[iSelektor]

Pešterski kraj izvoznu šansu vidi u modernoj laboratoriji za ispitivanje mleka. Neophodna pomoć države kako bi proizvodi dobili sertifikate i bili zaštićeni na tržištu


Proizvodnja sjeničkog sira

Procenjuje se da se na Pešteru trenutno uzgaja oko 50.000 do 60.000 ovaca i između 40.000 i 50.000 krupne stoke od čega su većina rasne krave. Ipak, iako u ovom delu Srbije postoji pet mlekara, otkup mleka je vrlo slab i dostiže jedva pet odsto količina koje, primera radi, preradi „Imlek“.

Mada se veliki deo mleka troši za pravljenje čuvenog sjeničkog sira, skromna je i proizvodnja ovog proizvoda koji bi, kako tvrde pešterski farmeri, mogao da bude brend ovog kraja i glavni izvozni adut Srbije.

- Mlekare ucenjuju stočare niskim cenama i zakidanjem na masnim jedinicama, pa su mnogi proizvođači prinuđeni, pošto ni sir ne mogu lako da prodaju, da mlekom hrane drugu stoku ili ga jednostavo prosipaju. Svi naši zahtevi da se u ovoj oblasti zavede red do sada su ostali bez rezultata - žali se Fehim Kurtović, ugledni farmer iz Đerekara i predsednik Nadzornog odbora nedavno formirane Zemljoradničke zadruge „Pešterska visoravan“.

Direktor Sandžačke razvojne agencije (SEDA) Samir Kačapor veruje da će ovaj problem uskoro biti ublažen, a vremenom i potpuno rešen, jer će u Sjenici uskoro proraditi super moderna labaratorija za ispitivanje mleka i mlečnih proizvoda koja će moći da ispita više hiljada uzoraka dnevno, osim pešterskim, biće na raspolaganju stočarima i mlekarima u celoj jugozapadnoj Srbiji.

- Naša agencija bila je nosilac razvoja ovog projekta vrednog 1,1 miliona evra. Potrebna sredstva za izgradnju objekta i nabavku opreme obezbedili su: vlade Češke i Švajcarske i Evropska unija, podršku smo imali i od Ministarstva poljoprivrede, dok će lokalne samouprave (Novi Pazar, Sjenica i Tutin) obezbediti po 30.000 evra za rad laboratorije i plate za 15 zaposlenih - kaže Kačapor i očekuje pomoć Evropske unije i vlada Srbija i Švajcarske (program „Progres“) i za skoru realizaciju projekta „Brendiranja pešterskih proizvoda“.

Reč je o unificiranju proizvoda, odnosno o dizajniranju pakovanja kako bi bili prepoznatljivi na tržištu. To praktično znači da više neće moći da se ispod etikete „sjenički sir“ skrivaju druge vrste manje kvalitetnih sireva - naglašava Kačapor. Jednostavno, znaće se šta je pravi sjenički sir što će ovom proizvodu omogućiti osvajanje i nekih evropskih tržišta - ističe Kačapor.

- Imamo solidan stočni fond koji bi brzo mogao da se i utrostruči, dobru stočnu hranu i vrlo kvalitetno mleko. Sjenički sir je tražen i u EU i u Rusiji, potrebno je samo da nas država organizuje i bar malo nam pomogne, svako ulaganje brzo bi se isplatilo - smatra Fehim Kurtović.

ZDRAVO I ČISTO
Sjenički sir se spravlja od neprokuvanog mleka i ne prolazi takozvanu termičku obradu. I mada su vekovi potvrdili njegov ukus i kvalitet, neki su upravo iz ovog razloga osporavali njegovu ispravnost. Tehnolozi, međutim, tvrde da je reč o izuzetno zdravom i ispravnom proizvodu i podsećaju da se bez prokuvavanja mleka prave i neki čuveni francuski, italijanski i švajcarski sirevi.

Izvor: Sa zdravom hranom, glavni adut Srbije | www.SJENICA.com