If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
A eko, u pravu si, cini mi se nekako da je to pocelo da opada od moje generacije ili tuda nedje. Bas smo ja, Ado, Dido(Ekov brat) i jos kolko njih tu igrali fudbala, pa tenisa fudbalskom loptom, a za rahmetli Rifove dzanarike vec da ne pricam.
A ovaj Eko je Dida pevaca rodjeni brat??? Onda je i Bobanu nesto...
Ne znam da li ste vi to radili, a mi smo vezali novcanik za strmu i stavi na ulicu i kad neko naidje da pogleda ima li sta, mi samo macinji i macinji...
posebna je poslastica bila rukovanje HLADNIM ORUZJEM,tipa PRACKA i LUK&STRELA....
e to je bila umetnost nije se moga svako dokazati u tome...
a ja sto sam imao komsiju,necu ga pominjati jer covek ne posecuje forum i nije lepo,ali je zaista bio umetnik u tome....
taj je vrapca na 50m pogadjao ka grom....
samo vidis polete peruske u vazduh....
a i za luk i strelu je bio isto nenadmasan,gadjao je kao NATOVA RAKETA dje pomisli tu udara...
pa je onda na televiziji video samostrel,i rucno ha sam napravi,to je bilo pre dobrih 20 godina,a sad skoro i to ovde u svedskoj,vidoh samostrel kod jednog naseg coveka i to kao savremen,ali evo kunem se da taj tada nista nije bio gori ako nije bio bolje....
nekoliko godina kasnije isti taj samostrel,igrom slucaja zapade u ruke policiji...
kaze tada jedan sjenicki policajac,da je takav video samo u vremenu dok je bio na akademiji i to u posebnim jedinicama ondasnje posle titovske jugoslavije....
elem,
covek je bio genije....
a kazu da granica izmedju genijalnosti i.......
eto,idemo dalje.....
__________________ IDEMO DALJE...
BOLJE DA ME MRZE ZBOG ONOGA STO JESAM
NEGO DA ME VOLE ZBOG ONOGA STO NISAM
u sjenici je bratstvo-jedinstvo uvek bilo na visokom nivou...
o razlozima necemo ovde jer nije ni mesto ni vreme,ali je bilo bitno da se nije mnogo znalo o SEBI ni o DRUGIM vec je sve nekako dozivljavano kao zajednicko...
tako se i cuveno PALJENJE LILA odvijalo vece pred jedan od svetih dana pravoslavnog kalendara(mislim da je djurdjevdan ali nisam siguran)...
zapravo kad malo bolje razmislim,samo smo MI i bili prisutni na tim cinovima u nasoj mahali...
elem,
gume su se na taj dan bile pravo bogatstvo...
one su najbolje i najduze gorele a i mogle su se naslagati lepo jedna na drugu i tako bi visina plamena bila veca,a to je u to vreme bilo mnogo vazno da se zna i vidi cije su lile bile vece...
na dan pre bi se pravili planovi ko ima gume i kako da se UKRADU...
saznamo mi ko ima,u noci se podelimo u strelce,izvrsimo operaciju,donesemo gume na zborno mesto,slozimo i cekamo sutrasnje vece da ih SPRZIMO...
neko donese i malo preradjenog ulja,za potpalu,grancica i drveca smo ranije vec nasekli i doneli biciklima sa vrela,ma sve je spremno za PIROTEHNIKU VEKA....
dolazi sumrak,pocinjemo polako da nosimo materijal na jednu uzvisicu,da to izgleda sto vece,slazemo gume,idu pripreme,kad eto ti jednog od OSTECENIH GEMEVLASNIKA...
stariji,a mi svi smo tada to postovali,prilazi do guma i kao da mi nismo tu...
po njegovom, prepozna on svoje,odvoji ih,ali za kaznu i da nas ne bi prijavio policiji za kradju,naredi nam da i one sto nisu njegove lepo ponesemo njegovoj kuci...
strah od policije bese tada velik,te mi lepo one gume u narucje,ko jednu ko dve,te za njim te pred njegovu kucu slozismo ih lepo...
on zavika na mestu voljno,iznese nam po sok iz kuce i kaze:
-e hajde sad,da vas za sekun ne vidim vise....
te mi nazad pogoresmo ono drva i neke slame nedje NADJOSMO usput i bise to te lile....
od tada,moj vrli komsija,kad god bi nas sreo,upitao bi nas kad ce lile i treba li nam kakva pomoc...
I ja se secam tih lila, iako sam tad bio troha, moto se onim starijim oko nogu Obicno smo lile palili na obali grabovice, dje je sad KEj Mira (cini mi se da se tako zove ona ulica). Jedne godine, lile gore uvelike, a neki se pametnjakovic nadje da sa crijevom izadje iz kuce i pokusa da nam ugasi vatru. Docekali smo ga sa kamenjem u rukama, pa sve po njemu. Baci covek crijevo i beeeez u kucu, spasi zivu glavu. Nije mu vise palo na pamet da pokusa da ugasi.
A za gume, to je bilo obavezno, samo su se cini mi se u nasoj mahali gume skupljale manje-vise tokom cijele godine.
Meni najdrazi deo lila je kada odgore one gume, usput se zapalila i vatrica sa strane drvima, pa u onom zaru ispeci krompire koje smo prije toga nedje NASLI (sto bi stranac reko)
E te radne akcije su posebna prica. Ja sam bio samo na 2 i imao sam divno iskustvo. Secam se, bio je onaj Pura tada u brigadi i on je uvjek isao i trazio zrtvu za voznju bicikla ili sviranje.Jednom se dogovorimo nas cetvorica da se jedan napravi kao da spava i namjesti tako nogu da mu Pura zapali papir izmedju prstiju. Kada on to pocne radit da ga ovaj udari nogom. Zovemo mi Puru, kazemo mu da ima zrtva za njega. Dolazi on, izvadi parce papira i upaljac, podje prema njemu pa se predomisli i vrati se nama. Kaze, imam bolju ideju , samo ostavite mi vrata otvorena, da mogu brzo istrcat vani. Kakvu sad bolju ideju , nemoj nam kvarit plan
Ovaj se i dalje pravi da spava, nema pojma da je doslo do promene. Pura mu lagano pridje, kako mu je zviznuo samarcinu, dok je ovaj otvorio oci on je vec bio vani na poligonu :P
Ja nisam nikad bio na radnoj akciji ali smo cesto isli u Stavalj na koncerte. Isto smo sa izvidjacima i obucavali akcijase u orijentisanju. Bilo je lijepih dana.
Neznam ni sam koliko puta smo isli peske, najvise bi se obradovali Hajru Colu kad bi naisao sa trineskom. Jednom smo brojali bilo je vise ljudi na trineski nego u sto autobus prima. Onaj bi stajao do kabine u Stavalj bio bi skroz nazad u Sjenici od Hajrove voznje, "Sve petom ha" viko bi Hajro kad bi stigli.
