If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
Dinar slabiji prema evru za 1,4 odsto, kurs 82,2416
BEOGRAD - Kurs dinara prema evru danas je, posle trodnevne tendencije rasta, oslabio za 1,17 dinara ili za 1,4 odsto, tako da je srednja vrednost, prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije - 82,2416 dinara.
Dinar je posle tendencije pada prema evru, koja je kulminirala kursom od 82,9924 dinara za evro, 17. oktobra, od 20. oktobra počeo svakodnevno da beleži rast vrednosti prema zajedničkoj valuti EU i juče je vredeo 81,0721 dinara.
Mere, koje je NBS donela 17. oktobra, radi poboljšanja likvidnosti bankarskog sektora, imale su pozitivan efekat na stabilnost međubankarskog deviznog tržišta, pa je istog dana tokom prepodnevne trgovine dinar ojačao za jedan odsto.
Guverner Radovan Jelašić je prošle nedelje istakao da će se kurs i dalje formirati tako da ne bude značajnih dnevnih fluktuacija koje bi poremetile funkcionisanje deviznog tržišta.
NBS neće po svaku cenu koristiti devizne rezerve da bi se suprotstavljala trendu, tako da će biti uvažen i uticaj kursa na ostvarenje ciljanog raspona inflacije i obezbeđenje adekvatnosti deviznih rezervi, kazao je Jelašić.
Najvišu vrednost u ovoj godini dinar je imao 7. avgusta, kada je srednji kurs evra bio 75,7543 dinara, što je najveća vrednost domaće valute od 16. oktobra 2004.
Evro je u ovoj godini najveću vrednost zabeležio dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 12. maja, kada je vredeo 83,8674 dinara.
__________________ Moja vrata su uvek otvorena... Neka ti ne bude neugodno izaci.
Srbija je možda jedina zemlja u svijetu u kojoj je iz godine u godinu sve veci broj novooboljelih od cerebrovaskularnih oboljenja. Moždani udari su na prvom mjestu po uzroku smrtnosti, a što je posebno zabrinjavajuce, sve su cešci kod mladih osoba. Trecina ovakvih pacijenata ima manje od 65 godina, a pet odsto svih moždanih udara dožive osobe starosti od 15 do 45 godina.
Na 100.000 stanovnika svake godine ima od 200 do 250 novoobolelih, a kad se saberu i cerebralne i kardiovaskulane bolesti od njih pati 60 odsto populacije.
__________________ Nista nije vazno , kao vjestina nasih osjecaja kad primi boje ljubavi
i nista ne treba osporiti promjenama koje nastaju u vremenu cekanja
Reško,pod hitno da počneš da čitaš Blic! Kurir ovo ne pominje,a i ja sam sad postavio "tvojeg"ministra! Dužan si mi,da znaš....istom merom..
Žitelji najugroženijih područja čekaju odluku o rebalansu budžeta U nerazvijenim opštinama Srbije živi 800.000 ljudi
Autor: D. Veljković | Foto:Beta | 03.11.2008. - 05:00
Od usvajanja rebalansa budžeta u Skupštini zavisi i pomoć najnerazvijenim opštinama, kojih je 46 u Srbiji. Pare za program Vlade i planove lokalnih samouprava biće dobrim delom nabavljene iz budžeta. Planova, dakle, već ima, a kad će se krenuti sa njihovom realizacijom, zavisi od poslanika. U međuvremenu, najveća sirotinja jedva sastavlja kraj s krajem u ovim opštinama u kojima su najmanje plate, a najveća nezaposlenost. Mladi nezaustavljivo beže u velike gradove.
Lebane, Preševo, Trgovište i Dimitrovgrad su po stopi nezaposlenosti najnerazvijenije opštine u Srbiji. U Lebanu je, recimo, prosečna septembarska plata za radnike u manjim pogonima iznosila osamo i po hiljada dinara!
----
Na najnovijoj listi je 46 najmanje razvijenih opština, u kojima živi više od 800.000 stanovnika. Devet takvih opština nalazi se na Kosovu, ali se ne zna koje su - jer ih Vlada Srbije nije imenovala uredbom kojom je jula ove godine oformila službu za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, na čijem je čelu ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin.
Da bi nerazvijena područja bila izvučena iz dugotrajnog društvenog zapećka, mora im se dati novac pre svega za izgradnju dobre putne mreže, ali i za struju, vodu, kanalizaciju, kao i za podizanje standarda građana, jer je reč i o područjima koja decenijama demografski izumiru. Prvi korak je izgradnja puteva.
Ministarstvo za infrastrukturu ove budžetske godine ima na raspolaganju oko devet milijardi dinara (nezavisno od Kancelarije za održivi razvoj koju vodi ministar Ugljanin) namenjenih za poboljšanje lokalne infrastrukture, prevashodno putne mreže, kaže za „Blic” dr Rajko Perić, državni sekretar u tom ministarstvu.
Novac je većim delom iz NIP, ostatak direktno iz budžeta, i ovo ministarstvo nastoji, kako Perić dodaje, da vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju kroz oko 700 projekata koliko ih u ovom trenutku ima. Prilikom odobravanja sredstava, dodaje Perić, vodi se računa i o tome da se izađe u susret opštinama koje imaju skromnije budžete, a njih je najviše u istočnoj i južnoj Srbiji.
- Putna mreža je alfa i omega svega. Tek potom ulaže se u vodu, struju, kanalizaciju, što su preduslovi za dovođenje investitora, samim tim za razvoj privrede i novog zapošljavanja, a bez toga nema ni govora o razvoju Srbije - ističe Perić.
Prema rečima ministra Sulejmana Ugljanina, koji vodi službu za održivi razvoj, u jeku je skeniranje problema koje decenijama imaju naše tradicionalno najnerazvijenije opštine. Ovaj projekat odnosi se, naglašava Ugljanin za „Blic”, i na dostizanje održivog razvoja nerazvijenih opština i na borbu protiv siromaštva u njima, jer ova dva problema idu „ruku pod ruku”.
tim stručnjaka
- Nerazvijeno područje Srbije (bez Kosova) obuhvata 37 opština, koje su prema indikatorima razvijenosti tipizirane u dve grupe: ekonomski nerazvijena i područja sa posebnim razvojnim problemima. Na nerazvijenom području živi 12,4 odsto stanovništva Srbije. Kriterijumi za utvrđivanje stepena nerazvijenosti bili su nacionalni dohodak po stanovniku, stopa nezaposlenosti, stanje infrastrukture, stambeni uslovi, brojnost socijalno ugroženih grupa kao što su deca, stare osobe, invalidi, izbeglice, Romi, ruralno stanovništvo i neobrazovani građani - ističe ministar Ugljanin, koji ukazuje na to da je siromaštvo pre svega koncentrisano na jugu i jugoistoku Srbije.
- U programima unutar projekta održivog razvoja, borbe protiv siromaštva i finansiranja povećanja zaposlenosti u privredno nedovoljno razvijenim i izgrazito emigracionim područjima učestvovaće sva ministarstva u skladu sa svojim prerogativima. U toku je formiranje međusektorskog stručnog tima, preko kojeg će biti koordiniran rad sa ostalim ministarstvima. Kad je o finansiranju reč, novac će biti obezbeđen u budžetu, ali će se koristiti i sredstva iz Predpristupnih i drugih međunarodnih fondova. Računamo i na strane investitore, dijasporu ali i na samu lokalnu samoupravu - objašnjava ministar Ugljanin.
Tempo realizacije projekta zavisiće od toga koliko će para za ovu namenu biti izdvojeno za budžetsku 2009. godinu, ali i od spremnosti lokalnih samouprava. Ugljanin kaže da mu je cilj da u svih 46 opština bude finansiran „bar po jedan projekat koji je u vrhu prioriteta”. On navodi primer Brodareva, dela opštine Prijepolje, izdvojenog 25 kilometara od gradskog jezgra, u kojem živi oko 10.000 građa na koji nemaju vodovod ni kanalizaciju, zbog čega deca i danas obolevaju od žutice.
zaustaviti migracije
- Ove probleme ne može da reši niko sa strane i rešenje može da bude u tome da se to naselje izdvoji u zasebnu opštinu čime bi se zaustavila migraciona kretanja, ali i stvorili uslovi za povratak stručnih kadrova iz Beograda, Sarajeva, Podgorice i Zapadne Evrope - predlaže ministar Ugljanin.
Vlada preko ove službe namerava, kako Ugljanin pojašnjava, da finansira i podstiče projekte koje kao prioritete kandiduju same opštine. Ali, kako ministar apostrofira, to mogu biti projekti koji podstiču zapošljavanje, efikasnost socijalne i zdravstvene zaštite, bolji položaj penzionera i starih osoba, obrazovanje, regionalni i ruralni razvoj, ekološki aspekt razvoja… Sa svoje strane i država ima posla, primera radi, da se pozabavi podsticanjem decentralizacije državnih funkcija, davanjem poreskih i carinskih olakšica ovim područjima, olakšice prilikom kupovine nepokretnosti, davanje prednosti nerazvijenim područjima u oblasti registracije slobodnih zona...
- U budžetu se moraju naći sredstva za finansiranje izrade strategija održivog razvoja nerazvijenih i devastiranih područja, finansiranje izrade prostornih, urbanističkih i razvojnih planova, otvaranja industrijskih zona u nerazvijenim opštinama i prigraničju (otkup zemljišta, eksproprijacija, uređenje zemljišta, komunalne infrastrukture, formiranje akcionarskih društava za upravljanje industrijskim zonama), finansiranje kancelarija agencija za regionalni razvoj u zemljama EU, prekookeanskim zemljama, na Bliskom i Srednjem Istoku - navodi ministar Ugljanin.
On veli da će u nerazvijenim opštinama država otvarati ispostave nekih republičkih institucija, kao što je Zavod za javno zdravlje, kancelarija za privredne registre… Sve do edukacije lokalnog stanovništva radi dizanja svesti o razlozima i uzrocima nerazvijenosti i siromaštva, kao i posebne brige o mladim talentima iz ovih područja.
- Srbiji jeste potrebna posebna politika podsticaja održivog razvoja nedovoljno razvijenih opština, od popravljanja infrastrukture, obrazovanja, preko komunikacije do informisanja i prekvalifikacije nezaposlenih prema stanju u organizovanoj i sivoj ekonomiji. To je put ka trajnoj ekonomsko-političko-socijalnoj stabilnosti u kojoj će ljudi težiti Srbiji, a ne da beže u beli svet - zaključuje ministar Ugljanin, uz opasku da tako Srbija, istovremeno, postaje poželjan partner EU.
Infrastruktura jedan od prioriteta
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da je predloženi rebalans budžeta Srbije održiv i da je rezultat kompromisa o novim prioritetima Vlade Srbije.
Prioriteti Vlade, zbog kojih su povećani budžetski rashodi, jesu, kako je navela, povišica penzija, ulaganje u infrastrukturu i strateške investicije, kao i pomoć mladim talentima.
Podrška neće izostati
Od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja očekujemo da našem sektoru za regionalni razvoj predstavi planove koji su predviđeni njihovim projektom, ali u startu možemo reći da ćemo učiniti sve da se ti projekti što bolje realizuju, kaže za „Blic” Nikola Papak, savetnik potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića.
Lebane Posao čeka 5.000 ljudi
U Lebanu, opštini sa 24.250 stanovnika, gotovo da ne radi nijedno od pet većih proizvodnih preduzeća. Na posao godinama čeka pet hiljada radno sposobnih stanovnika. Razlog što investitori zaobilaze Lebane jesu nerešeni imovinski odnosi oko zemljišta na kome se nalaze propali industrijski giganti.
- Bivša tekstilna fabrika „Eksportekst”, recimo, prostire se na 13 hektara zemljišta i ima odlično očuvane pogone. Za tu lokaciju zainteresovana je beogradska firma „Fruit soul” za proizvodnju prirodnih sokova. U prvoj fazi uposlila bi 80 radnika i još 500 kooperanata, što bi za Lebane značilo pravi bum. Međutim, zemljište se nalazi u vlasništvu Republike - navodi predsednik opštine Mića Stanković. M. Ž. I.
Dimitrovgrad Nužna pomoć Vlade
- Prema poslednjim podacima u Dimitrovgradu na posao čeka oko 1.800 ljudi - kaže predsednik opštine Dimitrovgrad dr Veselin Veličkov. On dodaje da ova pogranična opština velike nade za svoj dalji razvoj polaže u izgradnju Robno-transportno logističkog centra u zoni prema graničnom prelazu Gradina.
- Jasno je da bez pomoći Vlade nećemo moći sami da izgradimo ovaj objekat, koji bi nam otvorio oko 300 novih radnih mesta - kaže za ‘’Blic’’ dr Veličkov. Z. P.
Đaci iz Srbije najbolji na Ruskoj matematičkoj olimpijadi
Učenici Matematičke gimnazije iz Beograda osvojili su pojedinačno pet prvih mesta i ekipno bili najbolji na Ruskoj matematičkoj olimpijadi, na kojoj je učestvovalo 200 učenika, saopštio je direktor škole Srđan Ognjanović. U ekipi Srbije bili su Luka Milićević, učenik trećeg razreda, najmlađi osvajač zlatne medalje 2008. na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike, učenik prvog razreda Teodor fon Burg i učenici trećeg razreda Dušan Milijančević i Aleksandar Vasiljković. Oni su, pod vođstvom profesora Nenada Lazarevića i Mirjane Perovanović, u pojedinim takmičenjima osvojili pet prvih, tri druge i dve treće nagrade, kao i dve pohvale.
Vojvođanska institucija primljena u evropsku organizaciju
Kancelarija za evropske poslove Vojvodine postala je član Mreže za razvoj, inovacije i biznis centralne i jugoistočne Evrope (RIBN), sa sedištem u Briselu. Članstvo u RIBN u skladu je sa odlukom Izvršnog veća da Kancelarija za evropske poslove treba da radi na objedinjavanju i usmeravanju aktivnosti pokrajinskih institucija u evropskim integracijama, kao i da sarađuje sa međunarodnim i evropskim organima i institucijama, navodi se u saopštenju. U RIBN su i Evropska akademija nauka i umetnosti, Regija Stokholm, Hrvatska privredna komora, regije iz Belgije, Mađarske, Finske, Italije, Slovenije, Švedske i Turske.
Sutra presek kretanja cena nafte na svetskom tržištu
Ministarstvo rudarstva i energetike napraviće sutra presek kretanja cena nafte na svetskom tržištu, posle čega bi gorivo u Srbiji već od vikenda, prema dosadašnjim kretanjima cena naftnih derivata, moglo da pojeftini za 1,5 do dva dinara po litru. Ministarstvo rudarstva i energetike uputiće potom zahtev ministarstvima finansija i trgovine za korekciju cene goriva
"Jugo" se više ne proizvodi, a "zastava 101" do 20. novembra
KRAGUJEVAC - U fabrici automobila u Kragujevcu do 20. novembra će biti proizvedeno još 320 vozila "skala 101" i posle toga će zvanično biti ugašen stari Zastavin program.
Proizvodnja "juga" i "floride" već je obustavljena, a proizvodnja "skale 101" odnosno "zastave 101" završiće se montažom poslednjeg vozila koje će biti označeno brojem 1.045.258.
Kako je agenciji Beta kazao direktor Centra za planiranje u fabrici automobila Zoran Milanović, proizvodnja "juga" prekinuta je juče, kada je sa montažne trake sišao poslednji "jugo", sa brojem 794.428.
Po Milanovićevim rečima, proizvedeno je poslednjih devet vozila "jugo koral in 1 ekonomik".
"Početak proizvodnje Zastavinog 'juga' 1980. obeležili smo pompezno, a završetak proizvodnje tiho, jer je trenutak bio tužan za sve nas", rekao je Milanović.
On je kazao da nije želeo da se fotografiše ispred poslednjeg primerka "juga" jer želi da pamti "samo srećne dane kada je krenula proizvodnja novog Zastavinog vozila".
Na ispraćaj "juga" u penziju nisu pozvani mediji, pa je događaj prošao nezapaženo.
Direktor fabrike automobila Radomir Petrović rekao je agenciji Beta da poslednji jugo neće biti prodat već će najverovatnije "otići u muzej".
Nedavno je prestala i proizvodnja "floride", koja je do sada izrađena u 29.950 primeraka.
Fijat i Srbija su 29. septembra ove godine potpisali ugovor o zajedničkom ulaganju, a zajedničko preduzeće Fijat automobili Srbija osnovano je 14. oktobra.
Ugovorom je predviđeno da zajedničko preduzeće nastavi da proizvodi "zastavu 10", koja je deo novog Zastavinog programa i radi se po Fijatovoj licenci, a da do kraja iduće godine postane jedini proizvođač jednog novog Fijatovog modela za tržište EU.
Obicno , proizvodjaci automobila gledaju da svake godine urade neku inovaciju na autu, sto nije bio slucaj sa Yugom. Yugo iz 1980 i ovaj zadnji iz 2008 god nemaju puno razlika
Autor: Tanja Nikolić Đaković | Foto:n. kostić | 19.11.2008. - 05:00 Glavni haški tužilac Serž Bramerc tokom juče završenih razgovora u Beogradu, kako u intervjuu za „Blic“ tvrdi predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, nije dao rok Srbiji od 45 dana za izručenje Mladića jer je taj rok odavno prošao. Sam Ljajić nije hteo da pominje nikakve rokove.
- Pre ćete od mene čuti da sam spreman da skočim s mosta u ‘ladan Dunav, nego što ću vam reći bilo koji datum kada će Mladić biti u Hagu. Bio bih lud da pominjem bilo kakve datume. Može se to desiti za dan, dva, mesec ili bilo kada. Čak i da znam kada će to biti, ni tada vam to ne bih rekao - kaže Ljajić.
Ako do kraja decembra Mladić ne bude u Hagu, da li će Srbiji biti odobrena primena sporazuma o pridruživanju i asocijaciji? I, kakav će biti Bramercov izveštaj? - Odluka o SSP sada isključivo zavisi od Holandije. Odluka je na Holandiji mnogo više nego na Seržu Bramercu. Bramercov izveštaj, ocena saradnje, neće se meriti brojkama, niti u kategorijama - pozitivno, negativno. On će reći šta je čuo, video, šta su konkretni rezultati, šta smo predočili kao dokaze naših aktivnosti, koji su planovi i sigurno će konstatovati da postoji politička volja za okončanje saradnje sa Tribunalom. Ali konstatovaće i da Mladić nije u Hagu, što svi znaju. Mislim da je to za Holanđane dovoljno da kažu da nisu ispunjeni uslovi da nam se odobri SSP. Iako Bramerc nije dao rokove za izručenje, bilo bi najbolje da do podnošenja izveštaja, Mladić bude u Hagu, ali, nije nikakva tragedija ako se to desi posle toga. Važno je da se ova stvar što pre završi.
Šta vam je Bramerc rekao? - Kada smo Bramerca upoznali sa aktivnostima, planom i merama koje preduzimamo i koje ćemo narednih dana preduzimati on je rekao, citiram, da se iz Haga vidi da postoji politička volja da se reši taj problem. Prema tome, prvi put je tako ocenjeno iz Tribunala, da postoji spremnost da se obaveza ispuni.
Da li ste mu rekli da je Mladić, kao što se može čuti, već lociran? - Ne. To nije tačno. Niko u ovom trenutku ne zna gde je Mladić.
Neki mediji su objavili da ste na nekom skupu u unutrašnjosti Srbije rekli: „Znam gde je Mladić“? - To je najveća besmislica! Ja Mladića ne pominjem ni u svojoj kući! Koliko se bavim ovim poslom, toliko ne koristim ni u dnevnoj niti bilo kojoj drugoj komunikaciji Mladića van kruga ljudi koji inače rade na tom zadatku, a naročito to nikada nisam koristio u dnevnopolitičke svrhe. Niko, kao što sam rekao, ne zna gde je Mladić.
Kako onda znate da ga opslužuje manje od desetoro ljudi?
- Na osnovu nekoliko stvari. Uvek kada imate situaciju da više ljudi koristite kao jatake, veća je mogućnost da budete otkriveni, a Mladić se već jako dugo skriva. Drugo, velika mreža Mladićevih jataka otkrivena je pre tri godine, a za formiranje nove mreže jataka potrebno je izvesno vreme. Mladićeva mreža jataka presečena je pre tri godine, a iz iskustva uhapšenih optuženika saznali smo da su uglavnom za njihovo skrivanje znala jedan ili dva čoveka. Ne više.
Verujete da je situacija sa Mladićem sada ista?
- Mi verujemo da je isti broj ljudi. Nema razloga da sumnjamo da je u Mladićevoj situaciji to drugačije. Zato mislim da se na prste jedne ruke mogu nabrojati ljudi koji opslužuju Mladića i da su to jedan ili dva čoveka.
Da li se kreće slobodno poput Karadžića?
- To ne znam. Govorim vam samo na osnovu pretpostavki. A i ono što znam, ne mogu da podelim sa vama.
Koliko kasnite za Mladićem? - Ne znam… Najbliži smo bili 2006 godine. Tada smo kasnili nekoliko dana za njim. Koliko je to sada, ne mogu da merim.
Kada se kaže da se ne zna da li je Mladić u Srbiji, da li to znači da imate informacije da je u inostranstvu?
- Imali smo indicije da je 1996. godine bio u inostranstvu, ali posle 2000. godine nismo imali informaciju da je napuštao Srbiju ili da je u nekoj zemlji konkretno.
Već dugo su Srbija i njene vlade fokusirane na tome, pa nema rezultata?
- Nikada se ozbiljnije nije radilo kao do sada, i to konačno konstatuju i u Tribunalu i u EU.
Šta je onda problem? - Nema mistifikacije, nikakve tajne. Prosto se dobro skrivaju. Reći ću vam i to da je jedan haški optuženik, koji je prebačen u Hag, živeo bez ikakve komunikacije sa spoljnim svetom. Njegov telefonski račun bio je nula. Dakle, jedini problem je u tome što se Mladić i Hadžić dobro kriju.
Postoji mogućnost da 2009. postanemo kandidati za ulazak u EU, ako se oni tako dobro kriju, to pada u vodu?
- Siguran sam da će naš rad dati rezultat.
Ali kada? - Rekao sam, pre ćete od mene čuti da sam spreman da skočim s mosta u ‘ladan Dunav, nego što ću vam reći bilo koji datum kada će Mladić biti u Hagu.
Tadić: Srbija traga za optuženicima Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija intenzivno traga za preostalim haškim optuženicima i radi na uspešnom završetku saradnje sa Tribunalom u Hagu. Tadić je, kako je saopšteno, u razgovoru sa glavnim haškim tužiocem Seržom Bramercom istakao i da „državni organi Srbije u potpunosti sarađuju sa Tribunalom za ratne zločine“. Bramerc, koji je juče završio dvodnevnu posetu Beogradu, razgovarao je i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, a kako je saopšteno iz Vlade, glavni haški tužilac je ocenio da je u poslednjih nekoliko meseci veoma dobra saradnja Tribunala sa Srbijom. Cvetković je istakao da je iskazana jasna volja Srbije za punom saradnjom sa Haškim tribunalom i da Vlada Srbije i njeni nadležni organi čine sve kako bi se ta saradnja što pre i okončala
Ali kada?
- Rekao sam, pre ćete od mene čuti da sam spreman da skočim s mosta u ‘ladan Dunav, nego što ću vam reći bilo koji datum kada će Mladić biti u Hagu.
Visina snežnog pokrivača na danas sunčanom Zlatiboru je 32 centimetra. Uprkos prvom snegu putevi u užičkom kraju su prohodni i nema većih problema u odvijanju saobraćaja.
Zabrana jedino važi za kretanje teških kamiona sa prikolicom i špelepa preko Tare, Kadinjače i Debelog Brda, a prema podacima užičke policije prvi dan vikenda protekao je bez registrovanih saobraćajnih udesa.
Procenjuje se da u Srbiji godišnje nestane ili pobegne od kuće od 150 do 200 dece, a roditelji često za njihovo pronalaženje angažuju detektivske agencije.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, svake godine nestane oko 500 ljudi. Stručnjaci procenjuju da je među njima do 200 dece i upozoravaju da je broj neprijavljenih nestanaka znatno veći.
Vlasnik detektivske agencije "Protekta" Dragan Trivan je za B92 rekao da su razni uzroci bežanja od kuće - od loših ocena i nestašluka do ozbiljnih problema u porodici.
"Niko ne beži zato što mu je dobro, već zato što je loše, samo je pitanje da li je opravdano. Opet su to mladi ljudi koji nisu dovršene ličnosti, tako ne treba uvek poći od toga da je stvarno loše", rekao je on. "Imali smo slučaj da smo tragali za devojkom za koju su roditelji mislili da je u sekti. Mi smo je našli u žbunju, a posle se ustanovilo da dete ima psihičkih problema", rekao je Trivan.
Srpske firme rade specijalne efekte za holivudske filmove
"Digitalkraft" i "Crater Studio", srpske firme za specijalne efekte, uspešno su realizovale dva ugovora za digitalnu animaciju za filmske produkcijske kuće iz Amerike, a posao je dogovoren na Međunarodnoj konferenciji i sajmu kompjuterske grafike i interaktivnih tehnika "Sigraf 2008".
Firme iz Srbije su bile zadužene za mat bojenje za film "The Reader" ("Čitač"), a premijera ovog holivudskog filma A produkcije, u kojem glavne uloge tumače Kejt Vinslet i Ralf Fajns, održaće se 10. decembra, dok će "Digitalkraft" i "Crater Studio" biti uključeni u odjavnu špicu filma. Takođe, talentovane ekipe iz Srbije radile su 3D animaciju za film koji je producirao "CIS Hollywood Studio", velika firma za specijalne efekte. "CIS Studio" je već najavio da će uskoro ponovo angažovati ove kompanije iz Srbije. - Dva posla koja smo završili za ove velike američke kompanije su ukupne vrednosti oko 50.000 dolara. Iako ovo nije puno, mi smo vrlo zadovoljni jer je ovo samo početak dugoročne saradnje i znači da smo uspeli da uđemo na ovo ogromno tržište. Naše učešće na "Sigraf" konferenciji i sajmu omogućeno je zahvaljujući podršci koju smo dobili od USAID - Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, koji nam je i pomogao da zakažemo sastanke i napravimo dobre kontakte - kaže Petar Jovović, predstavnik firme "Crater Studio".
