[iSelektor]

Reporter Alo! u poseti specijalnom rezervatu prirode „Uvac“, staništu beloglavog supa



Sunčano majsko jutro. Temperatura blizu 20. podeoka, a na putu Ivanjica-Sjenica podno Javora - sneg. U autobusu svega četiri putnika. Raspravljaju o politici, jer izbori su, o čemu će drugo.

Opet sneg u tragovima na padinama. Krivudavi put usporava vožnju i daje mogućnost da se uživa u prirodi. Zaseoci u daljini ušuškani u nestvaran mir borove i bukove šume. Kao da je vreme stalo. I to me već navodi na pomisao da me čeka nešto zaista drugačije.
Nekoliko kilometara pre Sjenice dočekuju nas ljubazni domaćini, čuvari rezervata „Uvac”, Zihnija Papić Zihno i Gočobija Šule. Uz kafu, u kafeu na samom ulazu u rezervat, nama nestrpljivima objašnjavaju kako, čamcem i pešačkim stazama, izgleda tura obilaska Uvačkog jezera.
Konačno pokret. Plovidba jezerom i meandrima Uvca. Spokoj i tišina, koje remete samo zvuk motora, ptice i pozdravi ribolovaca. Čuvar Šule kaže da je leti puno turista koji dolaze na plažu kod kampa i da vlada prava morska atmosfera. Strme, oštre, nepristupačne stene stanište su beloglavog supa, koji se potpuno stopio s njima. Pokušavam da fotografišem, ali teško mogu da ga raspoznam u stenama. Šule pokazuje na jednog orla koji je podigao glavu. I ugledah ga na oko 10 metara visine.

Nastavljamo plovidbu. S desne strane ostaju delovi nekadašnjeg grada Nemanjića, Kapija i Devojačka stena, za koju je vezana legenda o devojci koja je s nje skočila jer su roditelji hteli da je udaju za momka koga ne voli. Čudesna divljina... Ne možete da ostanete ravnodušni na prizore koji ostavljaju bez daha, na dela koja je priroda izvajala.
Nakon nešto više od sat vremena stigli smo do pristana, koji je uređen uz pomoć ambasade Poljske. Metalno plavo stepenište uklješteno u strmi krečnjački odsek uvodi nas u ledeni dah Ledene pećine. Na ulazu mali kameni sto i stolice koje su čuvari napravili. Priča nam Šule kako se leti u njoj rashlađuju, a zimi greju. Jer zime su ovde oštre, duge, a temperatura u pećini je konstantna preko cele godine - osam stepeni. Napravili su i metalna vrata od kojih samo čuvari imaju ključ. A onda, kao da su otvorena vrata nekog drugog sveta. Svetlucavi kristali stalaktita s kojih kaplje voda navode vas na pomisao da ste svedok njhovog daljeg stvaranja. Ritmički zvuci kapljanja po bigrenim kadicama iz kojih može da se pije voda. U nestvarnim oblicima stalagmita prepoznajem neku životinju, ljudske obrise...
Nagovara me Šule da se slikam na jednoj uzvišici u pećini i odmah namešta ruke u „makazice“ - ne postoji drugi način da se popnem. Njemu to nije bio problem. Pogled ka stropu mi govori da je zaista vredelo, kao da ogroman kristalni luster od stalaktita blješti iznad moje glave. Svaki oblik na njemu priča neku svoju priču i raspiruje maštu do neslućenih granica. Dolazimo do kraja naše šetnje po pećini, dalje mogu samo speleolozi sa opremom.
Nakon pećine, vraćamo se polako nazad ka Kapiji, mesta s koga kreće uspon ka vidikovcu. Uspon težak, naporan za nas iz grada, iako smo u solidnoj formi. Teši me Šule da ima samo još jedan uspon. I još jedan... I još jedan... Kamenje se osipa. Tešim se da će spuštanje biti lakše, ali kasnije sam shvatila da sam pogrešila. Na proplanku samo jedno staračko domaćinstvo. Čuvari im pomažu zimi, donose im hranu, vode ih kod lekara. I još samo jedan uspon do vidikovca. I sav napor brzo zaboravih. Dah mi zaustavlja pogled na Uvac, čije su vode duboko usekle korito u stene i formirale meandre. U daljini Durmitor sa snežnom stazom... Tri beloglava supa igraju neku svoju igru lebdeći na vetru. Doživljaj potpun, nesputan. Poželite da s njima poletite u nebo. Zaboravih stvarnost i jedina mi je misao sloboda... I jedino mi je ona bila u glavi na povratku.
Pozdravljam se sa Zihnom i Šuletom uz njihov poziv da ponovo dođem i povedem prijatelje i moje obećanje da ću sigurno doći. I hoću, jer spoju ove prirodne lepote i ljubaznosti vodiča ne može se odoleti. Do sledećeg susreta, prijatelji...

Nebeski letač

Specijalni rezervat prirode „Uvac” je stavljen pod zaštitu, prevashodno da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup - vrsta orla lešinara i najveća ptica koja živi u Srbiji. Raspon krila i do tri metra čini ga moćnim letačem čiji let su istraživali i aeronautičari. Ima veliku ulogu u lancu ishrane u eko-sistemu, kao čistač prirode, jer se isključivo hrani uginulim životinjama, pa tako sprečava širenje zaraza i vrši prirodnu reciklažu. Pre dvadesetak godina ova retka vrsta je bila pred izumiranjem. Danas ima oko 500 jediniki, pa je ova kolonija ove vrste ptice najveća na Balkanu. Prosečna težina ptice je osam do devet kilograma. Ženka, krajem januara ili početkom februara, polaže samo jedno jaje i na njemu leže oba roditelja osam nedelja. Gnježđenje se obavlja uglavnom na krečnjačkim stenama, grupno je i obrazuju se kolonije. Mladunac ostaje na gnezdu, pre prvog leta, oko četiri meseca. Supovi polno sazrevaju sa oko pet godina. Žive nepunih 40 godina i verni su partneri do smrti.

Najveći pećinski sistem u Srbiji

Rezervat „Uvac” je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja (prve kategorije). Prostire na teritorijima Opština Sjenica i Nova Varoš, na skoro 7.600 hektara. Bogat je kraškim oblicima - površima, uvalama, vrtačama, okapinama, prerastima, pećinama i jamama. Atrakciju predstavlja najveći do sada poznat pećinski sistem u Srbiji, Ušački pećinski sistem, jedan od najzanimljivijih speleoloških objekata kod nas. Sistem čine Ušačka pećina, Ledena pećina i jama Bezdana, čiji su kanali međusobno povezani i imaju ukupnu dužinu od 6.185 metara. Izlaz iz Ušačke pećine, koji se nalazi u kanjonu, stalno je pod vodom, i moguće mu je prići samo čamcem. Izlaz iz Ledene, koja je dosta suvlja, nalazi se iznad nivoa vode. Najveći deo sistema čini Ušačka pećina. Nešto kraća je Ledena pećina, koja ima dva ulaza, prvi u selu Gornje Lopiže, a drugi u koritu Uvca. Glavni kanal Ledene pećine prostire se praktično paralelno glavnom kanalu Ušačke pećine, na rastojanju od oko 100 metara. Obilazak je moguć samo s vodičima rezervata, uz baterijske lampe, jer u pećini nema struje.