If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
Adam je bio ljubomoran kada je Eva uzela plod s drveta života, bio je ljubomoran jer se osetio ugrožen, kaže pomalo u šali dr Petar Bokun, zaključujući da je za ljubomoru uvek potrebno dvoje.
Ljubomora nije ljubav!
"Sama reč ljubomora sastoji se od ljubavi i more! Mora je ono što nas mori, što nas muči, što je teskobno, što je ustrašno, što pritiska čoveka. Kad mi dođu pacijenti opisujući moru, kažu da imaju utisak kao da im je na grudi nešto selo. Od polovine reči ipak ostaje ljubav," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun.
Nema ljubomore bez ljubavi!
"Najveća je umetnost zadržati određeni nivo ljubavi a da doza ljubomore ne prekrije to. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ta ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima. To je onda patološka ljubomora."
Ljubomora je izraz nesigurnosti!
"A nesigurnost nije normalno stanje. Ono što je normalno stanje, to je stanje ležernosti, opuštenosti, smirenost. Bazično, samo nesiguran čovek je ljubomoran. Nije ljubomoran onaj koji je uveren u sebe, u svoju sigurnost, u svoju polnost, u svoju potenciju, jer nema ljubomore bez seksualne komponente. Tek kad čovek zakazuje na nekom planu, ili postavi previsoko ciljeve pa onda kaže - ne mogu ja da zadovoljim moju ljubljenu, postaje ljubomoran."
Stari momci i sponzoruše!
"Imamo u Srbiji kompleks starih momaka. Stari momci se plaše sponzoruša, ko će nju da odvede na splav, ja nemam toliko para! A sponzoruše se opet doteruju da bi neku svoju nesigurnost odagnale. Dakle, tu postoji faktor nesigurnosti kao podloga ljubomore. Žena neće biti ljubomorna ako veruje u svoga muža, ako je uverena da je on samo njen čovek i da neće poći sa strane. Ljubomora je izraz neke manjkavosti, nekog nedostatka u nama."
Mehanizam ljubomore!
"Kada čovek neki slučajni mig, gest svoje voljene osobe u pravcu nekog drugog interpretira kao da je to neki znak da je ona neverna, da iza toga leži nekakva zavera. Ljubomora ima jednu psihološku osobinu, a to je velika projektivnost."
Uvek je drugi kriv!
"Mi uvek okrivljujemo drugoga i nikad ne pođemo od sebe. Ljubomorni čovek, kao što smo rekli, ima neki nedostatak, može biti impotencija, nedostatak, zakazivanje na socijalnom planu. Recimo, neko ko je mnogo obećavao, da će doktorirati, da će biti ovo i ono, a onda sa četrdeset ispade da je jedva zaposlen i da živi od roditeljske pomoći i, prema tome, on projektuje da su drugi krivi, i tu je taj mehanizam ljubomore."
Ne postoji stopostotna krivica!
"Ne postoji stopostotna krivica, ajmo reći, da li je žena koketirala ili stvarno uzela sa stabla života poput Eve, Adam je bio ljubomoran, on se osetio tu ugrožen. Dakle, za ljubomoru je potrebno dvoje. Ljubomora se uvek krije."
Boli me glava!
"Uglavnom, u početku će biti migrena ili nešto drugo, jer se pacijent ili pacijentica ne usuđuju da priznaju suštinu. Čovek će priznati i lošu probavu i ne znam, ići će i na plastičnu operaciju, ali ljubomoru ne, jer oseća da je za ljubomoru potrebno dvoje. E sad, ako je psihijatar površan, uhvatiće se za to pa će lečiti migrenu, neće ući u bit stvari i neće biti efikasan. Ali, dobar psihijatar će otkriti šta je bit stvari i ići će na kauzalitet, na uzrok, i - ako lečiš uzrok - onda ćeš biti uspešan, a - ako lečiš sekundarne posledice osnovnog uzroka - onda si izlečio samo pojedini simptom a nisi bolest."
Ženska i muška ljubomora!
"Žene su sklonije da brže priznaju, da brže reaguju. Muškarci mnogo duže kriju ljubomoru, prikrivaju pod raznim formama, spremni su čak da izađu iz braka a da ne priznaju ljubomoru. Rekao sam da se ljubomora maskira, i tu su muškarci spretniji. Žene nekako lakše otkriju svoju ljubomoru; recimo, žene su i češće klijenti privatnih detektiva, one lakše plate da se prati partner i nađe in flagranti nekakva ljubavnica. Žene su i veće žrtve ljubomore."
Nek ide kod psihijatra ko je lud!
"Nema izlečenja bez drugoga, to je pravilo zanata. Kod nas, nažalost, postoje predrasude prema psihijatriji, kažu - nek ide kod psihijatra ko je lud. Već 43 godine radim, i najbolesniji dolazi na kraju, a najfinija violina, ona najtananija, koja je u stvari najnevinija, ona prva dolazi, ona prva dolazi koja bi najmanje trebalo, ali je u biti žrtva, a on, ajmo reći on, on poslednji dolazi. Kad se adekvatno tretira i sa porodičnom terapijom, nema razloga da se ne istera na čistac. E sad. Šta znači isterati na čistac? Ako je patološka ljubomora, dakle, alkoholna, paranoidna, onda se leči ta bolest, paranoja, alkoholizam."
Alkoholizam!
"Ljubomora je uvek prisutna kod onih koji piju. Kod nas je običaj da narod pije, od krštenja do smrti se pije. Nije svaki čovek koji pije alkoholičar, ali svaki alkohol stvara poremećene etičke i moralne potencijale i on stvara podlogu za ljubomoru. Ne mora čovek da bude hronični alkoholičar da bi iskazao ljubomoru. Dešava se da popije nekoliko čašica i najednom mu se oslobode neke kočnice i on počne da optužuje, da sumnjiči, obično je sumnjičav do paranoje."
Ljubomorni ostaju sami!
"Dešava se zbog ljubomore i gubitak posla, socijalna izolacija, jer tu kuću niko ne posećuje godinama, nemaju prijatelje, ni kumovi ne dolaze više, ali muškarac neće otići psihijatru nego čeka, onako, pokvareno. Kada se, dakle, reši problem alkoholizma, paranoje, onda ljubomora sama po sebi regradira. Nažalost, nikad ne nestaje, i to treba znati. Mi upotrebljamo reč zalečiti, nikad izlečiti! Zato što će u nepovoljnim okolnostima ljubomora ponovo izbiti, sa svim svojim manifestacijama - od kontrole donjeg rublja, do praćenja izlazaka, praćenja na pijaci. Nije lako, ali ako je cena brak i deca, ipak treba se strpeti."
Muž me ne voli, danas me nije ošamario!
"Važno je ne izazivati. A postoje žene koje misle da testiraju ljubav pomoću mehanizma ljubomore, koje kažu - muž me ne voli, danas me nije ošamario! Jer postoje i sadomazohistički odnosi, ne moraju biti patološki, ono po definiciji Markiza de Sada, ali postoje odnosi gde žena titra do granice živaca, a onda kad dobije - povuče se. Postoje takvi brakovi, odnosi koji funkcionišu na nivou, mi to kažemo eks leks, na nivou do izvanredne situacije, i tek kad je situacija napeta, na granici incidenta i agresije, onda tek one mogu da funkcionišu jer smatraju da su zadovoljile neki svoj egoistički, narcistički poriv za važnošću. U suštini, uvek je borba za važnošću."
Ne izazivaj!
"Moja preporuka je da se ne igra, da se ne testira nivo, potencijal za ljubomoru, ni kod muškaraca ni kod žena, jer je on veoma nizak, svačiji prag tolerancije je nizak, jer mi živimo u vremenu nesigurnosti. Mnoge veze propadaju zbog toga što su išle malo prepotentno. Trebalo bi da svaki normalan čovek stvara vezu sa onim ko njemu antropološki, psihološki, biološki, socijalno odgovara."
Muškarci teško priznaju poraz!
"Imate muškarce koji u nekoj svojoj prepotenciji ožene ženu koja je stvorena za dva radna mesta i onda, kad ne može, i nakon kratkog vremena on to oseti, ali ne može da prizna, pogotovo muškarac, oni teško sebi priznaju da su pogrešili, ne priznaju poraz. E sad, pošto neće da priznaju, eto ga okidač za ljubomoru, oni projektuju - e, ti si ovakva, onakva; okrivljuju ženu koja je ni kriva ni dužna, koja kad-tad može, zato što je nevino optužena, upravo da napravi po principu inata ono za šta se optužuje."
Od flerta do rata!
" I tako, ljubavna igra mesto da je flert, ona je u stvari jedan rat rečima. Zato se mora biti veoma oprezan da se rečju ne izaziva, jer postoje bazično ljubomorni ljudi, koji već na same reči disproporcionalno, preterano reaguju. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun...
par misli i razmisljanja na tu temu
i od mene.......
Očigledno je da ljubomora nije rezultat ljubavi. Kada bi istražili većinu slučajeva ljubomore, najverovatnije bi videli da, što manje dvoje ljudi vezuje velika ljubav, to je jača i prezira vrednija njihova ljubomora. Oni, koji su povezani unutrašnjom harmonijom i jedinstvom, nisu u strahu da će njihovo međusobno poverenje i sigurnost veze biti ugroženi ako jedno od njih privuče neko drugi, niti će se, kao što je to čest slučaj među ljudima, njihova veza završiti zlim neprijateljstvom. Oni možda neće moći da uključe u svoj intimni život osobu koju je njihov voljeni/a izabrao/la – niti od njih to treba očekivati – ali to ne daje ni jednom od njih pravo da poreknu neizbežnost te privlačnosti.
Ljubomora pojavi onda kada je ljubav sa svom svojom raznolikošću i podložnošću promenama sputana i ograničena. Šta drugo osim sitničavosti, zlobe, sumnje i mržnje može da proistekne iz veze u kojoj se muškarac i žena zvanično obavezuju da budu zajedno pomoću formule “od sada ste jedno duhom i telom”. Uzmite za primer bilo koji par vezan na taj način – mislima i osećanjima međusobno zavisan, lišen zanimanja ili želje za nešto ili nekog van njihove veze – pa se zapitajte da li ta veza može da izbegne da, tokom vremena, ne postane puna mržnje i za taj par nepodnošljiva.
Kada ta ograničenja u nekom obliku popuste, a pošto su okolnosti pod kojim se to događa obično degradirajuće i jadne, nije ni čudo da se tada pojavljuju najotrcanije i najzlobnije ljudske osobine i pobude.
Najčešće zlo naših iskasapljenih ljubavnih života je ljubomora, često opisana kao “zelenooko čudovište” koje laže, vara, izdaje i ubija. Popularno je smatrati da je ljubomora nešto sa čim se rađamo i da zato ne može nikad biti izbrisana iz ljudskog srca. Ta ideja je zgodan izgovor za one kojima nedostaje sposobnost i spremnost da se udube u uzroke i posledice.
Ljubomora, čije crte možemo videti u bračnim tragedijama i komedijama, bez izuzetka je jednostran i netrpeljiv tužilac, ubeđen u svoju pravednost i u zlo, okrutnost i krivicu žrtve. Ljubomora se ni ne trudi da razume. Jedina želja ljubomore je da kazni i to da kazni što je moguće strože. Ovaj stav je sastavni deo kodeksa časti koji postoji i pri dvobojima ili u nepisanom zakonu, kodeksa koji predviđa da se krivica za zavođenje žene može iskupiti samo smrću zavodnika. Čak i kada zavođenja nije ni bilo, tamo gde su se oba partnera dobrovoljno prepustila svojim unutrašnjim željama, čast se vraća samo ukoliko se krv prolije, bilo da je to krv muškarca ili žene.
Ljubomora je opsednutost osećanjem posedovanja i osvete. Ona je sasvim u skladu sa svim drugim kaznenim odredbama iz zakonika koji se još uvek drže varvarskih ideja da prekršaj, koji je često rezultat društvene nepravde, mora da bude adekvatno kažnjen ili osvećen. Ljubomora je zaista loše sredstvo da se ljubav obezbedi, ali je sasvim sigurno sredstvo za uništenje čovekovog samopoštovanja. Jer ljubomorni ljudi, kao narkomani, padaju na najniži stupanj lestvice i na kraju izazivaju samo odvratnost i prezir. Dobro je da ljubavnici ostave širom otvorena vrata svoje ljubavi. Kada ljubav može da dolazi i odlazi bez straha da će je presresti psi čuvari, ljubomora će se retko ukoreniti – jer će uskoro naučiti da tamo gde nema brava i ključeva nema ni mesta za sumnje i nepoverenje, ta dva elementa koji podstiču ljubomoru.
"A nesigurnost nije normalno stanje. Ono što je normalno stanje, to je stanje ležernosti, opuštenosti, smirenost. Bazično, samo nesiguran čovek je ljubomoran. Nije ljubomoran onaj koji je uveren u sebe, u svoju sigurnost, u svoju polnost, u svoju potenciju, jer nema ljubomore bez seksualne komponente. Tek kad čovek zakazuje na nekom planu, ili postavi previsoko ciljeve pa onda kaže - ne mogu ja da zadovoljim moju ljubljenu, postaje ljubomoran."
"I tako, ljubavna igra mesto da je flert, ona je u stvari jedan rat rečima"-lepo receno...ali u ljubavi je sve istinito i sve lazno...i o njoj sta god da kazemo ne moze biti besmisleno...
Iz ljubomore nikada ne proizilazi nista dobro...treba se prepustiti osecanjima i cuvati ono sto imamo jer ko zna sta ce biti sutra i gde cemo biti
Ljubomora nije izraz prevelike ljubavi. Ljubomora potiče iz osećanja duboke unutrašnje nesigurnosti. Ljubomorna osoba je posesivna jer se boji da će biti napuštena. Isključiva je jer strahuje da će biti isključena, ostavljena, zanemarena.
Ljubomora se najsnažnije ispoljava i najviše muči u ljubavnim vezama, ali se na njih ne ograničava. Javlja se ona u svim ljudskim odnosima.
Ponekad se ispoljava otvoreno i dramatično, uz prasku, srdžbu i jetka prebacivanja. Ponekad se javlja prerušena u tugu i gorčinu. Ponekad se poriče, iz ponosa.
Ljubomorna osoba nesvesno veruje da su drugi od nje privlačniji i dostojniji ljubavi. Proganja je osećanje da zapravo nije voljena i da se njeni odnosi toliko krhki i nesigurni da se očas mogu prekinuti. Oseća se ugroženom jer joj se čini da je neko sa strane veoma lako može istisnuti i zauzeti njeno mesto.
Zato pokušava da ograniči kretanje osobe do kojoj joj je posebno stalo na krug onih koje doživljava kao, manje više, „bezopasne“, ali i tada ostaje puna podozrivosti jer zapravo ne veruje nikome.
Zato traži prekomerne dokaze ljubavi i naklonosti, što samo dodatno kvari njene odnose jer oni sa kojima je u vezi postaju zbog toga samo razdraženiji i umorniji. Oni se opiru zahtevima i ograničenjima koje im ljubomotna ličnost postavlja i gledaju da ih se oslobode.
Tako ljubomorna osoba samo ubrzava propast veze koju bi želela da očuva.
Zahtevi ličnosti mučene ljubomorom su, uostalom, sami po sebi uzaludni jer su neostvarivi. Niko nas i ništa ne može uveriti da smo voljeni, ako osećamo da to nismo. Ljubomorna osoba ne veruje da je voljena jer ne voli samu sebe. I to je suština stvari. Sve dok sebe ne volimo, nećemo poverovati ni da nas drugi mogu voleti.
Ljubomore se ne možemo osloboditi svesnom odlukom ili samokontrolom. Jedini način da je se rešimo je da zavolimo sami sebe. Tek tada ćemo zaista poverovati u tuđu ljubav i osloboditi se sumnji koje iznutra nagrizaju i uništavaju čitav život.
U javnosti je uvrezeno misljenje da su zene sklone vecim ili "opasnijim" (gorim) izlivima ljubomore od muskaraca. Tako npr. stari Heleni su smatrali da, zenska ljubomora predstavlja vecu opasnost po muskarca od najgoreg neprijatelja. U duhu ovakvog nacina shvatanja, postoji uverenje da je ljubomorna zena u stanju da muskarcu nanese nevidjeno zlo, cak i da ga unisti, makar i ona sama u tome stradala. Ona je izuzetno osvetoljubiva i prema svojim suparnicama, stvarnim ili umisljenim.
Ako se pozovemo na mitska predanja, za dobru ilustraciju imamo ponasanje glavne boginje na Olimpu, tj. mocne Zevsove zene, Here. Uvazena Hera je bila zastitinica braka, ali i olicenje osvetoljubive zene sklone destruktivnim ili morbidnim postupcima. Naravno, Zevs joj je neprekidno davao i dobar povod imao je brojne ljubavnice i decu sa njima. A �sirota� Hera, je bila danonocno zaokupljena smisljenjem razlicitih osveta iz ljubomore. Svoj bes je iskazivala ne samo na Zevsu, vec i na njegovim ljubavnicama i na njihovoj vanbracnoj deci.
Iz danasnje prespektive, pretpostavlja se da je brak izmedju ovog bozanskog para predstavljao personifikaciju helenskog braka iz visih krugova drustva, u kome se uloga i svet udate zene svodio na kucu, dok je muz imao punu slobodu kretanja i ponasanja, sto znaci i za neogranicene avanture ili preljube.
Dobru ilustraciju preljube za osvetoljubivim i pogubnim epilogom imamo i kod najveceg helenskog junaka Herakla, koji je stradao zbog svoje nevernosti. Herakla, kao nepobedivog junaka, ipak je na kraju unistila zenska ljubomora.
I najveci junak germanskog mita Sigurd, poginuo je zbog Brunhildine ljubomore ili zato sto se nije njome ozenio. Na kraju, Brunhilda je ubila i sebe.
Slicne i jos strasnije primere ljubomore pronalazimo i u mitovima kulturno-istorijskog nasledja drugih naroda, verovatno kao odraz stvarnosti tog doba. Sigurno je da takva realnost nije preovladala kao opsta pojava, ali bila je dovoljno opasna da je morala ostati zabelezena.
U danasnjem savremeno drustu, ljubomora se tumaci na drugaciji i kompleksniji nacin. Psiholozi objasnjavaju mnoge zablude koje vladaju u odredjenim populacijama ili kod pojedinaca. Osnovno je, da se ljubomora kao oblik destruktivnijeg ponasanja u najtezoj kategoriji, ne moze vise vezivati za odredjeni pol, tj. za zene. Naravno, zene i muskarci samo razlicito reaguju i izrazvaju svoja osecanja, ali to vazi i za sva ostala emotivna stanja ili raspolozenja kroz koja prolaze. Ne moze polna pripadnost da odredjuje visinu stepena necije ljubomore, vec na to iskljucivo uticu: genetika, struktura licnosti, mentalno stanje i zdravlje, obrazovni nivo, socijalna svest, okruzenje.
Nezavisno od toga da li postoji razlog za ljubomoru ili ne, ona nikada ne moze biti bezazlena. Izraravanje ljubomore uvek dovodi do odredjenih neprijatnosti, koje mogu da se resavaju, zavrsavaju ili da progresivno napreduju do razlicitih faza kulminacije koje u svom epilogu donose i teze posledice.
Sklonost ka izrazavanju ljubomore, je osecanje sa kojim se covek radja. Postoje osobe koje su po sovojoj prirodi skoro �imune� na izrazavanje tog osecanja, medjutim postoje osobe koje tu osobinu nose svojim rodjenjem. Zivotni dogadjaji koji dalje prate takvu osobu tokom njenog kompletnog odrastanja, sazrevanja i formiranja, imaju presudnu �tezinu� na nivo ili stanje svesti i na manifestaciju ljubomore.
Interesantna razlika u izrazavanju ljubomore izmedju zena i muskaraca je, da muskraci predano kriju moguce tragove i da na najrazlicitije nacine izbegavaju davanje povoda svojim partnerkama. Dok, su zene sklone da �smisljenom igrom� ili sa namerom izazivaju muskarca na ljubomornu reakciju.
Naravno, ako licnost koja ima visoko izgradjeni integritet, samopouzdanje i poverenje u sebe i u svog partnera, kao i poverenje u zajednicki odnos nece praviti probleme, cak, ako rodjenjem i nosi sklonost ka ljubomori � umece da je pravilno kanalise ili nivelise.
Ljubomora nije ljubav
