[FolkoTeka.com teme]

BORA ĐORĐEVIĆ: VELIKI BRAT JE VELIKI PORNO ŠOU!

Apostol srpskog rokenrola Bora Đorđević poslednjih nedelja ne spava! Razlog - veliki koncert grupe „Riblja čorba” u „Beogradskoj areni”. Ali, za razliku od mnogih koji zbog nastupa u najvećoj hali na Balkanu nisu spavali zbog loše prodaje karata, Bora nema sna zbog odgovornosti koja ga čeka. Jer, „Arena” je planula! I verovali ili ne, koliko god da je velika, za njihove fanove još uvek je mala...



Prvobitno si planirao da koncert održiš na Ušću, ali si od te ideje na kraju ipak odustao i odlučio se za „Arenu“. Zašto?
Kada smo sve stavili na papir, dara je ispala veća nego mera. Po koncertu „Rolingstonsa“ vlasti su postale alave i nerealne. Na primer, Gradska čistoća je samo za čišćenje nakon događaja uzela dva miliona dinara! Bolje da ne znate koliko je novca traženo Ceci za to što je kamion sa ozvučenjem i opremom prešao preko travnjaka. U pitanju je neka nenormalna suma. Čuj, za uništenu travu! Elem, prema gruboj računici koncert na Ušću bio bi isplativ tek ukoliko bi došlo jedanaest hiljada ljudi. Razume se, uz preskupe karte.

Sa druge strane, rasprodali ste „Arenu“.
Da, i to mi je velika satisfakcija. Da se ne lažemo, napunili su je samo Zdravko Čolić, Aca Lukas i „Riblja čorba“. Sve ostalo je nerealno i nabudženo, sa hiljadama podeljenih karata.

Gane Pecikoza mi reče da je interesovanje za koncert fantastično, te da nije isključeno da i sledećeg dana na istom mestu zapevate.
Interesovanje je zaista veliko. U ovom trenutku je prodato 6.000 karata, nek hiljadu, dve ode za sponzore i prijatelje, i to je već 8.000 duša. Do samog koncerta verujem da igla neće moći da padne.

Kako komentarišeš to što bi danas svaki drugi pevač da zapeva u „Areni“?
Ne znam... Razumem ih. Taj prostor je zaista veliki izazov.

Jesi li čuo kletvu „dabogda na koncertu imao ljudi koliko Mile Kitić u 'Areni'“?
Žao mi je Mileta. Zaista mi ga je žao. On je velika zvezda u inostranstvu, veliki je radnik, korektan kolega. Šteta što se tako nepromišljeno zaleteo. Ali, dobra poseta u inostranstvu ne uslovljava i dobru posetu u Beogradu.

Neke tvoje kolege su likovale, a sve pod parolom - ima nade za Beograd, ne slušaju svi „Grand“.
Nisam jedan od tih. Mile je dobar čovek, znamo se.

Čuću još i da ste zapevali zajedno...
Verovala ili ne, ali jesmo! Radili smo zajedno jedan koncert. Nastup se toliko otegao da sam umalo zakasnio na avion. Međutim, za razliku od većine, koja bi u takvoj situaciji uhvatila maglu, Mile je poturio svoja leđa i rekao mi: „Pali ti na avion, ja ću da odradim i tvoj deo“. Inače, napisao sam mu i jedan tekst, ali ne znam da li ga je snimio. Kažem ti, super je Milence...

Zar između rokera i narodnjaka ne vlada netrpeljivost?
Ne, ne... Bitno je kakav je ko čovek, a ne kom muzičkom žanru pripada.

A kakva je situacija među rokerima, ima li sujete?
Naprotiv! Žao mi je što se više ne družimo kao pre. Ranije smo bili još složniji. Bilo je dovoljno da jedan od nas pokrene neki projekat i da se svi odazovemo i okupimo. Poslednji takav slučaj bio je jedan koncert za vreme bombardovanja. Takođe, čas posla smo se okupili i na inicijativu Đuleta iz „Van Goga“ da se snime neke priče za decu. Za samo mesec dana objavljen je CD sa bajkama koje pričamo Đule, Bajaga, ja...



Poslednji album „Riblje čorbe“ po mišljenju mnogih je najljubavniji...
Pa, verovatno sam se tako osećao stvarajući ga.

Je l' to zasluga Ivane Savić, tvoje devojke?
(sleže ramenima i smeši se)

Zaljubljen si?
Trebalo bi...

Imaš li sa Ivanom ozbiljne planove?
Videćete na sledećem albumu. Možda bude još ljubavniji. Nikad se ne zna. Kada snimimo ljubavni album, ljudi pitaju gde su političke pesme, a kad dominiraju takve, bune se zašto nema ljubavnih nota. Elem, „Čorba“ ima preko trista naslova, ali ma koliko pesama izveli na nastupu, uvek se nađe neko ko kaže - e, niste odsvirali najbolju! A onda izvuku neku iz naftalina, koju smo i sami zaboravili. Na primer, „Mangupi vam kvare dete“. Svetu se ne može ugoditi.

Ima li istine da ste o smrti supruge progovorili u jednoj novoj pesmi?
Ne!

Čula sam drugačije...
Budale svašta pišu.

Na sedmu silu ste bili prilično ogorčeni po Draganinoj smrti.
Jesam. Smrt moje supruge je nešto toliko intimno da je neumesno o tome govoriti javno. A tih dana se kao za inat svašta pisalo... Lešinare koji su bili u dosluhu sa Hitnom pomoći i policijom ne mogu i ne želim da nazivam kolegama. Nikada mi neće biti jasni bolesni umovi koji su se krili u žbunju ne bi li nešto uslikali.

Mnogi su tih dana baš u vama videli glavnog i odgovornog krivca za Draganinu smrt. Jer, samo dan nakon što je objavljeno da ćete se oženiti Ivanom, ona je izvršila samoubistvo.
Prvi i poslednji put - nije izvršila samoubistvo! To nije tačno i tačka. Ne želim da pričam o tome.

U redu, poštujem. Vratimo se vedrijim temama. Hvalili ste se da se samo fanovi „Azre“ i „Riblje čorbe“ tetoviraju u vašu čast.
Da, uglavnom tetoviraju grb grupe. Bio sam vrlo prijatno iznenađen kada sam u Bugarskoj na „Bir festu“ video naše poklonike sa istetoviranim grbom preko čitavih leđa, dok je jedan na ramenu imao ceo omot albuma „Ostalo je ćutanje“. Takođe, sajt „Riblje čorbe“ postoji čak i u Japanu.

Pa i fanovi Jelene Karleuše i Slavice Ćukteraš se tetoviraju u čast svojih diva.
Pa dobro. Blago njima. To nisam video. Svaka im čast.

Kakvo je po vašem mišljenju trenutno stanje na estradi?
Najveći problem već dugo leži u autorskoj krizi. Uvek smo imali autentične i originalne muzičare, odnosno njihova dela kojima su davali lični pečat. Tako ste već sa prvim strofama mogli da raspoznate da li je određena pesma Bajagina, Balaševićeva, moja ili Džibonijeva. Ovo sada je cirkus. Sve pesme liče jedna na drugu. O narodnjacima bolje da i ne govorim. Ipak, najviše me nerviraju hibridne pesme koje ne pripadaju nijednom žanru. Te gluposti ne možeš svrstati nigde jer nit smrde nit mirišu. Konglomerat svega i svačega - istočnjačkog zvuka, rokenrola, densa, harmonike... „Ako imaš petlju, ako imaš herca, pokloni mi bundu od nerca... ako imaš herca, ako imaš čuku, dijamantski prsten stavi mi na ruku...“ Diže mi se kosa na glavi! Nisam neki moralista, ali to nisu vrednosti kojima treba učiti naše klince.

Šta mislite o projektima kao što su „Zvezde Granda“, „Operacija trijumf“?
Nisam im naklonjen, ali bez obzira na sve, iza te dece bar stoje profesionalci. Uče ih zanatu, ali su u zabludi ako misle da će od njih napraviti pevače. Ne razvija se kreativna crta, a oni ne shvataju da ne postaju pevači, već interpretatori koji će celog života pevati kao neko. A to nije poenta.

Kakvog ste stava kada su „Farma“ i „Veliki brat“ u pitanju?
Rijaliti šou je posebna tema, format koji prezirem iz dubine duše. Nuđeno mi je da budem na Farmi, ali mi tako nešto nije palo na pamet. To je Orvelov svet. Za neupućene, Veliki Brat je lik iz Orvelove knjige „1984“ koji kontroliše jedan zatvoreni svet i iživljava se nad bednicima. Tako je i u šouu o kojem govorimo... Veliki Brat maltretira sitne duše koje će za male pare svoju privatnost prodati malograđanima koji u nedostatku vlastitih žive tuđe živote. Druga Orvelova knjiga se, nećete verovati, zove „Životinjska farma“. Tu svinje preuzimaju vlast nad ljudima i uređuju svet prema svojim načelima. S tim što su svinje u knjizi daleko složnije od ovih naših na Farmi. Neverovatno je što se obe knjige u istom trenutku reflektuju i pojavljuju u našem stvarnom životu. Orvel je među nama. To je nešto protiv čega se vredi boriti.

Postoji li još nešto što vas nervira na malim ekranima?
Još kako... Nemam reči za ono „Menjam-kenjam ženu“ i „48 sati svadba“. Napisao sam kolumnu „48 sati sahrana“ koja bi našem životu bila veoma bliska i prijemčljiva. Svojevrsna crna parodija. Prvo se nađe bogata televizija, mora da bude bogata jer grobno mesto mnogo košta. Nakon toga nam treba neka sitna lova, recimo 100.000 dinara, ne više, jer bi u suprotnom mnogi poželeli da umru. Budući mrtvak bira sanduk, odelo, muziku koja će ga ispratiti na večni put - hoće li narikače ili orkestar, sveštenike ili blek muziku. Publika se opredeljuje za najdirljiviji govor, a razgovori se vode i sa bližnjima, koji o pokojniku govore sve najlepše. Naravno, nađe se obavezno i neki drkadžija da ga malo pljune, dramatike radi. Dakle, na našem junaku je samo da umre. E, kad se i to desi, sledi najuzbudljiviji deo rijalitija - otvaraju se koverte! Kome je ostavio tih sto hiljada dinara? Jer, smrt je nekome majka, a nekom maćeha. Namerno je sve dovedeno do apsurda da bi se predstavilo koliko je sve to mizerno, jadno i bedno. Elem, imam malo opravdanje za „Sve za ljubav“ jer je ljubav ipak svetla tačka i nešto što izumire. Mada su prečesto i oni bljutavi i ljigavi.

Kako vam se čini odabir učesnika u ovogodišnjem „Velikom bratu“?
„Veliki brat“ se pretvorio u porno šou! To nije usamljen slucaj, to se vec desavalo u zemljama Latinske Amerike. Mogu vam reci da je gledanost bila pojacana.


Ceo intervju ovde...