If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
gledala sam emisiju o kojoj je pisao vin diesel i u kojoj su prikazali sve koji ucestvuju ove godine. srbija ima dobre sanse, pesma je dobra, a i marija ima odlican glas.ono sto joj pripisuju kao minus je cinjenica da nema izgled zvezde i sarm. bosanska pesma je dobra, ali podseca previse na proslogodisnju bosansku pesmu. i ono sto me najvise zacudilo koliko zemalja je poslalo predstavnike koji kopiraju proslogodisnje pobednike.pesme po istom kalupu.valjda misle ako je uspelo njima sa onakvom pesmom i izgledom(maskama) da pobede, sto ne bi i njima. u svakom slucaju ostaje da vidimo ko ce biti pobednik. ja licno nemam nekog favorita i necu glasati ni za koga. nek pobede najbolji, ako je to moguce.
evo,ja cu da postavim par statisticki podataka koje mi je prosledio jedan prijatelj i milsim da ce biti interesantne....
Pesma Evrovizije (eng. Eurovision Song Contest, fr: Grand Prix Eurovision de la Chanson), prvi put održana 1956, je godišnji festival zabavne muzike takmičarskog karaktera sa velikim brojem zemalja obuhvaćenim televizijskim prenosom, u kojem učestvuju izvođači iz brojnih zemalja čiji su nacionalni televizijski emiteri aktivni članovi Evropske radiodifuzne unije.
Ime festivala vezano je za televizijsku distributivnu mrežu Evrovizija (naziv pod kojim se danas najčešće podrazumeva sama Pesma Evrovizije) Evropske radiodifuzne unije koja pokriva potencijalnih milijardu gledalaca. Danas se putem radija i televizije, osim u Evropi, ovaj program prenosi i širom sveta, te direktnim videotokom putem Interneta. Evropska radiodifuzna unija je organizacija potpuno odvojena od Evropske unije.
Evropska radiodifuzna unija osmislila je Pesmu Evrovizije na predloga Marsela Besona[1], po uzoru na izuzetno uspešni pilot-projekat, sada čuveni Festival u San Remu.[2] Bio je to još jedan mali pokušaj u nizu takvih, u istom periodu kad je osnovana i sama Evropska zajednica za ugalj i čelik, da se posleratna (zapadna) Evropa napokon okrene razumevanju i saradnji. U prvom takmičenju, održanom u švajcarskom Luganu 24. maja 1956, učestvovale su Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Belgija i domaćin Švajcarska. Projekat je takođe bio tehnološki eksperiment: satelitska televizija nije postojala, a takozvana Evrovizijska mreža se sastojala od zemaljske mikrotalasne mreže.[3] Termin „Evrovizija“ za mrežu Evropske radio-difuzne unije je prvi put upotrebio britanski novinar Džordž Kempi u London Ivning Standardu 1951.[4]
Naredne godine, priključile su se i Velika Britanija, Danska i Austrija, koje su sa prvog festivala diskvalifikovane zbog zakasnelih prijava. Broj zemalja učesnica od tada neprestano raste; na Pesmi Evrovizije 2005. učestvovalo je 39 zemalja.
Pesma Evrovizije održava se u dve večeri, kvalifikacionoj polufinalnoj večeri u kojoj učestvuje najviše 26 zemalja, i "velikom Finalu" dva dana kasnije u kojem se takmiče 24 pesme: direktno se kvalifikuju predstavnik domaćina, zatim tzv. "velika četvorka" (Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Španija), i još 9 drugih najbolje plasiranih zemalja sa prošlogodišnjeg takmičenja; a njima se pridružuje i 10 najbolje plasiranih pesama iz polufinala.
U takmičenju mogu učestvovati sve zemlje čiji su emiteri aktivni članovi Evropske radiodifuzne unije. Ovo uključuje i vanevropske zemlje kao što su Izrael, Maroko, Tunis, Alžir, Egipat, Liban, Libija i Sirija, ali od ovih zemalja do sada su učestvovali jedino Izrael i Maroko, dok je Liban trebalo da nastupi prvi put 2005, ali se povukao (značajno posle roka) nakon odbijanja da prenosi nastup izraelskog predstavnika. Prve godine, zemlje su slale po dve pesme, ali kako je broj zemalja rastao, ukupan broj pesama (već 1957. svaka zemlja je ograničena na po jednu pesmu, ali ni to nije bilo dovoljno) i njihovo trajanje (trenutno ograničeno na tri minuta) morao se ograničiti pošto je sadašnje troiposatno trajanje takmičenja sasvim dovoljno za najveći broj televizijskih gledalaca. Sekcija o istorijatu sadrži pregled izmena ovih pravila, a od 2004. godine ustanovljen je postojeći sistem sa dve večeri, polufinalnom u trajanju od dva sata, u kojoj se ne čitaju rezultati glasanja pojedinačnih zemalja već jedino, slučajnim redosledom, deset pesama koje su se plasirale u finale; te finalnom u trajanju od tri sata. Ovakav format dozvoljava najviše 26 trominutnih pesama u polufinalu i 24 u finalu, i već 2005. se pokazao nedovoljnim kada se za učešće prijavila 41 zemlja, mada su izmene ove godine izbegnute jer su se Češka Republika i kasnije Liban povukli. Zemlje "velike četvorke" imaju pravilnikom garantovano učešće u finalu zbog najvećeg učešća u budžetu Evrovizije, te velike praćenosti Festivala među njihovom publikom koju ne bi bilo poželjno izgubiti. Primena ovog (ipak neophodnog) pravila, dovela je do apsurdnog događaja 2005, kada su upravo zemlje "velike četvorke" zauzele sva četiri poslednja mesta— i svejedno se direktno plasirale u finale naredne godine.
__________________ IDEMO DALJE...
BOLJE DA ME MRZE ZBOG ONOGA STO JESAM
NEGO DA ME VOLE ZBOG ONOGA STO NISAM
Od svih dosadašnjih zemalja učesnica, među tri prvoplasirane još uvek nisu bile Andora, Albanija, Belorusija, Kipar, Litvanija, Mađarska, Maroko, Makedonija, Portugalija, Slovenija i Hrvatska.
SFR Jugoslavija bila je do pada Berlinskog zida jedina socijalistička zemlja na Pesmi Evrovizije. Jugoslavija se Festivalu pridružila 1961, a odsustvovala 1977–1980; te 1985. jer se te godine Festival održavao 4.maja. Najuspešniji nastup bilo je prvo mesto grupe Riva u Lozani 1989, te četvrta mesta Lole Novaković 1962, Danijela 1983 i Novih Fosila 1987.
Srbija i Crna Gora učestvovala je 1992. pod tadašnjim imenom SR Jugoslavija. Prekid učešća izazvan ratom, izolacijom i ekonomskom krizom, trajao je sve do 2004, kada se Srbija i Crna Gora spektakularno vratila na velika vrata, osvojivši drugo mesto pesmom Lane Moje Željka Joksimovića.
Bosna i Hercegovina, Slovenija i Hrvatska pridružile su se Festivalu 1993. pobedivši u posebnim ad-hok kvalifikacijama četiri druge istočnoevropske zemlje. Nastupi Bosne i Hercegovine izazivali su ratnih godina izuzetno veliku medijsku pažnju i izlive simpatija publike. Makedonija je prvi put nastupila tek 1998.
Predstavnici SFR Jugoslavije na Pesmi Evrovizije birani su na posebnom takmičenju, tzv. Jugoviziji, organizovanom po ugledu na samu Pesmu Evrovizije, koje je priređivala tadašnja Jugoslovenska radio-televizija. Pesme su na Jugoviziju delegirali matični radio-televizijski studiji republika i pokrajina, a glasovi koje bi im po izvođenju dodelili njihovi stručni žiriji su zatim bili redom čitani i dodavani u direktnom uključenju. Kao i na Pesmi Evrovizije, politika je bila veoma prisutna i na Jugoviziji, što je postalo i potpuno ogoljeno na poslednjem takmičenju 1991. Vidi članak o Jugoviziji za više informacija o ovom festivalu.
Srbija i Crna Gora birala je svoje predstavnike na festivalu Evropesma-Europjesma. Pravilnik je predviđao učešće pesama odabranih na Beoviziji koju organizuje Radio Televizija Srbije i Monteviziji koju organizuje Radio Televizija Crne Gore; te glasanje po četiri člana žirija u Beogradu i Podgorici i rezultat teleglasanja u ulozi devetog člana žirija.
Od 2007., Srbija i Crna Gora učestvuju samostalno. Predstavnik Srbije bira se na dvodnevnom festivalu Beovizija, predstavnik Crne Gore u televizijskoj emisiji Montenegrosong.
Bosna i Hercegovina svoje predstavnike birala je nekoliko godina u živom prenosu BH Eurosong koji je prvobitno organizovala tadašnja Radio Televizija Bosne i Hercegovine (koja je pokrivala područje Federacije), a sada to radi državni Javni radio-televizijski servis PBS BiH. Izuzetno, 2004. godine prvo je izabran predstavnik Deen, a zatim su žiri, i gledaoci teleglasanjem odabrali najbolju od nekoliko njegovih ponuđenih pesama. Počevši od 2006. godine, predstavnik Bosne i Hercegovine bira se interno, a pesma se predstavlja u posebnom programu u sarajevskom Narodnom pozorištu.
Hrvatska svoje predstavnike bira na festivalu Dora, a Slovenija na EMA, koja je 2005. vraćena na prvobitni format ukidanjem četiri polufinalne večeri.
A kada treba da bude to takmicenje za pjesmu evrovizije??Postavite te pjesme iz Bosne i Srbije?
Turska pjesma nije ni malo losa. A sta se jezika tice" Pricaj bree Srpski da te ceo svet razume", sala, naravno da sa Engleskim jezikom i onakvim ritmom imaju bolju prolaznost.
opet @borichi i opet njeno ne poznavanje evrovizije...
pa dobro,kazu da se istorija ponavlja,pa cu i ove godine,draga nasa,da ti dam par informacija,i ako veruj da nisma bas puno u toku ali kad si ti u pitanju-nema prepreka....
pesma ce biti u subotu,oko 21čas po nasem srednjeevropskom vremenu...
pravo na prenos eurosonga,imaju SAMO DRZAVNE(nacionalne) TELEVIZIJE,pa cak i zemalja koje nisu ucesnice na eurosongu....
secam se,prosle godine si imala probleme sa slikom i kasno si uhvatila signal i to mislim sa rumunske radio televizije....
ovaj put ti postavljam link na kome ces naci i RTS mozes naci i mnogo drugih drzavnih televizija koje ce prenositi eurosong...
