If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
* Ustvari ovo je priča samo o Ameli, ali eto, da krenemo redom.
Na prilazu u Visoko, na jednoj desnoj krivini ima gusta šuma. Šuma homorika i jela. Djeluje mračno i čutljivo. Možda bi bila i premračna, da se između stabala ne bjelasaju visoki, ko snijeg bijeli bašluci. Ima ih na stotine. Šehidko mezarje. Kažu stari Visočani da se na ovome mezarju za prošloga rata deslo nešto što se graniči sa razumom. Vele nije za svačije uši, ali eto samo da se zna, Bosna ima svoje čuvare za koje mi i neznamo.
Jedan od tih starih Visočana je i Ramo. Kažu, on je jedan od zadnjih alima staroga kova. Onih alima za koje se zna u cijeloj Bosni, ali samo po dobru. Alim kojeg poštuju stari i mladi i koji iz poštovanja nosi titulu Derviš Ramo. Prepoznatljiva je ovo starina, suh visok, blaga lica. Starobosanska nošnja na njemu i ahmedija. Al “ona” Derviš Ramina ahmedija. Zbog te njegove posebnosti i dobrote, fotografisali su ga mnogi i njegove slike stavljali po razglednicama, CD-ovima i suvenirima iz Bosne.
Po njegov savjet dolazili su poznati imami i muderisi. Šutjeli su i čekali dok im Derviš Ramo nebi rekao ono zbog čega su došli. Eto kažu da je svojim učenicima bio jako strog učitelj i tražio uvijek da se poštuje red. Ko bi reko, gledajući to nurli lice. Kad bi čuo da je neko preselio na bolji svijet, a on ga poznavao, uputio bi se odmah na dženazu, ne čekajući niti trenutka da mu neko auto obezbjedi.
Onako pješke.
Imao je jednu kčerku i od nje unuku. To bijahu jedine i skrivene suze u njegovu oku što bi kad kad zaiskrile. Kčerka vita homorika, slika i prilika svoga babe. A mala unuka Amela sjajni biser u Derviš Raminoj kući. Amelu je Allah tako dao da je bila lijepa ko slika, al je imala nekakvu bolest koja je kočila u razvoju. Nije mogla iči u školu, niti ostajati sama. Ta bolest je bila teško iskušenje njezinoj majci. Nekako je vremenom i ona oslabila i dobila zločudni rak. Dušom nikad nije poklekla, ali eto tijelo je izdalo. Amelu je morala ostaviti kod svoga oca Derviš Rame, a sama krenuti po bolnicama da traži lijeka. Vrijeme je prolazilo, a lijeka nije našla. Danas je eto na samrti. I desilo se eto ono čega se Derviš Ramo pribojavao, a to je, da i sam oslabi te se nemogne brinuti za unuku Amelu. Pao je na postelju rekavši samo: “Allah je tako odredio, on zna kako dalje”. Preživio je moždani udar.
2006. godina je počela, šta će biti u kući Derviš Rame, neznamo. Požurili smo da pružimo pomoć, jer je poznato svima da ovaj alim živi veoma skromno i sa vrlo malo novca. Stara bosanska kuća i u njoj samo ono što je najpotrebnije.
Ali nas presreti njegov učenik derviš Džemal i reče, da nipošto ne pokušavamo nuditi mu sadaku, jer je alim čim je došao svijesti išaretom pitao kako je Amela i pokazao kako on hoće da se nastavi brinuti za nju. Tako ako nećemo da nam zahatori, bolje da ne nosimo sadaku.
2008. je godina, Amelina majka je preselila na bolji svijet. Nekoliko puta smo bili kod Amele i nosili skupljenu pomoć od dobrih ljudi po cijelom svijetu. Derviš Ramo se oporavlja.
Ipak, želimo li pomoći, maloj Ameli koja je ostala sama i zbunjena u svijetu kojeg ne razumije, uradimo to bolje danas nego sutra. Njezin Dedo, jedini koji je sa njom bio i dan i noć, koji je za nju bio njezino sve i sve, polahko se vrać do nje, da je miluje po glavi i ulijeva sigurnost. Ali nezaboravimo da sve traje svoje vrijeme i da Amelu treba još pomagati.
Vrlo zanimljiva i dirljiva priča @fatih, hvala. Text je mogao biti locirani u temi koju sam juče otvorila humanost, nikada se ne zna koga moze put navesti u ove krajeve ili maksuz otići , posjetiti i pomoći Ameli....uvijek sam za humanost i pomoć bespomoćnim ljudima.
Konzervativna poljska vlada, u pokušaju da zauzda "homoseksualnu propagandu" na malom ekranu, rešila je da "presliša" i junake dečje serije "Teletabisi".
Vladin predstavnik za dečja prava Eva Sovinska izjavila je jednom lokalnom listu da postoje sumnje da ta popularna Bi-Bi-Sijeva serija, namenjena deci predškolskog uzrasta, promoviše homoseksualnost.
Eva Sovinska je kazala da će grupa psihologa biti pozvana da proceni seriju.
"Primetila sam da (Tinki Vinki) ima žensku torbicu, ali nisam odmah shvatila da je to dečak. U početku sam mislila da če torbica predstavljati teret za tog Teletabisa... Kasnije sam uvidela da to može da ima homoseksualni predznak", rekla je Sovinska.
Konzervativni stavovi poljske vlade o homoseksualcima izazvali su proteste organizacija za ljudska prava i kritike Evropske unije.
Poljski ministar obrazovanja Roman Gjertih predložio je donošenje zakona koji predviđaju otkaz za nastavnike i profesore koji promovissu "gej životni stil" u školi.
Vlada se, međutim, distancirala od stava Sovinske, smatrajući da njeni komentari mogu samo da izazovu podsmeh u javnosti.
Serija "Teletabisi", o četiri debeljuškasta junaka u odeći jarkih boja, koja se na televizijama širom sveta prikazuje unazad deset godina, našla se na meti verskih konzervativaca nakon što je američki evangelistički sveštenik Džeri Folvel kritikovao seriju, navodeći da deci promoviše homoseksualizam.
__________________
Nakon otkrivanja spomenika sa vlastitim likom,Johnny Depp je navalio na jagnjetini i vino,uz zvukove trubackog orkestra koji je izvodi splet pesama Stinga,Tine Turner i srpsih kola.
'Danas sam se podsetio kako zapravo zaradjujem za zivot.Hvala vam na tome.Zahvaljujem mom bratu Emiru Kusturici na ovoj velikoj pocasti.'"Volio bih ziveti ovde,ali mislim da bih dobio na tezini.'
__________________ "Stiže proleće,
žao mi je svih onih kojima to nije važno."
Italija: Žene su jači spol, a ne muškarci
14.02.2008u 10:22 h
Za većinu Talijana pravi jači spol su žene, a ne muškarci, iako oni i dalje dominiraju talijanskim društvom. Rezultati istraživanja koje je na nivou zemlje provela milanska agencija "Telesurvey" pokazali su da 43 posto Talijana smatra da je žena nedvosmisleno jači spol, 22 posto da je to muškarac, dok ih je 34 posto kazalo da to zavisi od okolnosti.
Usprkos tome, velika većina ispitanika, 72 posto, rekla je da je talijansko društvo još uvijek pod jakom dominacijom muškaraca, prenijele su agencije.
Od ispitanika kojima su predočene razne osobine kao što su hrabrost, inteligencija i nezavisnost traženo je da kažu koje od tih karakteristika krase žene, a koje muškarce.
Na osnovu njihovih odgovora dobijena je slika žene kao jače ličnosti od muškaraca, odlučnije i sposobnije da se suoči s nepredvidivim situacijama, objasnila je agencija "Telesurvey".
Žena je također sposobnija na polju zavođenja, osjećanja, kreativnosti kao i etičkih vrijednosti i morala.
Muškarci se, pak, mogu pohvaliti većim plaćama, sposobnošću da rade u timu, obavljanjem funkcija vlasti i nepokolebljivosti.
1.U Libanu muskarcima je zakonom dozvoljeno da imaju seks sa zivotinjama, ali zivotinje moraju biti zenke. Seksualni odnosi sa muzjakom zivotinje su kaznjivi smrcu.
2.U Indoneziji je kazna za masturbaciju odsecanje glave.
3.U Guamu postoje muskarci kojima je posao da putuju zemljom i vrse defloraciju mladih devica, koje placaju za privilegiju da prvi put imaju seks... Razlog: Po zakonima Guama devicama je striktno zabranjeno da se udaju.
4.U Hong Kongu, prevarena zena po zakonu moze da ubije svog nevernog muza, ali samo ukoliko to ucini golim rukama. S druge strane, muzevljeva ljubavnica moze biti ubijena na bilo koji zeljeni nacin.
5.U Kaliju, Kolumbija, zena moze da ima seks iskljucivo sa svojim muzem, ali u toku prvog puta njena majka mora da bude u sobi kako bi prisustvovala cinu.
6.U Merilendu zakonom nije dozvoljena prodaja kondoma iz automata osim u slucaju da se prezervativi prodaju putem automata na mestima gde se alkoholna pica prodaju zarad konzumacije u istom prostoru.
7.Mrav moze da podigne teret 50 puta tezi od sopstvene tezine, moze da vuce teret 30 puta tezi od sopstvene tezine, i kada je pijan UVEK pada na desnu stranu.
8.U Amesu (Ijova), muz, nakon sexa sa svojom zenom, ne sme da popije vise od tri gutljaja piva dok jos uvek lezi u krevetu sa njom ili dok je drzi u naruciju.
9.U Siux Falsu (Juzna Dakota), svaka hotelska soba mora da ima dva kreveta. Ako par iznajmljuje sobu na jednu noc, izmedju kreveta mora da bude bar pola metra prostora, a sex na podu izmedju kreveta je zabranjen.
10.U Ilinoisu, drzavni zakon propisuje svim nezenjama da prilikom razgovora sa neudatim zenama moraju da se predstavljaju kao "master" a ne kao "mister".
11.U Liberti Korneru (Nju Dzersi), zabranjeno je da ljubavnici zatrube dok vode ljubav u parkiranim kolima.
12.U Floridi, ako ste neudata ili razvedena zena ili pak udovica, ne smete da skacete padobranom subotom poslepodne.
13.U Kuer d'Alenu (Idaho), zakonom su zasticeni parovi koji vode ljubav u kolima. Policajac ne sme jednostavno da pridje i zakuca na prozor. Ukoliko postoji i najmanja sumnja da se u kolima vodi ljubav, mora da policiskim automobilom stane na pristojnoj udaljenosti, zatrubi tri puta, a onda saceka otprilike dva minuta pre nego sto pridje kolima.
14.U Karlsbadu (Nju Meksiko), zabranjeno je da parovi vode ljubav u parkiranom vozilu za vreme pauze za rucak na poslu, osim ako na prozorima kola imaju navucene zastore.
15.U Santa Kruzu, Bolivija, muskarcima je zakonom zabranjeno da u isto vreme imaju seks sa zenom i njenom cerkom.
Sarajlija magistrirao na Dodikovom referendumu i historijski poraženom Miloševicevom projektu! /Subota, 23 Januar 2010/
Sarajlija sa američkim državljanstvom Adis Maksic (30) magistrirao je na Virginia Tech Univerzitetu na temu referenduma o nezavisnosti Republike Srpske na kome insistira Milorad Dodik. Profesor dr. Džerard Toal izjavio je da je to jedan od najboljih magistarskih radova koje je vidio u posljednjih deset godina.
U njemu Maksić objašnjava i dokazuje da je oživljavanje referendumske priče pokušaj da se zaokruživanjem državnosti RS ostvari bar jedan dio historijski poraženog projekta Slobodana Miloševića i kompenzuju neki teritorijalni gubici.
Adis Maksić je sa majkom i ocem u maju 1992. morao pobjeći iz zgrade na Vilsonovom šetalištu gdje su živjeli zbog granatiranja sa srpskih položaja i otišli su kod majčine sestre u Stari Grad. U avgustu te godine njegova majka je izgubila nogu u eksploziji granate, a on je ranjen i smješteni su u bolnicu Koševo. Mjesec kasnije ranjen je i njegov otac. Zahvaljujući UN-u, krajem decembra 1993. Adis i njegova majka prebačeni su u bolnicu kod Detroita, a 1995. pridružio im se i Adisov otac. On se 2003. vratio u Sarajevo i umro je sedam dana nakon što je Adis magistrirao.
Adis Maksic sada radi kao prevodilac jedinice americke vojske koja je na liniji razgranicenja izmedzu Kosova i Srbije.
Korisnici interneta i ne vode baš mnogo računa o bezbednosti svojih podataka jer najčešće kao lozinku biraju niz brojeva 123456, prenosi list "Independent".
Kompanija "Imperva", zadužena za sigurnost podataka, analizirala je 32 miliona lozinki koje su upotrebili korisnici sajta Rockyou.com. Rezultati su pokazali da ljudi češće biraju lozinke jednostavne za pamćenje, umesto onih koje su teže za "provaljivanje".
"Svi moraju da shvate da upotrebom loših šifri čine veliku uslugu hakerima, kojih danas ima sve više i predstavljaju ogromnu opasnost. Automatski sajber napadi mogu da uz minimalni napor otkriju šifru jednog korisničkog naloga za samo par trenutaka", izjavio je Amičai Šulman, šef odeljenja za tehnologiju kompanije "Imperva".
Osim toga ljudi često koriste iste šifre na različitim sajtovima.
"Zaposleni često koriste iste šifre i na poslu i na društvenim sajtovima kao što je Fejsbuk, a ako su one pritom i lake kao što je niz cifara od 1 do 6, tada može doći do opasnosti da hakeri otkriju tajne podatke pojedinih kompanija".
Stručnjaci za bezbednost podataka na internetu savetuju da šifre imaju najmanje osam karaktera, da se koriste i slova i cifre i svi drugi dozvoljeni znaci. Osim toga treba izbegavati pisanje vlastitih imena i drugih pojmova koji se lako mogu dovesti u vezu sa korisnikom.
Istraživanje "Imperve" pokazalo je da su najkorišćenije šifre sledeće:
1. 123456
2. 12345
3. 123456789
4. Password
5. iloveyou
6. princess
7. rockyou
8. 1234567
9. 12345678
10. abc123
Istorijska drama ’Spartacus: Blood and Sand’, koja je šokirala američku javnost nakon početka prikazivanja prošlog petka, uskoro dolazi i pred evropske gledaoce.
Radi se o visokobudžetnoj miniseriji od 13 epizoda u produkciji TV-kuće ’Starz’ koja je okupila elitu filmske i televizijske industrije, od producenata do glumačke postave.Serija je u potpunosti snimljena na Novom Zelandu, a u glavnim ulogama će se pojaviti Endi Vitfild kao Spartak, Lusi Loles kao Lukrecija, Džon Hana kao Batiatus i Piter Mensa kao Doktor.
Serija prikazuje zarobljenički život Spartaka, najpoznatijeg gladijatora u istoriji Rima, koji je poveo i Treći gladijatorski rat. Spartaka su Rimljani izdali i sada kao gladijator mora da bori kako bi osvojio pravo na svoju slobodu, ali i obranio čast svoje supruge.
Sudeći po najavi serije, radi se o odlično stilizovanoj, ali i brutalnoj, krvavoj i eksplicitnoj seriji s mnoštvom scena nasilja i seksa, koja je u Americi naišla na veliki broj kritika, ali i na mnogo veći broj gledalaca od očekivanog.
Petnaestogodishnjak visok 210cm i josh raste....)))))
www.srbijanet.rs -
Bredli Fišer iz Velike Britanije definitivno nije običan dečak. Iako ima 15 godina, visok je 210.8 cm i još uvek raste. Bredli, koji ide u gimnaziju u Lankaširu, prerastao je svog oca, visokog 182 cm, još dok je bio u osnovnoj školi.
Bredli je ušao u nacionalni košarkaški tim za mlađe od 16 godina, i kaže kako ga ovaj sport čini veoma srećnim. ’Volim košarku, a visina mi pomaže’ kaže ovaj tinejdžer.
Iako mora da se saginje svaki put kad ulazi na vrata, Bredli voli svoju visinu, a kaže i da ga prijatelji i porodica podržavaju. ’Vrlo je praktično što u prodavnici mogu mami da dohvatim stvari sa najviše police’ šali se ovaj učenik drugog razreda gimnazije, i priznaje kako mu je teško kada nabavlja garderobu.
Ovaj 15-godišnjak je, uprkos svojoj zastrašujućoj visini, vrlo nežan, popularan i dobronameran, sudeći po komentarima direktora škole. Bredli je 20 cm niži od najvišeg tinejdžera u Britaniji, Pola Stardžesa (19), koji je visok 231 cm.
Scenario svetskog megahita "Avatar" Džejmsa Kamerona zasnovan je na romanu "Tihana iz Erga" Predraga Uroševića, piše "Press".
Ovaj Uroševićev roman "Prosveta" je objavila davne 1984. godine.Početkom devedesetih godina prošlog veka RTS je uradio i scenario zafilm, koji nikada nije realizovan.
Od Džejmsa Kamerona, američkog režisera, pisca i producenta nekihod najvećih filmskih megahitova, verovatno nikada nećemo saznati gde jei na koji način došao na ideju da snimi "Avatar". Međutim, za domaćeljubitelje naučne fantastike, posebno one koji su odrastali uz"Prosvetinu" ediciju "Plava ptica", dileme nema: "Avatar" je zasnovanna romanu „Tihana iz Erga", autora Predraga Uroševića, koji je knjigunapisao još početkom osamdesetih godina prošloga veka, piše "Press"!
Dok "Avatar" nezadrživo hita ka tituli najuspešnijeg filma uistoriji kinematografije njegov autor Džejms Kameron suočava se sa svevećim brojem optužbi da je reč, zapravo, o ukradenoj priči.
I dok se slavni režiser brani da se nije ugledao ni na jednu knjiguili film, odnosno da je 80 stranica priče o "Avataru" napisao još 1994.godine (dakle, čitavu deceniju nakon izlaska Uroševićevog romana), uRusiji ga optužuju da je preuzeo priču iz čak deset romana koje sušezdesetih godina prošloga veka napisali braća Arkadi i BorisStruganski.
Optužbe za krađu ne dolaze samo iz Rusije i Srbije, već i iz sameAmerike. Na američkom kontinentu širi se priča da je izvorna idejapreuzeta iz romana Pola Andersona iz 1957. godine, pod nazivom "Call meJoe", o mladiću paraplegičaru koji nastoji da kontroliše stranu planetuposredstvom domorodaca.
O neverovatnoj podudarnosti našeg romana i filma, koji je većstekao titulu najgledanijeg spektakla u istoriji svetskekinematografije, ne svedoči samo autor, već i svi drugi koji su imalipriliku da se upoznaju sa radnjom oba dela.
"Knjiga i film su istovetni u najmanje tri ključna elementa, uzviše manjih, ali značajnih detalja", ekskluzivno za "Press" objašnjavaPredrag Urošević, autor "Tihane iz Erga", prvog domaćeg dela koje senašlo u nekada izuzetno popularnoj ediciji naučne fantastike.
"Najpre, u oba slučaja glavni junak je bačen u šumski svetnepoznate planete, naseljen bićima koja obožavaju prirodu i žive uskladu sa njom.
Drugo, na oba mesta glavni junak (u "Avataru" Džek, a u "Tihani"Dugokosi) sreće mladu devojku sa te planete, koja je i glavna junakinjai vodič kroz taj svet i događaje u njemu, sve do katastrofalnog kraja.
On spasava nju, ona spasava njega, ali se prema njemu odnosi kaoprema biću niže vrste. Čovek njenoj vrsti čini uslugu, nakon čega stičenjihovo poštovanje, da bi se istovremeno drugi ljudi prema njemuodnosili kao prema otpadniku.
Konačno, u oba dela ljudi su kao vrsta u celini, bez uobičajeniholakšavajućih okolnosti, po prvi put označeni kao zločinci. Drugimrečima, glavna poruka oba dela je činjenica da je zločin doći iuništiti tuđe stanište, način života i svetinje, odnosno samu priroduradi zadovoljenja sebične ljudske pohlepe. Ili, još prostije, ne možetedoći u našu šumu, nekažnjeno je uništiti i uzeti sve što u njojpoželite.
Urošević kaže da verovatno neće tužiti Amerikance, iz prostograzloga što je reč o izuzetno skupom, dugotrajnom, mukotrpnom inaposletku, obično se ispostavi, uzaludnom poslu.
Da biste na američkom sudu uopšte dokazali svoja autorska prava,morate biti prijavljeni kod njihovog biroa za patente, odnosno, imatiautorsku agenciju koja vas vodi i štiti, a koja po nepisanom pravilumora biti iz Amerike, eventualno iz Velike Britanije. Svi ostali,praktično, nemaju nikakve šanse.
Sem osnovnih elemenata, oba umetnička dela krasi i mnoštvo detaljakoji su skoro identični. Tako, na primer, u centru pažnje „Avatara" jesveto drvo ispod kojeg se krije vredna ruda do kojih Zemljanipokušavaju da dođu ne pitajući za cenu. U "Tihani" se radnja vrti okotamane, vrste biljke koja ispušta svete sokove energije, bez kojihnijedan stanovnik planete ne može da opstane, a na koju su se ustremiliupravo ljudi iz druge galaksije.
Postavlja se, međutim, pitanje kako je Kameron ili bilo ko drugi iz njegove ekipe mogao da dođe do "Tihane".
"Indikativno je da je naša domaća televizija RTS još početkomdevedesetih godina prošloga veka napravila scenario za film i igranuseriju, koji je pisan upravo po motivima mog romana. Sećam se da jeautor scenarija bila Dragana Abramović-Gaković, tada zaposlena uredakciji školskog i obrazovnog programa RTS-a, koji je vodila gospođaDonka Špiček.
Pre toga, pozvan sam da dam svoj pristanak i dogovorim usloveugovora. Nažalost, realizacija je obustavljena nečijom zabranom iz vrhaRTS-a, ali sam čuo da je scenario kasnije preveden na engleski jezik iponuđen izvesnim producentskim kućama u svetu.
Kasnije o tome ništa više nisam čuo, sve donedavno, kada sam videoKameronov film i u njemu prepoznao radnju svog romana", kaže Urošević
Nesporna je činjenica, tvrdi Urošević, da je scenario bio poznatmnogim ljudima sa RTS-a, ali i članovima potencijalne filmske ekipe(piscima scenarija, producentima, glumačkoj ekipi...).
"Činjenica je i to da su mnogi od njih, bežeći sa Balkana uočipredstojećih ratnih sukoba devedesetih godina, završili u inostranstvu.Mnogi su se obreli u Engleskoj, a pojedini čak i u Holivudu, zemljisnova, gde osim sebe nisu imali šta drugo da ponude. Sem, naravno,dobrih ideja koje su pokupili usput, bežeći iz domovine", kažeUrošević.
Osim u Srbiji, roman je bio popularan i među mladim Hrvatima,Bosancima, Slovencima ili Makedoncima, svima onima koji su takođebežali od rata i nemaštine. Neko je ideju mogao prodati ili čak,verovatnije, jednostavno pokloniti, smatrajući da je reč o patriotskomčinu. Jedino što nije verovatno, ubeđen je Urošević, da je podudarnostoba dela slučajna!
Dokazivanje svega ovoga ne bi trebalo da bude problem, roman živi,a još ima ljudi koji pamte scenario načinjen tih davnih dana, tako dačak i vrhunsko tehnološko pakovanje "Avatara" ne može da sakrije temeljna kome je sačinjen, piše "Press".
Staljinov lik na ambalazi gaziranog picja.....))))
Bivši sovjetski diktator Josif Visarionovič Staljin (1897-1953), uskoro dobija svoje gazirano piće. U pitanju je počast koju želi da mu oda jedna fabrika povodom pobede koju je odneo nad nacistima u bici za Staljingrad u Drugom svetskom ratu.
O Staljinu postoji kontroverza u Rusiji gde ga jedni i dalje slave zbog starih vojnih podviga, a drugi, koji čine veliku većinu, snažno kritikuju zbog odgovornosti za smrt miliona ljudi.
Medjutim, uprava fabrike Pivovar iz Volvograda, u zapadnom delu Rusije, odlučila je da "predje" preko njegove prošlosti diktatora.
Povodom obeležavanja 67. godišnjice Staljinove pobede u bici za Staljingrad, važnoj prekretnici u Drugom svetskom ratu, u toj fabrici su odlučili da izadju na tržište s gaziranim pićem sa njegovim likom na ambalaži.
Na bocama, čiji će broj biti ograničen, nalaziće se jedna istorijska Staljinova slika u crno-beloj tehnici.
Mada upotreba fotografije bivšeg diktatora radi bolje prodaje proizvoda šokira mnoge gradjane, direktora fabrike to ni najmanje ne brine. Kako prenose strani mediji, on je čak izjavio za dnevnik "Komsomolskaja pravda" da će to gazirano piće biti veoma traženo.
Jedan fazan uterao je strah u kosti stanovnicima sela Njušam, blizu Ričmonda u Velikoj Britaniji. Ptica već danima teroriše čitavo selo, napada ljude i uništava im imovinu.
Sonja Hal, jedna od meštanki napadnuta je dok se šetala sa dvogodišnjim unukom Džejkobom. Probala je da otera fazana tašnom, ali on ju je uporno napadao pa je prošla sa ožiljkom na nozi.
„Poštar je prolazio tuda i video napad, pa je dotrčao da joj pomogne. Sada se i on plaši da dođe u selo da ga fazan ne bi napao,“ rekao je Robin Leonard, partner napadnute žene.
Bob De’At, predsednik parohijskog saveta kaže da ovaj problem zabrinjava nadležne, jer postoji realna opasnost da neko dete bude povređeno. On je potvrdio da se posle brojnih žalbi lokalna vlast obratila za pomoć službama za spašavanje i zaštitu životinja.
Međutim, oni izgleda nemaju razumevanja za meštane Njušama.
„Slične stvari se dešavaju kod mnogih vrsta ptica u vreme kada se približava proleće i sezona parenja. Ta ptica samo štiti ono što smatra svojom teritorijom,“ rekla je Lindsi Vadel, predsednica organizacije ’National Gamekeepers’.
Amaterski snimak tragične eksplozije spejs šatla ’Challenger’ koja se desila 28. januara 1986. tek nedavno su objavili mediji. Naime, autor snimka je sasvim slučajno snimio tragični događaj, a čuvao ga je van očiju javnosti sve ove godine.
’Challenger’ su lansirali na floridskom Kejp Kanaveralu, a Džek Mos je isprobavao novu kameru i zabeležio jedan od najgorih trenutaka u istoriji američkih svemirskih projekata.
Šatl je eksplodirao 73 sekunde nakon lansiranja, a poginulo je svih sedam astronauta. Mos je snimak tada sklonio, a nekoliko godina kasnije upoznao je Marka Veselsa, izvršnog direktora neprofitne organizacije ’Arhive svemirskih istraživanja’ kojem je donirao svoj traku.
Mos je preminuo 2009. u 88. godini života,a Vesels je odlučio da objavi snimak na koji je 24 godine bio sklonjen od očiju javnosti. Snimak je pušten na godišnjicu tragedije ’Challengera’.
Jao... kako volim dobre reklame, to je kao dobar dezert posle dobrog ručka... e kad smo već kod hrane... evo strava reklame kako se boriti ako vas uhvate gasovi... a niste sami kući...
Vladin predstavnik za dečja prava Eva Sovinska izjavila je jednom lokalnom listu da postoje sumnje da ta popularna Bi-Bi-Sijeva serija, namenjena deci predškolskog uzrasta, promoviše homoseksualnost. 
