,
putnik nađe put u svakoj noći
sretat’ kao dete koje usne.

I do srca vodi svaki trag
kad ti priđe onaj ko je drag.
Sva su moja proleća u meni.

Željko Sabol- Sva su moja proleca u meni

[Neznanka]

RECI MI....

Reci mi....da me nisi pozeleo
da u svakoj drugoj
mene si vidjeo
Da si razocaran u dusi
nije nika kao ja...
da lazna sreca..opet ti se rusi....

Reci mi....da menisi sanjao..
da toplina nije plovila po tvom tjelu..
da me nisi vidjeo..na tvojim grudima..
da se ceznja nije radjala jutrima.....


Reci mi...da nisi po nekada ljut..
kad osjetis koliko me volis...
da kunes samog sebe.....
..a nikom tu tajnu... ne govoris....

Ja cu ti reci.....da sam te pozeljela
u svakoj mojoj zelji...tebe vidjela...
koliko te pozelim...cesto kunem sebe...
sto volim....volim samo tebe....