[misis]

Dramatično upozorenje Fiskalnog saveta
Srbija na ivici dužničke krize



Doveli zemlju do bankrota: Boris Tadić i Mirko Cvetković, kreatori haosa
Photo: Stock

Srbija bi već do kraja ove godine mogla da upadne u krizu javnog duga, ukoliko hitno ne budu preduzete odgovarajuće mere, upozorio je Fiskalni savet. Ekonomisti se uglavnom slažu u ocenama da je krizu javnog duga Srbije dugoročno moguće rešiti samo temeljnim reformama javnog sektora, penzijskog i poreskog sistema koje su do sada uporno izbegavane

U izveštaju koji je Fiskalni savet predstavio na konferenciji za novinare, ukazano je da se rast duga ne zaustavlja i da će na kraju godine preći čak 55 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je zakonom i fiskalnim pravilima postavljen limit od 45 odsto. On je trenutno je dostigao 50 odsto BDP.
“Glavni razlog za neprekidno slabljenje dinara prema evru su neodržive javne finansije Srbije”, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. On je objasnio da depresijacija dinara predstavlja samo “visoku temperaturu", iza koje stoje neodržive javne finansije, kao "zapaljenje". Prema njegovim rečima, Narodna banka Srbije u takvoj situaciji ne može suštinski mnogo da učini, osim onoga što i sada radi, odnosno da interveniše na deviznom tržištu i vrši pritisak na što bržu fiskalnu konsolidaciju.
Kao glavni pokretač rasta javnog duga u Izveštaju se navodi fiskalni deficit koji će u 2012. godini biti znatno veći od planiranih 152 milijarde dinara, pošto je već u prvom kvartalu granicu premešio za oko 30 milijardi dnara.
Procena Fiskalnog saveta je da će, ako se ništa ne preduzme, do kraja godina fiskalni deficit biti veći od dozvoljenog za oko 50 do 60 milijardi dinara, tako da bi na kraju 2012. iznosio 200 milijardi dinara. U tom slučaju, do kraja godine će za finansiranje budžetskog deficita i otplatu glavnice prethodnog duga, biti potrebno da se obezbedi 2,5 milijardi evra novih zaduživanja.
“Nova vlada će morati da sprovede oštre mere za smanjenje deficita u 2012. kao i u 2013. godini”, upozorio je Fiskalni savet.
Procena tog nezavisnog tela je da je za kratkročnu održivost javnih finansija i izbegavanje krize javnog duga neophodno da se sadašnji fiskalni deficit u 2013. godini sa 6,2 smanji na tri odsto BDP-a, odnosno za oko milijardu evra! Fiskalni savet je kao kratkoročne mere za smanjenje budžetskog deficita predložio zamrzavanje penzija i plata tokom naredne godine, počev od oktobra ove godine, čime bi se ostvarila ušteda od 200 do 300 miliona evra godišnje.

Pored toga Savet je predložio i poresku reformu, koja bi prema procenama tog tela mogla da donese uštedu od oko 300 miliona evra, a podrazumevala bi smanjenje poreskog opterećenja rada, sa 65 na 54 odsto na isplaćenih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i povećanje PDV na 22 odsto. Vlada bi alternativno mogla da se odluči i na povećanje PDV na 20 odsto uz istovremeno smanjenje plata i penzija za pet do šest odsto, što je, prema rečima predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, ekonomski bolje rešenje, ali je pitanje da li je politički ostvarivo.

Među kratkoročnim merama Savet je predložio i dodatno rezanje rashoda za 400 miliona evra, koje bi podrazumevalo napuštanje sadašnjeg modela fiskalne decentralizacije i povratak na stanje pre izmena tog zakona koji je inicirala G 17 plus, zatim smanjenje izdašnih i neselektivnih subvencija, kao i ukidanje ili spajanje pojedinih agencija i vanbudžetskih fondova.
Kako je naglasio Petrović, jasno je da potrebna ušteda od milijardu evra nije moguća bez zamrzavanja plata i penzija i poreske reforme, kao i da je na kratak rok potrebno znatno veće prilagođavanje rashoda nego prihoda.
Savet smatra da bi se uz predložene rast javnog duga zaustavio, da bi u 2013. godini počeo da pada. Dug bi se u 2016. godini spustio na oko 48 odsto BDP, a ispod zakonskog ograničenja od 45 odsto pao bi 2017. ili 2018. godine.
Upitan da li je Srbiji potreban nastavak aranžmana sa MMF-om, Petrović je naveo da to nije neophodno ako bi Vlada uspela da i bez te finansijske institucije sprovede predložene mere, ali da bi sa MMF-om to bilo mnogo lakše, posebno imajući u vidu da Fond u očima stranih investitora predstavlja garanciju da će mere stvarno i biti sprovedene.
Petrović je istakao da bi predložene mere svakako uslovile privremeno pogoršanje životnog standarda građana, ali i upozorio da je njihova primena neizbežna jer bi u slučaju njihovog odlaganja došlo, ne samo do zamrzavanja, već i do obaranja plata i penzija, kao što je to bio slučaj u Rumuniji ili Letoniji.
“Uz mere štednje, 2014. ili 2015. godine bili bi nadoknađeni svi gubici, a do 2016. godine bili bi znatno premašeni svi negativni efekti”, dodao je Petrović.


Predlog mera konsolidacije Fiskalnog saveta uključuje i mere socijalne zaštite, pošto bi materijalno uslovljena pomoć domaćinstvima i minimalne penzije bili izuzeti od zamrzavanja, a predlaženo je i osnivanje Fonda za jednokratnu pomoć ugroženim slojevima.

Petrović je naveo da je program mera Saveta poslat izabranom predsedniku Srbije i svim parlamentarnim strankama.
Plate i penzije idu "na led"
Sa ocenama Fiskalnog saveta uglavnom se slažu i ekonomisti uz upozorenje da je krizu javnog duga Srbije dugoročno moguće rešiti samo temeljnim reformama javnog sektora, penzijskog i poreskog sistema.
"Srbiji je pre svega potrebna reforma države i nova vlada moraće da donosi državotvorne, a ne politikantske odluke", ocenio je Miodrag Zec profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i ukazao da Srbija ima preglomaznu administraciju koju ne može da finansira nejaka privreda.
Zec je ocenio da je mera zamrzavanja plata i penzija, za šta se zalažio Fiskalni savet, palijativna, kratkoročna mera koja neće dati rezultate ukoliko se paralelno ne sprovedu i druge neophodne reforme među kojima je i reforma poreskog sistema. On je predložio uvođenje sintetičkog poreza na dohodak.
Saradnik beogradskog Ekonomskog instituta Stojan Stamenković je ocenio da je zbog velikog budžetskog deficita neophodno zamrzavanje plata i penzija.
"Nova vlada treba da napravi računicu da li bi bilo izvodljivo selektivno zamrazavanje plata i penzija, odnosno da se od te mere izuzmu penzioneri i budžetski korisnici koji imaju najniža primanja", istakao je Stamenković.
On je ukazao da bi među prvim merama nove vlade trebalo da bude i reforma poreskog sistema, kako bi se istovremeno sa smanjenjem rashoda povećali budžetski prihodi.
"Ekonomski oporavak Srbije, sređivanje stanja u javnim finansijama i stabilizacija deviznog kursa nije moguća bez priliva stranih investicija. Zbog toga hitno treba da budu obnovljeni pregovori sa Međunarodnim moneternim fondom, što bi bio pozitivan signal investitorima", rekao je Stamenković.