itajući razne kolumne u novinama, pomislim da ja možda i ne treba da pišem iste. Sve su one pune nekih aktuelnosti, ciljaju na određene događaje, ljude i običaje. A ja... ja sam neka druga vrsta, pre bi možda trebalo da pišem kratke priče ili knjigu. I zato, svesna toga, želim da se unapred zahvalim svima vama koji ovo čitate, kao i onome ko je, nakon mog prvog teksta, pomislio da ponovo treba da se nađem ovde.S druge strane, u svom ovom ludilu koje vlada, nadmetanju ko će prvi objaviti neku novost, preneti informaciju ili otkriti „veliku tajnu“ koju je upravo čuo, možda i nije loše da se nađe neko ko će vas malo zaustaviti i pozvati da pažnju posvetite nekim suštinskim stvarima koje zapostavljamo u brzini svakodnevnog života. U tom slučaju, ne smeta mi da baš ja budem taj...
Cela kolumna na: SJENICA.com
Kolumna: Cuvajte srecu...
