If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
Svideo mi se odgovor @36310
ali ja stvarno nema odgovor na takvo pitanje...
ali hajd da vas pitam
KAKO MOZETE DA ZNATE DA LI VAM JE NEKO PRIJATELJ,
KAKO TO USPEVATE DA SAZNATE DOK NIJE KASNO,
I NE ISPOSTAVI SE DRUGACIJE ?????
nemojte stedeti mesta za reci,mislim da je ovo pitanje kroz koje mozemo nauciti svi mi
koji smo "prodani" od onih za koje smo verovali da su nam prijatelji...
__________________ IDEMO DALJE...
BOLJE DA ME MRZE ZBOG ONOGA STO JESAM
NEGO DA ME VOLE ZBOG ONOGA STO NISAM
hm....ja ne znam formulu za otkrivanje pravog prijatelja,a ne verujem da ce je ikad iko smisliti...pa cemo i dalje svi morati svoje epruvete da muckamo
jako su rijetka prava prijateljstva,nekada se chini da je to TO,ali se ispostavi suprotno,pa se chovek razochara,pa pochne da sumnja u sve i svashta...
valjda su prijatelji oni koji znaju da slushaju,koji znaju da ucute kad treba,koji su tu kad ti je teshko,koji se raduju tvojim uspesima....
ja verujem u prijateljstvo,ali ne treba nishta idealizirati....
teshko pitanje...presnosim!
Mislim da je doslo vrijeme..moje neko misljenje,da je DANAS veoma tesko steci prijatelja.
Licno "vucem"svoja prijateljstva(iskrena) jos iz ranog djetinjstva,koje na moju srecu uradja velikim plodovima iskrenog prijateljstva,i veoma sam srecna zbog toga.
Negdje ipak smatram da prijateljstvo...danas..."zivi" i zasniva se samo iz nekog (tamo takvim ljudima) licnog interesa,koje nikada nije niti moze da opstane,ma koliko se borili za takve osobe,a u sustini niti vrijede toliko,niti su vrijedni nekog mog postovanja cak ni kao ljudi,a da negovorim da su mi nedaj Boze prijatelji.
I jos bih samo da dodam,da je pravo,ali "pravo prijateljstvo", najteza stvar na svijetu za objasniti,ipak mislim da nepostoji neka magicna formula za to. To nije nesto sto se uci u skoli, ali ako pojedinci nisu naucili sta je smisao prijateljstva kroz zivot, uistinu nisu nista naucili u zivotu.
Evo i ja bih voljela da cujem misljenja ostalih,tako da prenosim pitanje.
__________________ Nista nije vazno , kao vjestina nasih osjecaja kad primi boje ljubavi
i nista ne treba osporiti promjenama koje nastaju u vremenu cekanja
Iako sam se mnogo puta razocarala u "prijatelje"...ili bolje receno u ljude za koje sam mislila da su mi prijatelji, jos uvijek vjerujem u pravo prijateljstvo...
Kao sto Mersija rece, ne postoji formula za to, niti se moze objasniti..
Ljudi koji su tu i kad vam je tesko i kad se smijete, i kad imate i kad nemate, koji vas razumiju i kad sutite( i obrnuto naravno)...e to se zovu prijatelji...
Evo bas se pitam kako funkcionisu ljudi koji nemaju prijatelja..???
Puno puta su me razocarali ljude za koje sam mislio da su mi prijatelji, u toj situaciji premotavam film tj prvo trazim krivicu u sebi, razmljisljam da li sam to zasluzio i cime...
Kad ne nadjem odgovor nastavim dalje bez te osobe, i sto je najgore ne umijem da oprostim..
Chupka na tvoje pitanje nemam odgovor,jer jos nisam ostaoo bez prijatelja, hvala bogu imam ih mnogo, u teskim situacija to svatim...
Kad vam je tesko zovete prijatelja_e ili cekate da onii ponude za pomoc?
Kada mi dodje teska situacija ne stidim se obratiti se mojim pravim prijateljima za pomoc. Njoj ima jako malo. Prijatelja puno, ali onih bas pravih, na prste jedne ruke da ih nabrojis i da ostane prstiju. I ne stidim se pitati ih za pomoc, mada se vrlo cesto desava da me oni pitaju prvi bas za to sto sam ja hteo njih da pitam. Znaci da me poznaju, sto nasi kazu u dusu, a i ja njih.
Ako se desi neki incident izmedju vas i vaseg najboljeg prijatelja (ne racunajuci bracne partnere), da li biste ipak mogli da predjete preko tvrdoglavosti i oprostite nesto sto nikom drugom nebi oprostili za rad vaseg prijateljstva?
Skoro mi se desilo da sam morala da izbrojim,ne do 10 vec do 1000 da bi oprostila,ljudski je prastati jer svakom se moze desiti da pogrijesi,posebno ako je prijateljstvo dugo treba ga cuvati,ali naravno ako druga strana to zna da cijeni i ne po svaku cijenu.
Da li ste se ikad osetili izdanim od strane ljudi do kojih vam je jako stalo i kako tada reagujete?
__________________ "Stiže proleće,
žao mi je svih onih kojima to nije važno."
Da li ste se ikad osetili izdanim od strane ljudi do kojih vam je jako stalo i kako tada reagujete?
Nazalost,puno puta...
Moje reakcije su burne,brzoplete,instiktivne...
Gubim kontrolu,u tim momentima da Bog da jos da u meni i postoji ista ljudsko i razumno...
Traje dugo,ne pusta me lako...
Kasnije,vidim da sam nekada kod nekoga pogresio,kajem se jako,sram me je,osecam da je kasno za sve i odustajem od tog prijateljstva bez obzira koliko mi je zao i stalo...
Ne samo da sam se osjetio izdanim vec sam bio izdan nekoliko puta od strane osoba koje su mi bile drage. Za razliku od stranca ja reagujem sasvim suprotno mada bih slagao kad bih rekao da mi nije krivo. Na kraju krajeva, ipak su te osobe na gubitku jer su izgubile iskrenog prijatelja u meni. Oni to na kraju shvate ali je vec prekasno
Na danasnje vrijeme prava i iskrena prijateljstva su rijetka.Dovoljno je da se okrenemo oko sebe i mozemo se bez vecih poteskoca uveriti u to.Kriza morala,koja je pratila sva ova tragicna ratna zbivanja u nasoj zemlji,samo je dodatno katalizovala neke skrivene tajne u dusama pojedinaca.Nista tako sigurno i transparentno ne otkriva coveka kao iskusenje,bez obzira kakve ono prirode bilo.
Iskusenja su dakle najbolji parametri kvaliteta ljudi,ona predstavljaju nepromenljivu konstantu u odnosu na promenljivu i labilnu ljudsku dusu.
Sto je iskusenje intenzivnije vece su prilike da u coveku otkrijemo i zavirimo u neke skrivene kuluare njegove duse.
Ja sam vodjen ovim principima,a dijelom i iz licnog iskustva,vremenom naucio da razlikujem iskrenog prijatelja od munafika.
Hvala Bogu pa su mi neka sitna razocarenja uvijek bila od koristi te sam iz takvih situacija gotovo uvijek izlazio bogatiji za jedno novo iskustvo i za jedan novi kriterijum sto mi danas omogucava da budem okruzen sa svega par ljudi ali zaista istinskih i pravih prijatelja na koje uvijek i u svakom trenutku mogu bezgranicno da racunam.
Inace zavisno od stepena razocarenja razlicito sam reagovao,ali nikada nijednom bivsem jaranu nisam definitivno okrenuo ledja iz prostog razloga sto ja uopste nisam zlopamtilo pa sam iz tog razloga uvijek sebi "dozvoljavao"da mi drage i prijatne uspomene ostanu u duzem secanju od onih losih.
Moram,na kraju,da kazem i to da su moja prva,prava i iskrena prijateljstva vezana za Islam.
Naime,onog trenutka kada sam konacno i u potpunosti shvatio i prihvatio ideje Islama preda mnom se otvorio jedan kristalno cist i grandiozan svijet ideala u kojima sam,prije svega pronasao samoga sebe,ali u isto vrijeme,i neke druge ljude sa kojima sam se,igrom sudbine,tada sreo i istinski i bezgranicno zavoleo.
Ta prijateljstva traju i do dana danasnjeg i to sa istim i neskrivenim intenzitetom kao i onog prvog dana kada su zaceta.
Zahvalan sam Bogu na tome.
Moram,na kraju,da kazem i to da su moja prva,prava i iskrena prijateljstva vezana za Islam.
Naime,onog trenutka kada sam konacno i u potpunosti shvatio i prihvatio ideje Islama preda mnom se otvorio jedan kristalno cist i grandiozan svijet ideala u kojima sam,prije svega pronasao samoga sebe,ali u isto vrijeme,i neke druge ljude sa kojima sam se,igrom sudbine,tada sreo i istinski i bezgranicno zavoleo.
Ta prijateljstva traju i do dana danasnjeg i to sa istim i neskrivenim intenzitetom kao i onog prvog dana kada su zaceta.
Zahvalan sam Bogu na tome.
Neka bude opet isto pitanje.
To je ono sto bih i ja napisala!
Prenosiim pitanje!
__________________
'Ja sam neka druga vrsta,ja bih iskreno.U meni je srce ostalo.'
Naravno da sam se osjecala i osjecam izdanom...od parih ljudi..ne,mojih iskrenih prijatelja,jer prijateljsvo i obicno"drugarstvo"za mene su sasvim dva razlicita pojma,aliiii,ipak su to bile osobe do kojih mi je bilo stalo,na ovaj ili onaj nacin.Interesantno je da sam se vec toliko puta opekla tako sto sam dosla u situacije u kojima sam pomagala drugoj osobi, bila uz nju, pruzala potporu da na kraju ta "osoba" to nezna da cijeni... Covjek bi rekao da sam vec do sada mogla nauciti lekciju - ali nisam.
Tesko podnosim tako nesto i sigurna sam da me jednog dana nece ubiti ni auto, ni oruzje ni bolestina (fizicke prirode)... vec - emocije,pogotovo ,ovakve prirode.
Sta je to sto je uzrok vaseg trenutnog raspolozenja, kakvo god ono bilo?
Uzrok mog raspolozenja, hmm. Nista drugo osim pravog prolecnog ( ili mozda ljetnjeg ) dana danas, preko 20 C
A to se maksimalno iskoristilo uz gril i pivce
Covjek bi rekao da sam vec do sada mogla nauciti lekciju - ali nisam.
vec - emocije,pogotovo ,ovakve prirode.
