Danas: Još mnogo Sjenici treba da bude Pazar
Lepo, lepše, a trebalo bi najlepše...da izgleda moja čaršija. Krenulo je na bolje ili mi se možda čini?! Sjenica je mesto u kom sam porastao, završio osnovnu i srednju školu i iskren da budem, jedino što pamtim jeste lepo i mirno detinjstvo. Spokojnost koju su moji roditelji imali kada bi me pustili da se sa društvom igram žmurke ili da lutam po gradu, nema cenu. Tako je u malom mestu. Doduše, tada baš i nismo imali gde da se igramo, jer infrastruktura u Sjenici i nije bila baš na zavidnom nivou. Nije ni sada, ali dosta je vremena prošlo pa je po nešto i urađeno.
Naime, želim da pohvalim inicijativu zahvaljujući kojoj je pre godinu dana uređen sjenički park. Duga i hladna zima su za nama i sivilo kom smo jedva videli kraj. Nekako tek sada, kada je sve ozelenelo smo videli šta smo zapravo dobili svi mi, a posebno neki novi klinci. Njihovi roditelji su još spokojniji nego što su moji bili, jer novi kutak za razbribrige mališana, jeste upravo ovo mesto smešteno u centru varoši.
Vole tu i stariji da provode vreme u hladu i odmore pored Grabovice, prisete se nekih starih vremena, ali budu u toku posmatrajući sve što se dešava u glavnoj ulici. Ne zaobilaze novo utočište od vrućina ni mladi. Sednu i odmore. Sedoh pre par večeri i ja. Slučajno bacih pogled preko puta. Odmah pomislih upravo na moju generaciju i te mlade ljude, koji osim u kafićima slobodno vreme u Sjenici nisu ni imali gde da provode. A, preko puta „Skadar na Bojani“ . Tako zovem Dom kulture koji se gradi godinama. Konstrukcija stoji i predstavlja ruglo. Pomislih, eh kada bi se našao još neki dobri čovek, još neki Eco Muhović, da pomogne i doprinese završetku ovog objekta. Sjeničani bi znali to da cene. Poštuju oni i često spomenu Muhovića koji je pomogao i uređenje parka.
Dom kulture je potreba. Bilo bi to još jedno idealno mesto za okupljanje mladih, baš kao i park koji je po njima dobio ime. Bolje uslove za rad imali bi i brojni kulturni poslenici. Dva uspešna kulturno umetnička društva, jedno od najuspešnijih amaterskih pozorišta je baš iz Sjenice, mnogo je mladih i talentovanih ljudi...žele ljudi ovde da pogledaju i neku bioskopsku premijeru...
Nikad mi nije bilo jasno zašto taj Dom kulture nije završen. Priče u vezi s tim su različite. Možda ni lokalnim vlastima to nije bilo u interesu. Verovatno su svi uvek cenili da će više glasova dobiti ukoliko ulože u izgradnju puteva, kružnih tokova... Nemam ništa protiv toga, ali volim kada se ulaže u mlade, kulturu... Evo, čak i predlažem. Glavnom ulicom ne možemo da se pohvalimo. Mislim da je krajnje vreme da se nađe rešenje za kišnu kanalizaciju koja je pokrivena nekakvim pločama, koje zbog njihovih nestabilnosti zovem „klackalice“. I tako se mi klackamo već nekoliko godina, pre koliko su one postavljene posle čišćenja. Svidela mi se i ideja, koja u obliku čaršijske priče kruži Sjenicom. Naime, čujem da će se uskoro graditi šetalište od gradske apoteke do „semafora“. Reč je o centralnoj ulici. Ako bude tako možda i Sjeničani dobiju još jedno kultno mesto, kao Novi Pazar pešačku zonu. Zašto da ne? Ne možemo se takmičiti ali Novi Pazar bi i trebalo da bude uzor. Nema više oronulih fasada u 28. novembra, ne bi trebalo da ih ima i u sjeničkoj Milorada Jovanovića.
Ne bih da budem pogrešno shvaćen. Radi se. Gradi se. Ali, može i bolje. Lepo je, postaje lepše, a još mnogo treba da bude najlepše... baš u mojoj čaršiji. Ipak, Sjenica dobija obrise prave moderne varoši. Logično je da tako i bude. Sve nekako ide s vremenom. Nadam se da će neko i ove moje predloge imati na umu ili bar ovo da nam Pazar bude uzor. Volim Sjenicu ovakvu kakva i jeste a da bi je zavoleli i drugi moramo dosta da se potrudimo.
Autor: Predrag Ivković
Autor je student iz Sjenice
Last edited by iSelektor; 29-06-2012 at 14:14..
|
