[iSelektor]

Beograd -- Na području Mešihata srbijanskog, bajramske molitve biće obavljene na dvadeset dva mesta, a u Beogradu na petnaest.



„Ramazanski post je najkraći put sluge Božjega, sluge Gospodnjega, ka Gospodu Bogu. Post je ka Bogu most. A mesto gde se most završava, nije manje bitno, jer se život sa mosta nastavlja i kada pređemo most.”
S tim mislima muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić, zamenik reis-ul-uleme Islamske zajednice Srbije, započinje razgovor za "Politiku" na izmaku meseca ramazana, uoči jednog od najvećih islamskih praznika ramazanskog Bajrama, čija proslava počinje danas i traje ukupno tri dana.

"Ramazanskim Bajramom prekidamo post u krugu porodice, bližnjih, prijatelja, da pomen Božji se nastavi, da se Gospod Bog ne zaboravi. Post svaki, prvenstveno ramazanski, nije odricanje od hrane, jer nas Bog hrani i štiti i kiseonikom vazduha, i vodom sa neba, i jelom zemaljskim," kaže muftija Jusufspahić.

Na području Mešihata srbijanskog molitve će biti obavljene na dvadeset dva mesta, a u Beogradu na petnaest: legalno, legitimno i slobodno, dodaje muftija. Posle prve molitve u zoru, 45 minuta nakon izlaska sunca, muslimani Srbije obaviće i bajramsku molitvu.

"Saslušaće bajramsku propoved imama, čestitati i čestitke primiti, rastavljeno povezati, s bratom se izmiriti, dom svoj sa Gospodom čvrsto povezati, povezati svoju porodicu i u postelji i za trpezom, i na sofi i za sofrom. Boga moliti da prašta i lakša," navodi muftija.

U umerenom veselju, s raskošnijim jelima na soframa, a rodbinom i prijateljima na sofama, sa sećanjem na pretke i podsećanjem na sopstvenu prolaznost, a Gospodnju neprolaznost – to je prigodan način za proslavljanje velikog praznika, objašnjava muftija. Poslednjih godina Bajram se ne proslavlja samo iza kapije Bajrakli džamije već i ispred nje: već tradicionalna bajramska sofra okuplja sve veći broj sugrađana, komšija i prijatelja, koji dolaze da čestitaju praznik i počaste se urmašicama, baklavama, pitama. Muftija srbijanski objašnjava da se sofra organizuje u svakoj opštini gde Islamska zajednica Srbije ima organizovanu molitvu.

"Sofre nismo imali dok su Bajrami padali u hladnija vremena. Bajrami su sada u vremena toplija, kada ćemo se pripremiti da imamo i odgovarajuće i pristupačnije zatvorene prostore. Sofra je trpeza, a sofa je mesto na kojem se ispred džamije boravi. Poslednjim radovima na našoj džamiji smo na neki način vratili sofu i sačuvali zid džamije koji je na strani ulice, od vlage i od daljeg propadanja. Bajramska sofra i bajramska sofa je mesto gde sa svojim bližnjim, prijateljima, komšijama čuvamo svoje dobre, prijateljske i bratske odnose, gde duše jedna drugoj putuju i druguju i mnogo toga lepoga nauče o sebi," ističe muftija.
"Aćif-efendija je Albanac"

Mesec koji su muslimani provodili u postu i molitvi, spremajući se za veliki praznik, obeležila je i javna polemika oko postavljanja spomen-ploče Aćif-efendiji u Novom Pazaru. Suprotstavljane stavove imali su i dvojica članova vlade: ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin prisustvovao je otkrivanju spomen-ploče Aćif-efendiji, dok je potpredsednik Vlade Srbije, Rasim Ljajić rekao da je postavljanje table čist amaterizam i da je Aćif-efendija proterivao Srbe, a negirao Bošnjake.

"Bošnjaci Srbije imaju svoje slobodare koje će Bošnjačko nacionalno veće Srbije brižljivije i pažljivije afirmisati u svome nezavisnom radu. Aćif Bljuta je Albanac i možda Albansko nacionalno veće Srbije treba da se zainteresuje za njegovu rehabilitaciju. Nećemo dozvoliti da nas teme, tame i nesporazumi iz prošlosti zavađaju sada kada treba da nastavimo napred i ka boljoj zajedničkoj budućnosti. Bošnjački ministri, a moram reći i muslimanski, ako ni zbog čega drugo, treba da se drže toga principa, jer je to Alahu milo," smatra muftija Muhamed Jusufspahić.
"Beograd je naše sedište"

Na pitanje kako bi ocenio položaj muslimana u Srbiji, muftija u intervjuu koji je dao "Novostima" kaže:

"Dobro je što se status muslimana u Srbiji umnogome poboljšao. Džamije su brojnije, verske škole takođe, duhovnost je prihvaćenija. Međutim, status Islamske zajednice nije rešen, i to je sramota. Sramota je da nismo registrovani. Sramota Srbije, ne naša, jer se dobro zna da je reis iz Sarajeva mogao biti reis u Srbiji samo u vremenu zajedničke države koje više nema."

"Nadam se da će Islamska zajednica Srbije biti uvedena u Registar verskih zajednica. Nismo zadovoljni. Kao da se naša dobrota zloupotrebljava," rekao je muftija na pitanje da li očekuje od nove vlade da problem registracije reši.

Na pitanje da li je zadovoljan odnosima u Islamskoj zajednici i kako ocenjuje delovanje Muamera Zukorlića, muftija je rekao:

"Molim Gospodara svetova da naše sveukupne odnose u dobru sačuva. Islamska zajednica nije biznis-kompanija, niti politička stranka, niti je jednonacionalno udruženje. Zukorliću zameram što je to učinio i što je počeo lepiti svoje slike iznad sebe."

Podsetimo, muftija Jusufspahić je bio kritičar političkog angažmana muftije Muamera Zukorlića. Upitan može li se biti i muftija (vladika, rabin) i kandidat za predsednika i politički lider, muftija Jusufspahić kaže:

"Društveni i politički sistem Srbije je poklekao i omogućio nekažnjeno takvu vrstu delovanja. Nije Zukorlić kriv. Kriva je niska ograda. Ko god može birati može biti biran."

Na pitanje "Novosti" kakvi su odnosi sa Sarajevom i da li muslimani iz Srbije treba da se oslanjaju na Sarajevo ili na Beograd, muftija Jusufspahić je rekao da voli i Sarajevo i Beograd. "Muslimani Srbije vole i Beograd i Sarajevo, i imaju dobre odnose i sa svojim Beogradom i sa svojim Sarajevom, ili nekim drugim gradom, ali kada je u pitanju sedište verskoga poglavarstva, Rijaseta, onda je, bez sumnje, jedino ispravno u slučaju muslimana Srbije da to bude Beograd. Oslanjanje, pouzdanje samo je u Boga dragog."

"Turska je velika sila u regionu i dobar je saradnik većih sila. Volja Božja," rekao je muftija na pitanje da prokomentariše ulogu Turske na Balkanu.

Na konstataciju da turski premijer izjavljuje da je Bosna turska pokrajina, da im je Izetbegović ostavio Bosnu u amanet, on kaže:

"Svako ima pravo na svoje reči i svoje ponašanje. Svako ima svoje zadatke. Amerika direktno, a Evropa posredno su Turskom relaksirale svoju ulogu u našem regionu. Sve je to politika koja ne treba da zamuti naše lokalne i regionalne vidike."

Upitan kolika je opasnost od vehabija na ovim prostorima, Jusufspahić kaže:

"Kako od njihovoga radikalizma, tako i od svakog drugog radikalizma preti opasnost. Vera je lepa, kao lahor je čovek koji je ima, nije težak okolini."

O odnosima sa SPC kaže: "Bogu dragom sam zahvalan na dobrim odnosima sa SPC i nadamo se unapređenju tih odnosa za dobro naše zemlje i našeg naroda."