zanimljivo
Činjenica je da je planina Rogozna puna zlata, kao i da pet sela u tom kraju u svom nazivu sadrži ovu reč, a dragocenosti ima i na drevnim grčkim i rimskim grobljima
Novi Pazar – Po planinama i dolinama u okolini Novog Pazara sve više ljudi nabavlja detektore i – traži zlato. Vekovima su u ovom kraju postojali ljudi koji su tražili zakopana blaga. Na ovom tlu hiljadama godina živele su ljudske zajednice i nije neobično kad neko danas, kopajući temelje za kuću, pronađe neku dragocenost.
Pre 3.500 godina, ovde su živeli Dardanci čiji se stakleni nakit, otkriven 1978, danas čuva u Narodnom muzeju. Pre skoro 2000 godina, tu je stolovao jedan od ilirskih kraljeva, od desetog veka ovde su prisutni vladari iz loze Nemanjića: Milutinov prestoni grad Jeleč na Rogozni ponekad pohode istraživači sa detektorima.
– Mnogi su zakopano zlato starih naroda tražili u selima Kruševo i Kneževiće, naročito na brdima gde su stara grčka groblja – kaže učitelj iz Lukara Redžep Nurović. I meštani sela Piskopovce ističu da su zlato u tom selu tražili mnogi, ali, ako ga je neko i pronašao, nije se hvalio komšijama.
Starina sa Pešterske visoravni Dionisije Jakonić (75) kaže da je čuo za jednu legendu o zakopanom blagu, a da je pažnju izazivalo jedno brdo iza sela Ugla:
– Prema legendi, tu je zakopano blago nekog drevnog naroda. Lično znam čoveka koji je odlazio da tu kopa. On mi je pričao da je nakon što je udario krampom nekoliko puta nastupilo strašno nevreme, oluja i grmljavina, a on je video da zlato nije njemu namenjeno, uplašio se i više nikad nije smeo da ponovo traži zlato na tom mestu – priča Jakonić.
Činjenica je da je planina Rogozna puna zlata, kao i da pet sela u tom kraju u svom nazivu sadrži reč zlato (Zlatarevina, Zlatni Laz, Zlatare, Zlatni Kamen i Zlatište). Danas je bogatstvo Rogozne privuklo jednu mešovitu stranu firmu koja već nekoliko godina vrši iskopavanja na Rogozni, a uzorke šalje na analizu u Švedsku i u Nemačku.
– Mnogo zlata ostalo je na drevnim grčkim i rimskim grobljima. Ovde su živeli i Nemanjići, a Pazar je bio veoma bogat u periodu turske vlasti. Kada su Pazar krajem 17. veka spalili Austrijanci, mnogi ugledni ljudi su izginuli, a njihovo zlato je ostalo zakopano – kaže jedan od istraživača koji poslednjih godina intenzivno traži zlato, ali ne uz pomoć detektora.
– Ja u kamenju tražim oznake, jer očekujem da je onaj što je zakopao zlato ostavio i šifru da se do njega dođe – ističe ovaj sagovornik, koji ne želi da mu se pominje ime, dodajući da se u blizini Novog Pazara, na Borićima, pojavila rupa i da veruje da je iz nje izvađeno davno zakopano zlato.
– Pretpostavljam da je u njoj bilo zlato koje je neki od bogatih novopazarskih Jevreja zakopao 1941. Ili je neki njegov potomak došao u Novi Pazar i pronašao ostavu, ili je neko sa detektorom pronašao zlato i otkopao ga – zaključuje on.
Ono što gotovo sigurno nikada neće biti utvrđeno jeste koliko je ljudi zaista pronašlo zlato u ovim krajevima.
– Ramo Elezović, koji je 2002. otkrio bistu kralja Aleksandra, prijavio je muzeju Ras. Dobio je deset odsto vrednosti u novcu, koliko mu po zakonu pripada – kaže Svetlana Čeković iz ovog muzeja.
U selu Paljevo kod Tutina, pre nekoliko decenija jedan meštanin pronašao je ćup zlata na osnovu sna koji mu je kazao da je zlato zakopano na mestu gde prvi zrak sunca udari na određeni dan u godini.
U selu Kruševu kruže legende o zakopanom blagu, ali stariji meštani pamte i jednu ženu iz Grčke, koja je uoči Drugog svetskog rata došla u selo, uzela konak, ali i nestala u toku noći. Meštani Kruševa tvrde da je ona tokom noći iskopala zlato iz nekog više vekova starog skrovišta.
|
