If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
... ja imam jednu sparlampu iz 94te god - to su ove sto Hida kaze tamne i treba him prilicno da se zagriju.
za to vrijeme je stradalo bog zna kolko obicnih - sad je u penziji zeni tamna
Sparlampe nove generacije su prilicno svijetle
ja koristim uglavnom 3 x 11W odjednom daje svjetlost od 180W a trosi samo 33W ( aaa matematike)
kad ne radi grijanje upalim u hodniku 12 x 50 = 600W - ozezi
lijepo ali za duze upotrebe skupo, bar po meni
... haj jos malo o struji pa necu vise ... ove hefte ...hehe
ovo je sa "uradi sam"
Kako da uštedite struju?
Električna energija je sve skuplja, naše su potrebe sve veće, platezna moc sve manja. Sta mozemo uciniti da umanjimo racun za struju?
Prilikom zamene ili pri novoj kupovini obratite pažnju na kućne aparate i uređaje koji troše manje električne energije. Ti su proizvodi označeni energetskom klasom i slovima A, B, C, D, E, F, G. Uređaji sa oznakom A troše najmanje energije. Aparati sa oznakom "A" nisu obavezno skuplji - Zato pri kupovini birajte energetski efikasne aparate.
* U svakoj prostoriji nepotrebno uključena svetla beskorisno troše energiju i Vaš novac.
* Upotrebljavajte štedljiva rasvetna tela - *tedljiva sijalica daje istu svetlost, troši pet puta manje električne energije i traje deset puta duže. Ako klasična sijalica radi u proseku šest sati dnevno, njena mesečna potrošnja je 18 kilovat časova, a štedljiva sijalica za isto vreme utroši svega 3.6 kilovat časova, tako da je po jednoj sijalici mesečna potrošnja manja za 14.4 kilovat časa. Po ceni od četiri evro centa, to je umanjenje mesečnog računa za oko 0,60 evra, oko 48 dinara, i to zahvaljujući samo zameni jedne sijalice. Klasična sijalica traje u proseku 1.000 sati, dok je vek trajanja štedljive sijalice oko 10.000 sati. Odnedavno su se pojavile i led sijalice sa led diodama koje prema tvrednjama trose jos manje a daju istu svetlost, ali jos ih nismo isprobali u praksi.
* Obojite zidove u svetle boje.
* Ne zagrejavajte vodu u bojleru iznad 60° C.
* Jednom godišnje očistite grejač bojlera od naslaga kamenca.
* Frizider postavite dalje od izvora toplote i van domasaja sunčevih zraka.
* U frizider ne stavljajte tople namirnice, vrata otvarajte samo kada je to potrebno
* Redovno otklanjajte naslage leda, ako frižider nema uređaj za samoodleđivanje.
* Kod kuvanja na električnom šporetu redovno koristite brzogrejuću (ekspresnu ringlu).
* Površinu ringle odredite prema površini dna posude.
* Isključite ringlu pre uklanjanja posude.
* Po mogucstvu koristite ekspres lonac za kuvanje
* Umesto kupanja u kadi - praktikujte tusiranje
* Ne zagejavajte praznu ringlu.
* Prilikom korišćenja rerne vrata otvarajte samo prema potrebi.
* Upotrebljavajte mikrotalasne rerne, jer električnu energiju koriste znatno kraće u odnosu na klasične električne šporete.
* Mašine za pranje vesa i mašinu za pranje sudova napunite prema preporukama proizvođača i perite na štedjivom programu.
* Električne aparate upotrebljavajte što više u vreme niže tarife.
Električno grejanje i hladjenje stana je najveći trošak. Imajte u vidu - svaki stepen je ušteda od 5% u računu za struju.
Smanjite temperaturu na termostatu za grejanje kada idete na spavanje ili kada ste odsutni.Koristite tajmere za uključivanje u vreme kada je struja jeftinija i senzore za svetlo koji se pale samo kada je neko prisutan. Rupe u zidovima popunite pur penom. Zatvarajte vrata, prozore, postavite gumene dihtunge za izolaciju koji traju oko 10 godina, a isplate se posle prvog računa za struju. Spustite roletne ili navucite zavese i draperije kako bi ste smanjili gubitak toplote noću, danju ih otvorite da povećate prolaz sunčeve toplote. Zagrevajte samo prostorije u kojima boravite. Ukoliko mozete, kupite savremene prozore koji dobro dihtuju sa vakum, duplim staklom. Postavite i koristite spoljašnje žaluzine ili roletne za prozore. Pazite da se termostati grejnih tela ne nalaze direktno na zidu bez izolacije. Izolacijom spoljnih zidova moze da se uštedi 30% energije. Sadite drveće kao štit od hladnih vetrova. Ako ste u vetrovitom kraju sadite zbijeno brzorastuće četinare. *uma i drvoredi deluju i na klimu u stanu ili u kući.
Proverite sva mesta na kojima bilo koja instalacija (grejanje, vodovod, kanalizacija, struja...) prolazi kroz zid (ukoliko postoje zaštitne maske ili "rozetne", obavezno zavirite i iza njih). Otkrićete da je kod većine ovakvih otvora (naročito onih pravljenih naknadno, npr. pri provlačenju kabla za interfon ili kablovsku TV), probušeni otvor dosta širi od dimenzije same cevi ili žice. To su mesta kroz koja hladan vazduh struji u Vaš dom. Ovakva mesta možete jednostavno zapušiti pur-penom, a ako su oštećenja u zidu veća, isplati se i zamešati malo maltera i/ili gipsa i popuniti rupu.
Ne zaboravite da na kraju vratite skinute maske/rozetne, jer i one imaju svoju ulogu u toplotnoj zaštiti. Slično udarite i sa svim doznama i utikacima koje se nalaze na spoljnim zidovima. Ukoliko je pri izradi ostavljena preduboka rupa, to takođe predstavlja priliku da hladnoća uđe u Vaš dom.
Posebnu pažnju obratite na dimnjak: on mora biti ozidan i dobro izolovan od kuhinje. Pobrinite se da cev odvodna aspiratora ne služi kao dovod hladnog vazduha u Vaš dom. Proverite i da li postoje šupljine koje dovode svež vazduh u vašu ostavu ili plakar. One su veoma korisne i ne treba ih trajno zatvoriti, ali je zgodnije ako ih preko zime zatvorite poklopcem, koji ćete otvarati najmanje 2 puta mesečno da "provetrite" namirnice. Oni koji u stambenom prostoru imaju peć na čvrsto gorivo već znaju da, ako je peć duže vremena isključena, njen čunak služi kao dovod spoljnog (hladnog) vazduha. Zato je optimalnije da peć stalno tinja, nego da nekoliko sati bude ugašena. Kada ste završili sa ovim "sitnicama", vreme je da se suočite i sa poslednjim izazovom: vratima i prozorima. Ovaj korak nipošto nemojte ispustiti, jer se može ispostaviti da je baš stolarija najveći "gutač" toplote u Vašem domu.
Prosečna procentualna raspodela gubitka toplote na različitim mestima u Vašem domu, na osnovu proverenih istraživanja:
Otvori uz cevi vodovoda/kanalizacije i grejanja 13 %
Kamini, ognjišta i čunkovi peći na čvrsto gorivo 14 %
Vrata 11 %
Prozori 10 %
Utikaci, dozne i loše ispunjeni kanali za el. i druge vodove 2 %
Kao što se vidi, postoje i toplotni odvodi za koje verovatno niste ni znali. Kroz njih se gubi samo manji deo toplote, ali za nas je veoma značajno što su baš to mesta na kojima možemo sami da napravimo najveću uštedu. Koliko Vam vremena treba da dobro zadihtujete otvore uz sve instalacione cevi i utikace? Možda ni jedno čitavo popodne, a oni u zbiru daju 15% ukupnih gubitaka! Ako tome pridodate prozore, vrata i pojedine ventilacione otvore (za šta takođe nije potrebna nikakva veća investicija), videćete da možete sami da eliminišete preko 60% svih mogućih toplotnih odvoda u Vašem stanu ili kući.
HLAĐENJE
Danju zarvorite prozore, spustite roletne ili navucite zavese kako bi ste smanjili akumulaciju toplote, a otvorite ih noću da povećate hlađenje. Ako se spoljašnji deo klima uređaja nalazi u hladovini troši 10% manje energije. Pazite da termostat od klima uređaja ne stoji u blizini sijalica i drugih aparata koji greju. Hladite samo prostorije u kojima boravite. Razlika spoljne i unutrasnje temperature ne sme biti veca od 5 stepeni C. ne smo zbog stednje vec i iz zdravstenih razloga. Sadite drveće kao štit od pregrevanja - u blizini stabala leti hladnije je za 4-5 stepeni C
ULOŽENI NOVAC ĆE VAM SE BRZO VRATITI, A DUGOROČNO ĆETE U*TEDETI.
* Ako se pridržavate bar osnovnih pravila, ušteda je zagarantovana.
* Koliko ćete uštedeti? Utvrdite sami!
* Očitajte svoje brojilo i zapišite stanje.
* Počnite da se pridržavate redovnog mesečnog očitavanja brojila.
* Nakon svakog očitavanja brojila uporedite potrošnju - Sigurno ste uštedeli
mnogo je lijepo sve ovo to piete ali kao prvo svest gradana nije na nivou ne vecem nego u srednjem veku. Ja mislim da čak ni visoke kazne nebi mnogo popravile situaciju. Iako svakodnevno vie vremena provodim u gradu nego kući (takva mi je priroda posla a nisam policajac) pa mnogo toga vidim i to nebi zeleo da vidim. kao prvo komunalno ne radi ama ba nita to to operu ulice dva puta godinje a kante za smeće isprazne pet puta godinje po meni nije ni izbliza dovoljno da bi na grad bio čistiji. Nai dragi sugradani bacaju smece tamo gde him je najblize i najlake a ne na mestima predvidenim za to to sve govorim iz iskustva jer je i prostor iza moje radnje bukvalno svako jutro zatrpan smećem iako mu mesto nije tu. U ovom gradu su već pokuali sa akcijama za poboljanje čistoće grada ali su te akcije osudene kao udar na rukovodecu politiku i političare ovog grada (jer se naravno nisu oni setili da da sve to osmisle i organizuju). tako da je svaka akcija od strane gradana unapred osudena na propast, očigledno da nekom odgovara ovakvo stanje i ovako prljav grad. Sada zime nisu vie otre i duge kao nekad kad nas je cijela juga pominjala po hladnoći sad će početi da nas pominju po prljavtini i smeću. Nek nam je sa srećom
... nek si se vala javio i ti ... gledas ove "jade" svaki dan ...
mozda je malo "nepopularno" iskreno reci kako malo drzimo do cistoce grada i prirode ali je neophodno i trebalo bi o tom pricati i pisati jos puno vise
neki su se smijali tada onoj akciji "budi fin" ali mislim da je valjala
treba i kod nas pokrenuti nesto slicno i "trubiti" jedno heftu o tome kako je vazno odrzavati cistocu grada itd, sledece sedmice nastaviti i obavijestiti o kaznama pri nepridrzavanju (mnogo visokih) i trece sedmice poceti rigorozno kaznjavati!
samo mi nemojte reci pa otkud him da plate - a otkud him da bacaju svukud?
ko nema para nek odradi - dnevnica 20€ (npr) - kupi smece na podruciju opstine Sjenica
ko prijavi "zagadjivaca" nije denuncijant nego rodoljub i bori se za ocuvanje zivotne okoline za nasu djecu, unuke i buduce generacije a pomalo i za "nas"
Komunalno - u pravu je Adnan - daj dobru platu, ko nece valjano da radi odmah otkaz - ima drugi ko hoce
znatel onu: sta to radis Sizife? Jebi si mater Edipe!
eto tako napreduju stvari po ovom pitanju u Sjenici!
ako se neko od vas seca prije par godina je jedna nevladina organizacija postavila korpe sa otpatke na svakoj banderi u glavnoj ulici ali je pola tih korpi prvo vece namerno unisteno i baceno jer nekom nije odgovaralo da imamo cistiji grad cak su namerno palili kontejnere tako da su isti posle par meseci bili neupotrebljivi
Mogucnosti postoje i to u Srbiji, ne samo tamo nedje daleko, nedostizno! RECIKLAŽA
Otkup plastičnog otpada (PET ambalaže i folija)
Preduzeće "Brzan plast" o.d. iz Brzana, kao vodeći prerađivač otpadnih sirovina od PET-ambalaže i ambalažne plastike u Srbiji, započelo je u 2005. god. novi postupak modernizacije i usavršavanja ove delatnosti, u kom cilju smo preduzeli brojne po svemu uspešne poslovne korake.
Jedan od prioritetnih ciljeva nam je da organizovanim prikupljanjem i otkupom starih plastičnih folija i sačuvamo prirodu od bacanja i paljenja dotrajalih folija i PET ambalaže koje sada cine preko 5% svih otpada na deponijama.
Kontakt telefoni:
034/861-082; 034/861-391 Za Beograd
011/2473-942; 011/397-4389 MA*INE
Proizvodnja mlina i presa za preradu PET-a
"BRZAN PLAST,, OD je pokrenuo serijsku proizvodnju presa za baliranje plastičnog otpada ( posebno PET ambalaže) i u tom pravcu ima izuzetno dobrih rezultata.
U najkraćem, početkom ove godine osvojili smo proizvodnju nove mašine za presovanje otpadne plastike svih vrsta (isključivo mobilne prese sa elektro i dizel motorom), koja bi po nasem planu trebalo da postane osnova sakupljanja velikih količina otpadne plastike koja se nalazi svuda oko nas. Ova presa je u probnom radu postigla izvanredne rezultate u presovanju pre svega PET ambalaže (smanjujući njenu zapreminu do 15 puta!), što nam daje za pravo da razmišljamo u pravcu angazovanja ovih presa na mnogim punktovima u Srbiji.
Ko umije dobije jos i pare za to ! Ko je nama kriv sto “neznamo“ ! 11.01.2007 - Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dodelila je Brzan plastu za taj projekat 280.000 evra pomoći za podsticanje investicija iz Nacionalnog investicionog plana Projektom je predviđen početak sakupljanja otpadnih plastičnih sirovina u više od 100 sabirnih centara u Srbiji i izrada novih proizvoda od te sirovine.
ovaj prilog je sa „Beta“ i pokazuje nemoc cijele drzave da se bavi svakodnevnim problemima od silne POLITIZACIJE
Niko ne želi odbačene staklene flaše
Oko deset tona stakla prikupljenog sa zelenih površina posle nedavnog Cecinog koncerta na Ušću i dalje je u krugu "Zelenila Beograd", pošto u Srbiji nema organizovanog sistema za reciklažu te vrste otpada.
Generalni direktor "Zelenila" Radovan Draškić rekao je agenciji Beta da je staklo još uskladišteno u krugu fabrike, pošto se njegovom reciklažom u Srbiji bavi samo jedna firma koja, međutim, ne nudi povoljne uslove za otkup.
"Jedini otkup stakla je u Nišu, ali su cene takve da više košta transport, nego što bi se od prodaje stakla zaradilo", kazao je Draškić. On je naglasio da je prikupljanje stakla sa zelenih površina i njegovo skladištenje radi eventualne reciklaže novi posao kojim se bavi gradsko "Zelenilo", ali da se pokazalo da ne postoji kompanija koja bi za staklo ponudila adekvatnu cenu.
"Ranije smo sve vukli na deponiju, a sada smo počeli skladištenje i jednom godišnje organizovaćemo prodaju. Time se smanjuje gabarit deponije u Vinči, jer se ni plastika, ni staklo ne razgrađuju", rekao je Draškić. On je istakao da bi selekcija otpada trebalo da pored ekoloških, donese i ekonomsku dobit.
Na pitanje šta će uraditi sa sakupljenim staklom ako se na tržištu ne pojavi nova ponuda, Draškić je rekao da će ono, u krajnjem slučaju, biti upućeno u Niš.
U Agenciji za reciklažu Beti je rečeno da se otkupom stakla u Srbiji bave dve firme, ali da samo jedna od njih - Srpska fabrika za reciklažu stakla, u mestu Grejač kod Niša, otkupljuje otpadno staklo - flaše i druge staklene predmete.
Druga fabrika, Trispan u Pančevu, otkupljuje samo ravno staklo, polomljene prozore, na primer.
Predstavnik većinskog vlasnika fabrike u Grejaču Slaviša Ognjanović kaže da su cene otkupa stakla niske i da je takva situacija uvek bila na tržištu, ne samo u zemlji, već i u Evropi. On je naglašava da je u pitanju neisplativ posao i da je firma na čijem je čelu pred propadanjem zato što, kako je rekao, država nije učinila ništa da pomogne tom jedinom preduzeću u Srbiji, koje je "očistilo više deponija". Prema njegovim rečima, bez državnih subvencija ili pomoći i ta firma biće zatvorena. Objašnajavajući zbog čega se u zemlji "svi sklanjaju od stakla" i odlučuju se za druge vidove reciklaže, Ognjanović kaže da je transport tog materijala uvek bio skup, a da je staklo "gotovo neisplativo".
U stručnim krugovima očekivalo se i da jedna od najvećih fabrika stakla u Srbiji - Srpska fabrika stakla Paraćin - bude među prvima koja će početi reciklažu.
U tom kompaniji Beti je rečeno da fabrika jeste zainteresovana za reciklažu, da je čak postojao projekat koji je trebalo da pokrene taj proces, ali da se sve zaustavilo zbog toga što će se za 20 dana ta firma naći na tenderu za privatizaciju. "Od novog vlasnika zavisi nova strateška politika", navode u paraćinskoj fabrici i dodaju da bi reciklaža za njih bila pravo rešenje jer slomljeno staklo, kao sirovina i u određenom procentu, može da se koristi ponovo u proizvodnji.
Prema rečima stručnjaka fabrike, u evropskim zemljama staro sakupljeno staklo čini 80 odsto sirovine za stvaranje novog proizvoda.
Kaze Ivo Andric da je covek najjadniji kad sam sebe zali!
Po tome mi smo na dnu!
Zivimo u smecu,a kad pocnemo pricat o ciscenju,zapadnemo u raspravke na relaciji sda-sdp! Bedno i cemerno!
....
