If this is your first visit, be sure to check out the FAQ by clicking the link above.
You may have to register before you can post: click the register link above to proceed.
To start viewing messages, select the forum that you want to visit from the selection below.
Saradnja sa Haškim tribunalom
Sistemska kozmetika za Ratka Mladića
Piše: Marko Matić
Saradnja iznad svega: Mladić u sigurnoj kuci.
Nedavni izveštaj Serža Bramerca i holandsko zeleno svetlo za početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, stvorili su u srpskoj javnosti utisak da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. Delirijum hvalospeva išao je toliko daleko da su pojedini prestonički listovi na udarnim stranama objavljivali naslove o efikasnosti saradnje srpskih službi sa Tribunalom. Ostalo je nepoznato u čemu se zapravo ta efikasnost realno ogleda, s obzirom na očiglednu činjenicu da se te službe za prethodnih godinu dana ni korak nisu približile hapšenju bar jednog od dvojice preostalih haških begunaca
Da medijske bajke ne traju večno pokazala je vest da je na čelu jedne od “efikasnih” službi za otkrivanje ratnih zločinaca MUP Srbije došlo do promene. Dosadašnji načelnik Aleksandar Kostić premešten je na novu dužnost, dok je na njegovo mesto postavljen Dejan Marinković dosadašnji pripadnik obaveštajnog odeljenja Službe za borbu protiv organizovang kriminala. Nekako istovremeno, predesednik Saveta za saradnju sa tribunalom Rasim Ljajić podsetio je na ranije dato obećanje da će podneti ostavku na tu funkciju ukoliko se Ratko Mladić do isteka ove godine ne bude našao u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala. Tako bi se uz pomoć te dve kozmetičke izmene dodatno ulio vetar u jedra tvrdnjama beogradskih vlasti kako čine sve što je u njihovoj moći ne bi li saradnja sa Tribunalom što pre bila okončana. Uprkos činjenici da je Holandija progledala kroz prste Beogradu, postavlja se pitanje da li srpske vlasti zaista čine sve što je u njihovoj moći kako bi se dva preostala begunca privela pravdi? To pitanje nije toliko značajno u kontekstu ispunjavanja formalnih uslova za nastavak evropskih integracija, koliko suštinske potrebe Srbije da postane normalna pravna država i moralne obaveze koju zvanični Beograd ima prema žrtvama ratova devedesetih.
Pusti snovi: Mladić iza rešetaka
Iako je Bramercov izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom bio relativno povoljan, ostala je činjenica da Ratko Mladić i Goran Hadžić još uvek nisu locirani i privedeni pravdi. U svetlu te činjenice logično bi zvučala vest o smeni na čelu Službe MUP za otkrivanje ratnih zločina, da u javnost nije izašla i činjenica o stvarnom izgledu i strukturi te službe. Naime, gostujući na prepodobnom B92, Bruno Vekarić portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine potvrdio je tvrdnje Nataše Kandić, izrečene u retkim trenucima neplaćene iskrenosti, da postoje saznanja da upravo iz te službe najviše cure informacije koje sprečavaju uspešno lociranje i hapšenje preostalih begunaca. Kandićeva je iznela tvrdnju, a Vekarić potvrdio, da su pripadnici tog odeljenja policije kao i službe zadužene za staranje o haškim svedocima, više puta opstruirali rad naših organa na tom, državno važnom poslu. Dešavalo se da informacije uoči akcija procure, Šešelj je redovno znao ko su zaštićeni svedoci u procesu protiv njega, a nekim svedocima su pozivari iz tih službi “dobronamerno” sugerisali da i nije baš neophodno da se pojave pred Tribunalom. Bode oči i činjenica da se o zaštiti svedoka staraju bivši pripadnici JSO, a Vekarić se požalio da tužilaštvo na izvršenje svojih zahteva, uključujući i onih za hapšenja, čeka i po deset meseci, zbog malog broja pripadnika policije koji se bave njihovim izvršenjem. Proizilazi da država sistemski nije dala odgovoarajući značaj niti je dovoljno pažnje poklonila službama u okviru MUP čiji zadatak je da se saradnja sa Tribunalom dovede do svog logičnog završetka. U svetlu tog saznanja postavlja se pitanje da li je baš smenjeni Aleksandar Kostić glavni krivac za postojeće sistemske propuste ili bi odgovornost trebalo tražiti na višim nivoima u hijerarhiji, možda čak i samog ministra unutrašnjih poslova, politički bitnog i nedodirljivog Ivice Dačića?
Službe MUP-a su, međutim, samo jedan deo tima koji se bavi potragom za beguncima. Pored njih u potrazi učestvuju BIA i Vojnobezbednosna agencija. S obzirom da te dve službe za godinu dana nisu pribavile informacije koje bi dovele do hapšenja dvojice preostalih begunaca, logično bi bilo postaviti pitanje odgovornosti čelnih ljudi tih agencija, Saše Vukadinovića i Svetka Kovača. Kao što je logično da se nakon poslovne godine bez validnih rezultata neke institucije postavi pitanje odgovornosti njenog čelnika, isto tako je logično da se po principu vrednovanja učinka postupa i sa čelnicima bezbednosnih tajnih službi. Prosto je neverovatna činjenica da na čelnim funkcijama ostanu ljudi koji za godinu i po dana nisu od svojih službi uspeli da izvuku informaciju o tome gde se nalaze osumnjičeni za kojima se traga, a poznato je da su uprvo te dve službe odigrale ključnu ulogu u osmišljavanju strategije i izgradnji logistike njihovog skrivanja. Imajući u vidu te činjenice postaje očigledno da političke vlasti u Beogradu ni izbliza nisu učinile sve što su mogle kako bi se proces dovršetka saradnje ubrzao i sa leđa građana Srbije skinulo teško breme ratno-zločinačke zaostavštine devedesetih.
Ni najavljena ostavka Rasima Ljajića koji već četiri godine ponavlja kako očekuje da će do kraja godine Mladić biti u Hagu nije ništa više od puke marketinške kozmetike, pošto to svakako neće značiti odlazak Ljajića u penziju i njegovo povlačenje sa svih funkcija koje obavlja. Rasimu će ostati dovoljno fotelja koje će i narednih godina grejati, bez obzira ko će u budućoj političkoj konstelaciji odneti prevagu i preuzeti vlast u zemlji. Svi se dobro sećamo da je Ljajić pod pritiskom i preuzeo, nimalo popularnu dužnost šefa Službe za saradnju i to na zahtev tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, koji je s namerom taj posao poverio nekome ko neće biti u stanju da ga odradi kako treba. Time je svu odgovornost za priželjkivani neuspeh, ali i za eventualni uspeh u procesu saradnje prevalio na politički marginalnu figuru, što je obrazac koji je Tadić bez mnogo premišljanja kasnije preuzeo.
Nakon Ljajićevog povlačenja biće zanimljivo videti kome će vrući krompir biti predat u ruke i od političke težine budućeg šefa tog tela u velikoj meri će zavisiti pravac kojim će se dalja saradnja odvijati. Nesumnjivo je da će vlasti, zbog pritisaka iz EU, formalno nastojati da javnost i evropske zvaničnike ubede kako čine sve što je u njihovoj moći, ali sve dok ne bude ozbiljnih hiruških zahvata unutar samih tajnih službi i njihovog čićenja od zaostalih Stanišićevih, Markovićevih i Bulatovićevih kadrova, suštinskog napretka neće biti. Usporavanje realno nepostojećeg procesa evropskih integracija je najmanje sporna cena koju će građani Srbije plaćati zbog toga. Mnogo je bitnija ona koja će se odraziti na njihov svakodnevni život kao posledica činjenice da žive u društvu zarobljenom od strane tajnih službi i političkog podzemlja kojim one upravljaju
Kako se bliži kraj godine tako je sve jasnije, ako nekome to uopšte nije bilo jasno, da će Rasim Ljajić, multipraktik u Vladi Srbije morati da odstupi sa jedne od brojnih funkcija. Ovo nije priča i Ljajiću i Mladiću čije sudbine su duboko isprepletene. Ovo je priča o odnosu čoveka, kojeg u ovom slučaju glumi Rasim Ljajić i datoj reči, u ovo slučaju takođe Ljajićevoj
"Dajem ti svoju reč!" Ova izlinjalu rečenicu izgovaramo od detinjstva. Dobar deo nas nije bio ni svestan težine izgovorenih reči kada smo po prvi put uniformisani u plave kapice i crvene marame izrekli da dajemo reč da ćemo braniti domovinu, otadžbinu ili štogod, da ćemo biti marljivi i iskreni drugovi...da li se igde spominjala drugarica?
Pevao je i Oliver Mandić o dobru i zlu "ja biću tu", mnogi su izrekli isto i na sopstvenim svadbama, a zatim kao da im je u nekom magnovenju izbrisano iz sećanja.
Reč političara i to poštovana, e to je tek endemizirano. Ipak, postoje izuzeci koji na žalost ne potvrđuju pravilo, ali bude nadu, barem na prvi pogled.
U slučaju Rasima Ljajića reč da će podneti ostavku na funkciju koordinatora Akcionog tima za hapšenje begunaca, odnosno ratnih zločinaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića očajnima je probudila nadu da bi odgvorni za smrt najrođenijih i najmilijih konačno mogli da budu locirani, uhapšeni i transferovani.
Na žalost, očajnici često prisežu očajnim merama i ne rezonuju najbolje stvari oko sebe. Mi ih ne možemo kriviti, ali možemo one koji ih već godinama zavaravaju, ako to njima išta znači. Jedan od njih je Ljajić Rasim, čovek za sve i svakoga i to još od ranih devedesetih.
On se svuda oseća kao kod kuće, a i kod njega se svi osećaju slično, što se dobro videlo na onom šizofrenom skupu u Sava centru, odakle se izrodio onaj vapaj i to čoveka koji je u Rasimovom rodnom gradu tih davnih devedesetih pretio sečom ruku onih koji podignu zeleni barjak, a kojeg je Arsenić tako lepo ogolio.
A kada takav čovek da reč ona će da se i poštuje: "Dao sam reč i od te odluke ne nameravam odustati uprkos tome što je ovo bila najuspešnija godina u saradnji Srbije s Hagom. Nemamo nijedan nerešen zahtev za dokumentaciju, svedoke ili pristup arhivima, uspostavljeno je poverenje uzmeđu Haškog tužilaštva i naših službi bezbednosti", rekao je Ljajić u intervjuu za Dnevni avaz.
Jeste da je do kraja godine preostalo još nekoliko dana, ali Mladić bi mogao biti uhapšen jedino ako go ušeta u banku u pokušaju da je opljačka i to pre nego ove zatvore svoja vrata prebirajući poslovnu godinu.
I šta nakon odlaska Ljajića? Njegov kolega Vladimir Vukčević je rekao da se time ništa neće izmeniti jer Ljajić jedino neće biti uključen u, parafraziraćemo, akcije koje sprovode specijalci zaduženi za lociranje i privođenje. Kanda se Ljajić redovno maskirao i zajedno sa njima učestvovao u samoubilačkim pohodima na jatačke stanove.
Shvativši svu uzaludnost, Ljajić se odriče uloge koordinatora ali ne i predsednika Saveta za saradnju s Tribunalom, mada ne bi trebalo da čudi ako uskoro odstupi i sa te funkcije jer Ljajić sada vodi stranku koja gaji velike ambicije, koje će dodatno rasti kako se izbori budu primicali. A ne zaboravimo, dobar je i jednima i drugima.
I vratimo se na kraju na početak, a na početku "bijaše reč", zgažena, osakaćena, prihvaćena od Rasima Ljajića ne izgleda ništa bolje i da je nije održao, malo obrisao prašine sa nje.
rasim ocigledno ima previse obaveza a ovo mu je bila dobra prilika da se skien sa pozicije za koju je cesto prozivan a za koju s enista nije pita...
to sto je bio u koordinacionom timu nista i nikom nije znacilo...
rasim se povalci sa te funkcije,znaci sa funkcije koordinatora operativnih sluzbi(akcionog tima) za hapsenje ratka mladica,ali rasim i DALJE OSTAJE predsednik nacionalnog saveta za saradnju sa haskim tribunalom...
znaci,praktic no receno,mi njega samo vise necemo vidjati sa onim sudijom vukcevicem ili kako se vec zvase,a za ovih 10 godna videli smo ga samo 2 puta prilikom hapsenja karadzica,ali svakako cemo moci da pratimo lajjica i dalje na svim funkcijama od one za predsednika saveta za saradnju sa haskim tribunalom,preko one u upravi sportskog drustav partizan,preko ministra za rad i sovijalnu politiku,i na krjau ono najbitnije, a to je Socijal Demokratska Stranka Srbije...
oni koji su imali prilike da gledaju osnivacku konvenciju SDPS,a ja sam jedan od njih,vec sada znaju da je rasim dobro utabo politicku put u srbiji,i da sigurno cemo ga gledati dok bude ziv...
ma koliko ja bio odusevljen ili ne njeogovom politikom,ipak moram da priznam da je otisao u politici toliko daleko da mozda ni jedan bosnjak u svom postojanju to uspeti nece...
odusevio sam se brojem i kvalitetom prisutnih osoba na osnivackoj skupstini njegove nove stranke kojoj su svi sadasnji drzavni i medjunarodni politicari prorekli sjajnu buducnost i ponudili saradnju...
__________________ IDEMO DALJE...
BOLJE DA ME MRZE ZBOG ONOGA STO JESAM
NEGO DA ME VOLE ZBOG ONOGA STO NISAM
rasim ocigledno ima previse obaveza a ovo mu je bila dobra prilika da se skien sa pozicije za koju je cesto prozivan a za koju s enista nije pita...
to sto je bio u koordinacionom timu nista i nikom nije znacilo...
rasim se povalci sa te funkcije,znaci sa funkcije koordinatora operativnih sluzbi(akcionog tima) za hapsenje ratka mladica,ali rasim i DALJE OSTAJE predsednik nacionalnog saveta za saradnju sa haskim tribunalom...
znaci,praktic no receno,mi njega samo vise necemo vidjati sa onim sudijom vukcevicem ili kako se vec zvase,a za ovih 10 godna videli smo ga samo 2 puta prilikom hapsenja karadzica,ali svakako cemo moci da pratimo lajjica i dalje na svim funkcijama od one za predsednika saveta za saradnju sa haskim tribunalom,preko one u upravi sportskog drustav partizan,preko ministra za rad i sovijalnu politiku,i na krjau ono najbitnije, a to je Socijal Demokratska Stranka Srbije...
oni koji su imali prilike da gledaju osnivacku konvenciju SDPS,a ja sam jedan od njih,vec sada znaju da je rasim dobro utabo politicku put u srbiji,i da sigurno cemo ga gledati dok bude ziv... ma koliko ja bio odusevljen ili ne njeogovom politikom,ipak moram da priznam da je otisao u politici toliko daleko da mozda ni jedan bosnjak u svom postojanju to uspeti nece...
odusevio sam se brojem i kvalitetom prisutnih osoba na osnivackoj skupstini njegove nove stranke kojoj su svi sadasnji drzavni i medjunarodni politicari prorekli sjajnu buducnost i ponudili saradnju...
Ako je ovo najveći domet bošnjačke elite onda nam se kao narodu loše piše. Ja Rasima vidim, zajedno sa Suljom, kao najveće marionete srbijanskog režima, negdje u randu Mehmeda Spahe. Ako je Rasimu Vuk Drašković, onaj koji je devedesetih godina četnikovao i prijetio Bošnjacima Novog Pazara, najviši nivo saradnje, onda je Rasim dostigao najviši nivo poniženja bošnjačke politike. A što se tiče prognoza koje predviđaš njegovoj partiji, to je potpuni promašaj. Koja je to kategorija građana koja će glasati za njega, budimo realni, sunovrat ovog kvazi političara je neminovnost.
naravno da ima mesta i prici koju ti pricas...
ali,ako izuzmemo Bijedica I Dizdarevica iz komunistickog perioda,Rasim je otisao najdalje...
Kao pripadnik nacionalne manjine on ne moze biti predsednik srbije,jedino sto mu preostaje je premijer,a sa ovom novom strankom to mesto mu se i te kako smesi i ceka ga....
to da nisu ni on ni onaj drugi uraidli nista povodom nacionalnih interesa to stoji,
ali verovatno nije bilo mogucnosti,jer dobru voljji nisu imali razloga da nemaju...
krajem ´30-ih i do pola ´40-ih proslog veka svi evropljani su videli najveceg neprijatelja u nemcima...
isto tako i nas narod pa i srbi i jevreji...
10 godina posle,milioni nasih,srba i jevreja se obrelo u nemackoj trbuhom za kruhom i tu su i dan danas,niko ih nije dirao ni ometao i tu su postigli svoje zivotne ciljeve...
17 godin aposle draskovicevih pretnji valjda je dosta da se predje preko,kao i u slucaju sa nemcima,ili su to nemci bolji od draskovica pa cemo imati dva arsina kojima cemo presudjivati...
o rasimovoj novoj stranci je tek pocelo da se prica,zivi bili pa videli o njenoj buducnosti...
nema zemlje koj anema svoju socijal-demokratsku stranku,zasto to ne bi i srbija imala....???
OSTAVKA
