DOMAĆINI NA PEŠTERSKOJ VISORAVNI SPREMAJU SE ZA DUGU, LEDENU ZIMU
U Boga se nadamo da će biti još lijepih dana
Miriše na snijeg! Drva imam, malo još da privučem, sijena imam... U utorak, ako Bog da, moram u Karajukića Bunare da kupim brašna i soli, šećera i ulja, pa poslije nek bude šta hoće...
SJENICA - Peštersko leto je kao ciganska svadba. Plane, pa se za časak ugasi. Kad u maju po planinama okolo puknu snegovi, pa na sve strane propište izvori i potoci, otopli iznenada, a mali Pešterci na putu iz škole kućama stanu da gacaju po toplim baricama rasutim po ravnim i plavnim livadama, pomisli čovek da će topli i lepi dani trajati večno... A nije tako... Već posle dva-tri dana sukne severac, naiđe mećava preko visoravni iako je jun odavno počeo, zabele se pašnjaci na kojima su posle teške zime nikle prve zelene travke, vrati se zima, a onda ponovo ugreje toplo sunašce. I sve tako...
Pre nekoliko dana zahladnilo na Pešteru. Počeli u Crvskom, selu na samom kraju visoravni, da huču u ruke, da zagledaju u crna nebesa, preko kojih su se od Golije i Sjenice tumbali oblaci puni kiše...
Tibor Jelić, seoski domaćin, izašao pred kuću, stao pod strehom sa koje je voda lila u potocima da se presabira šta bi još trebalo da nabavi pa da mirno čeka zimu.
- Miriše na snijeg... Drva imam, malo još da privučem, sijena imam... U utorak, ovaj ili idući, ako Bog da, moram u Karajukića bunare da kupim brašna i soli, šećera i ulja, pa poslije nek bude šta hoće...
Juče ujutru ponovo otoplilo u Crvskom. Pod prvim, niskim zracima sunca koje se oko pola sedam promolilo iza Golije zažuteli se pašnjaci, podigla se lagana, plavičasta izmaglica... Posle kiše koja je padala danima, sinulo selo, zaplavila se nebesa, čista i prozračna, i opet se radost, ona letnja, ili rana prolećna, kad se sve budi i pupi, vratila na visoravan...
Tiborove komšije iz Crvskog, vesela srca, neki posedali u „lade nive“, drugi na konje pa u dugoj, raštrkanoj koloni krenuli na pijac u Karajukića Bunare... Gore, na brdu iznad sela, posle pet-šest kilometara, sustigli komšije iz Boljara, još malo dalje komšije iz Dolića, pa je prostranom visoravni, širokim, utabanim, zemljanim crvenim drumom, već oko jedanaest sati jezdila duga kolona kola, konja, naroda, slivajući se u centar Karajukića Bunara, sela sastavljenog od dvadesetak kućica, uglavnom daščara, naređanih oko uzanih sokaka i širokog, prašnjavog, glavnog seoskog trga...
Utorkom, kada je pazarni dan, na tom trgu, vazda je gungula. U januaru i februaru kad temperatura padne na minus trideset manje, u jesen, ovih dana, naročito trg pritisne narod. Zašareni se centar sela od naroda koji je zbog jutarnje hladnoće, uprkos vrućem danu, toplo obučen, od stoke i stada ovaca, konja, vranaca i belaca, od šarenih krava, od žute paprike i crvenih jabuka, od zabrađenih žena, od tezgi na kojima se prodaju ulari i potkovice za konje, kineske jakne i druge drangulije...
Kad dune jugo, nad trgom se, u nebo koje na kratko prevuku beli, tanki oblaci, podigne i veliko jato vrana koje su do tada čučale na ogradama oko sela, pa i one upotpune sliku opšte žurbe, larme, nadvikivanja trgovca, kupaca i prodavaca, vriske konja, blejanja ovaca...
I celo selo čitavog dana pod toplim jesenjim suncem izgleda veselo. Nestane sivila čak i sa seoskih kućica od drveta na kojima su zidovi i krovovi pokriveni daskama koje su odavno pocrnele od kiše i snega... Oko podneva proviri sunce iz prozora neke od tih kućica, a čitava siva brvnarica sine od radosti i nije ni nalik onoj kući od pre samo nekoliko dana kada su iz njenih prozora provirivali jedino crni oblaci...
U Karajukića Bunarima, još kad je septembar, a zima samo što nije, utorkom, sve se kupuje naveliko... Kad malo mine podne, stanu domaćini iz Crvskog, Buđeva, Dolića, Ugla i Poljica da tovare na drvena kola džakove paprike, brašna, soli, šećera...
- U Boga se nadamo, biće još lijepih dana, ali, nikad se ne zna... Može ovdje snijeg da padne već sutra, znam da su za kraj nedjelje javili zahlađenje, pa bolje je namiriti se na vrijeme... Sve zavisi ko koliko čeljadi ima u kući, ali, u ovo doba godine kupimo ko sedam-osam tovara, ko tonu brašna, manje ne može... Iz sela do prve prodavnice u Dolićima imamo 15 kilometara, kad padne snijeg pa još dune vjetar, napravi smetove, iz sela ne izlazimo po dvije-tri nedjelje, po mjesec dana ponekad - kaže Tibor Jelić.
Utorkom, kada je pazarni dan, centar Karajukića Bunara je kafana Blagoja Kuča. Sede unutra i trgovci i prodavci, i Srbi i Bošnjaci, jedni sa vrata viču dobro jutro, drugi sabahajrula... Ramazan je, pa Bošnjaci koji poste u kafanu i ne ulaze, nego ostanu napolju...
- A, Boga mi, sad je gužva i gungula, ovako će biti dok ne padne prvi veliki sneg, a to se može desiti i za mesec dana. Kad visoravan zaledi i na Giljevi osvanu smetovi od dva metra, ovamo dolazi samo ko mora - kaže Blagoje.
Lep, jesenji dan na Pešteru rastežu koliko god mogu. Porani narod, pa prosto uživa u suncu i toploti, uveče ne ulazi niko u kuću sve dok i poslednji zrak ne zamre iza zuba crnogorskih planina. Kao da ljudi uzimaju želju, kao da se dugo, čitav septembar i deo oktobra opraštaju sa suncem i lepim danima, kao da hvataju uspomene pred teške, olujne zimske dane koji dolaze... Dane kad će nad Pešterom nedeljama i nedeljama visiti samo crni oblaci, kad će zbog leda biti zatvoreni u svojim kućama i na imanjima, čekajući proleće, tople barice i dan kad će svi ponovo, onako furtum, krenuti u Karajukića bunare, na pijac koji je jedna od retkih radosti gorštaka.
Slute tešku zimu
Meštani Crvskog veruju da će ova zima biti duža i teža nego prošle godine.
- Ako je vjerovati seoskim gatkama i „nišanima“ čeka nas zima ubi bože... Rodile u selu divlje jabuke da ni najstariji ne pamte, a one slute tešku zimu. Tako je barem do sad bilo! Kada rode divlje jabuke, gledaj kuda ćeš od snijega i od mraza, a opet kako će biti ove godine, vidjećemo - pričaju komšije iz Crvskog.
Glas javnosti: U Boga se nadamo da ce biti jos lijepih dana
