SJENICA - Za Pešterce mnogi s pravom kažu da su bogati siromasi. Iako raspolažu možda najvećim rezervama uglja na Balkanu, žive teško, a mnogi od njih koru hleba zarađuju u inostranstvu, daleko od rodnog kraja.
Po zvaničnim informacijama, rezerve uglja na Pešteru dosežu milijardu tona, po nekim nezvaničnim i optimističkim prognozama (znatan deo Peštera još nije istražen), "crnog zlata" je mnogo više, čak pet do deset milijardi tona. Sa godišnjim iskopom od samo 60.000 tona, sjenički rudnik "Štavalj" ne bi mogao potrošiti ovdašnje "crno blago" ni za hiljadu godina. Na nekim delovima Peštera ugalj se može eksploatisati i površinski.
Šezdesetih godina prošlog
veka tadašnja vlada Srbije planirala je da u okolini Sjenice izgradi termoelektranu koja bi strujom snabdevala znatan deo države. Tada su urađeni svi potrebni eleborati, bilo je, kažu i novca, ali se iz nepoznatih razloga odustalo. Izgradnja termoelektrane ponovo je bila aktuelna devedesetih godina u vreme velikih nestašica struje, a potom i posle gubitka kontrole nad ugljenokopima na Kosovu. Ipak, i tada se odustalo, ovoga puta kažu, zbog novca.
I taman kad su Pešterci već zaboravili na ugalj i elektranu, u Sjenicu su nedavno banuli visoki predstavnici Ministarstva energetike i EPS. Saopštili su da za izgradnju zainteresovan Energetsko-privredni fond iz Češke. Rečeno je da su spremni da za ovu gigantsku investiciju ulože oko 700 miliona evra. Ako se pregovori koji su u toku realizuju konkretnim dogovorom i strateškim partnerstvom sa investitorom iz Češke, termoelektrana bi bila izgrađena u narednih desetak godina.
Za celu Srbiju, a posebno za siromašnu opštinu Sjenica termoelektrana bi imala veliki značaj. Osim što bi proizvodila 320 megavata struje, uposlila bi oko 1.000 radnika, koji bi solidno zarađivali. U kasu opštine Sjenica godišnje bi se samo po osnovu korišćenja prirodnog bogatstva, slivalo po nekoliko stotina hiljada evra.
PRIRODA BI BILA ZAŠTIĆENA
PeŠterska visoravan važi za "netaknutu prirodu" u kojoj se proizvodi zdrava hrana, mnogi zato strahuju da bi "prljava termoelektrana" mogla ugroziti ekologiju i zdravlje ljudi. Međutim, čelnici Ministarstva energetike tvrde da nema razloga za strah, jer bi se termoelektrana gradila po svetskim standardima, sa najnovijom opremom i po svim ekološkim propisima.
Vecernje novosti: Da kopaju hiljadu godina
