If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
Poljubac sa tvojih usta
dopire do mojih čula,
jer mi ove duboke spilje
prenose tvoje rijeci svuda.
Prasina staza i sad miris
tvojih dugih stopala cuva,
i njuseci ih kao jelen
pratim te preko planina, suma...
Oblaci, onu koje volis,
crtaju iznad mojih kuca.
Podrais li joj, kao lopov,
od zemlje do nutrine, ljubav,
podignes li joj glavu, sresces
moje lice mokro od suza.
bog ne želi da imaš sunca
ne podjelis li sa mnom puta;
Bog ne želi da pijes ako
u tvojoj vodi ne zalutam;
ne pusta te da spavas osim
s mojom kosom sto grli srca.
Odes li, čak u mahovini
kraj puta slomice mi se dusa,
ujedace te zedji i gladi
sred svih nizina i svih brda,
i bilo gdje, sve veceri moje
biće rane krvavih mrlja.
Pokopavam iz jezika tvoga
mada će zov tvoj cuti druga,
ko ukus rasoli ja prianjam
sred grla tvog raspuknuta;
kada mrzis, pjevas ili zudis,
to tebi za mnom vapi dusa!
Odes li i umres daleko
zakopana ti saka huda
deset ljeta biće pod zemljom
da primi kapi mojih suza,
osjecajuci kako ti drhti
put tako sjetna, tako tuzna,
sve dok te moje kosti po licu
ne skriju prahom na kraju puta.
Na svu sreću, ja ti ne mogu pomoći
i umoran sam od traženja rešenja,
koje je uvek na dohvat naših kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jačaju,
ali ne rastu.
A da zakoračiš?
Ne, ne smeš prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe.
Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?
Ne kradi mi međuvreme,
ako već ne osećaš svoje.
Postaću hladan i promeniću se,
ali kad – tad ću eksplodirati.
Ko će da skuplja parčiće? Ti?
Pa ti ne možeš da me skupiš ni sastavljenog.
Ne kradi mi međuvreme.
Ono nije naše.
Ono je moje.
I nije između nas.
Ono je između mene i mene.
Ne kradi mi međuvreme,
bojim se – upašćeš u njega.
Ne kradi mi sebe od mene,
budalo glupa.
Postaćeš međuvreme
i ostaćeš zauvek sa mnom bez mene.
Srce, okus života
Srcem smo vezani za sebe i obavezuje nas na sadašnjost, jer srce ne kuca unaprijed i ne zastajkuje. Ono nas prati, više od sjene koja često zaostaje i nestane. Srce je stvarno, sjena je nestvarna. Srce je od krvi i mesa, a sjena je iluzija duše. Srce je istina, sjena je varka.
__________________ "Gospodaru moj, nauči me da je tolerancija, najviši stupanj moći, a želja za osvetom prvi znak slabosti. Podsjećaj me stalno, da je neuspjeh iskušenje koje prethodi uspjehu!"
K'o so na ranama, kao šamar detetu,
svakim osmehom zaboliš sujetu
i mirim se sa tim
što takvu najgoru - još te volim.
K'o reč neotesan, ma znam taj dodir tvoj
u sve sam siguran, al' ne da još sam svoj,
jer miriš olako moj bol i svoju laž
tek onako, istini pogled zavaraš...
Zar puno ti tražim?
Tek tren da odglumiš da sam tebe dostojan,
moja slabost te snaži,
a ja premalo činim da ti nisam običan.
Kad popustim jedra,
na hridi tvog bedra, naivno,
opet vežem taj kamen,
tvojom pobedom ranjen,
tonem na dno.
Biraj mi opet onu našu staru pesmu,
svet da polomim,
dabogda te od mene neko luđe zavoli.
Biraj mi meki krevet što nas sanja
na sred zvezda dozrelih,
dabogda te ova moja tuga nikada ne zaboli.
Kada kreneš sakrij mi sve,
mesec za breg, u mrak sve drumove…
Sakrij sve, da ti trag ne nađem.
Kada kreneš ne plači,
onaj osmeh okači,
da te najlepšu
pesmom pozdravim…
Kada kreneš čuće bol,
vetar sviraće taj mol,
nek’ pukne svet u času tom..
I ja nestaću za tobom…
Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuće maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Božje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća. Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da itko zna.
Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato frenetično kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonšalantno, sofisticirano pročelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zaštiti od pogleda koji zna.
Ali baš takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvaćanje.
Ako slijedi ljubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga,
od zatvora što sam ga sam sagradio,
od prepreka što ih sam tako bolno podižem.
To je jedino što će me uvjeriti u ono u što ne mogu uvjeriti sam sebe,
da uistinu nešto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usuđujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslijediti prihvaćanje,
da neće uslijediti ljubav.
Bojim se da ćeš me manje cijeniti, da ćeš se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam ništa, da ne vrijedim,
i da ćeš ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim pročeljem izvana
i uplašenim djetetom unutra.
Tako počinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj život postaje bojište.
Dokono čavrljam s tobom učtivim tonovima površnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa, i ništa o onome što je sve,
i što plače u meni.
Zato kad sam u kolotečini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pažljivo slušaj i pokušaj čuti ono što ne kažem.
Što bih volio da mogu reći,
što zbog opstanka moram reći,
ali što reći ne mogu.
Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati umjetne, lažne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskren i spontan te biti ja,
ali mi ti moraš pomoći.
Moraš pružiti ruku
čak i kada se čini da je to posljednje što želim.
Samo ti možeš iz mojih očiju ukloniti prazan pogled živog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u život.
Svaki put kad si ljubazan, nježan i kad me hrabriš,
svaki put kad pokušaš razumjeti jer uistinu brineš, moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me oživiš možeš udahnuti život u mene.
Želim da to znaš.
Želim da znaš koliko si mi važan,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izabereš.
Samo ti možeš srušiti zidove iza kojih dršćem,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga sjenovitog svijeta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlučiš.
Molim te odluči. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.
Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snažne zidove.
Što mi bliže priđeš
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoč tome što o čovjeku kažu knjige,
ja sam često nerazuman.
Borim se baš protiv one stvari za kojom čeznem.
Ali rekoše mi da je ljubav jača od snažnih zidova,
i tu leži moja nada.
Molim te pokušaj pobijediti zidove
čvrstom rukom
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, možda se pitaš?
Ja sam onaj kojega znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki čovjek na kojega naiđeš
i ja sam svaka žena na koju naiđeš.
Pričaće ti jednom,možda...kako sam ja bio štošta...
Pile moje... Pače moje malo...
Mudrovaće badavani... kad me nema da se branim...
Da sam blizu... ne bi im se dalo...
Pričaće ti o plovidbi... ti što nisu sidro digli...
Šta sam za njih neg' ukleta šajka!?...
Tvrdiće, sa čudnim sjajem... da sam drhtao pred zmajem...
Videli su oni...iz prikrajka...
Al' ti slutiš otkud bore... trunje se u oku diglo...
Olujno je tamo gore...gde nas nije puno stiglo...
Znam da sanjaš more sveća... i korake po tom doku...
Ti si tamo bio... u mom oku...
Pričaće ti, kojekakvi... zloba se ko rubin cakli...
Kako odjek moga smeha ječi...
I kleće se u pretpostavke... kljuckajući, kao čavke...
Moje loše prepričane reči...
Brojao sam ljude s' krsta... pravila i izuzetke...
Posvud promašena vrsta... Samo retki nađu retke...
Znam da sanjaš vaskrsenje... jednu siluetu plahu...
Ti si tamo bio... u mom dahu...
Pričaće ti jednom svašta... boljima se teško prašta...
Pile moje... Pače moje malo...
I silni miševi u boci... javiće se ko svedoci...
Pustolovnog traganja za Gralom...
Ne znam više,Bože prosti... Dal' da strepim!?... Il' da stremim!?...
Da to breme posebnosti i na tebe nakalemim!?...
Ako nije kasno već!?...
Jer znam da sanjaš rimovanja... Krike... I tišinu nemu...
Ti si bio svugde u mom svemu...
Pile moje... Pače moje malo...
Lavče moje...
"Ako mozes da vidis unisteno delo svoga zivota
I bez reci da ga ponovo gradis,
Ali bez uzdaha i protesta podneses
Gubitak onoga sto si dugo tekao;
Ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi;
Ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan;
Da ne mrzis one koji tebe mrze,
A da se ipak branis i da se boris
Ako mozes da slusas kako tvoje reci
Izvrcu nevaljalci da razdraze glupake,
I da cujes kako luda usta o tebi lazu,
A da sam ne kazes ni jedne lazi;
Ako mozes da sacuvas dostojanstvo u slavi;
Ako mozes da bude jednostavan iako si savetodavalac kraljeva,
Ako mozez da volis sve prijatelje kao bracu,
A da ti ni jedan od njih ne bude sve i sva;
Ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
A da nikada ne postanes skeptik ili rusilac;
Ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
Da mislis a da ne budes samo mastalo;
Ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
Ako mozes da budes dobar, ako mozes da budes pametan,
A da nisi cistunac ni sitnicar;
Ako mozes da zadobijes POBEDU POSLE PORAZA
I da te dve varke podjednako primas;
Ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu kada je svi ostali izgube,
Tada ce kraljevi- sreca i pobeda
Biti zauvek tvoji poslusni robovi,
A ono sto vise vredi nego svi kraljevi i sve slave
Sve što bi reći htela jedna mi misao brani.
Ćutanje.
I samo jedna reč mudrost mi znači.
Ćutanje.
Da oči gledaju, sve vide, a usne se ne miču.
Ćutanje.
A rukama se sve reći može.
Ćutanje.
Da uši sve čuju i poštedim ih od ružnih reči.
Ćutanje.
Zato što usta rade brže od glave.
Ćutanje.
Samojedan ujed za jezik, da posle
Ne nastupi kajanje, pomoći može.
Ćutanje.
Proklet da si neverniče,
u svakom muškom liku
tražim
tvoju figuru oče,
a sve što imam je požutelu sliku
na koju režim.
Ostavljena sam bivala
u mračnim noćima poput
one,
i o nečijem povratku snivala.
Nad nebom pronaći ne mogu svoj
put.
Teške misli me opet gone.
Kočijama paklenim, galopom skladnim
u raku hrlim,
dok sa ovim uspomenama jadnim
tebe u detinjstvu grlim.
Ako i pomislim da daćeš mi blagoslov
na dan zavetovanja lažnom čoveku;
bednim hodom ka oltaru sama,
setiću se šta mi je rodoslov,
da muška linija u ovom veku
je prazna. Mom dragom
tada u pogledu prepoznaću tvoju
hladnoću,
i na žalost moju
opet osuđena biću na samoću,
na čekanja jutarnjih koraka, čekanja muškarca
mog života,
na potpunog stranca
koga prevare nije sramota.
Otvoriću prvu fioku sećanja
u jednoj takvoj nesanici
i tišinom ispuniću krevet bračni,
i nema više vaganja,
u fioci iznad nalaze se meci,
da se tama još malo smrači.
Svet sa vriskom manje ostaje
jer je neko rešio da beži,
i osim moga imena da posetiš
šta ti drugo preostaje.
Od detinjih snova, 23-a godina sneži,
kako da se sa tim pomiriš?!
Putem mržnje oprost ti šaljem
da ni smrt poput života ne remeti
tvoje postojanje.
Isprati me veseljem
i na ovaj dan sveti
nek te stigne kajanje.
Dok noći budne pored prilike nove
provodiš,
i ona te upije pogledom poput njenog
koja ime tvoje odavno više ne zove.
Dok se sa godinama boriš
u vili bosonog
dragi moj nesuđeni oče
nikad nemoj srodstvo naše naglas
da izgovoriš,
neka te na putu tvom ne koče
i ne nude spas
sećanja sa kojima moriš.
U drugima neverniče
tvoju figuru prepoznajem,
obično ćutim, a htela bih da vičem
ti grešni smrtniče
i na početku kraj očekujem,
na sastanku prvom ja se ujedno i rastajem. __________________
