Selam alejkum joku.
Pa u tome je i problem - demokratska Srbija je toliko marginalizirana, da se njen glas ni ne čuje u svemu ovome. Osim toga, u demokratske metode se ne ubrajaju bukanje i uspakljivanje mase, pa ljudi i nisu toliko agresivni u iznošenju svojih stavova o požarevačkom monstrumu. Priča o demokratskoj Srbiji koja se, kao, protivi Miloševićevoj politici i njezinoj zaostavštini, zapravo je priča o individualizaciji zločina i skidanju stigme sa Srba općenito. Činjenica je da Srbija generalno podržava Miloševića i sve što je učinio. Čak i oni koji priznaju zločine tog režima su skloni ka izjavama "da je zločina bilo na sve tri strane". I to je tačno, ali to ni u kom slučaju ne može amnestirati Srbiju kao državu, niti (veliku) većinu njenih građana. Jasno je ko je agresor a ko žrtva, jasno je kao dan ko je koga klao i ko je (i kako) počinio genocid.
|