Zatvoricu oci i pretvarati se
kao da nikada nisi ni postojao.
Laganim pokretom zaborava izbrisati
sve dane koje si samnom odbrojao.
I na lice cu navuci masku
da skrijem bore urezane imenom tvojim
jer nakon svih tvojih prodatih lazi
cak i od reci "musko" se bojim.
Pa opet zatvoricu oci, jako, najjace
dok ne osetim bol u glavi
i ubediti sebe da sve je bilo samo san
nedosanjan san na letnjoj travi.
I necu te ni mrzeti niti voleti
niti pozeleti da si kraj mene tu
jer na javi sam kao i uvek sama,
a MI smo postojali samo u snu.
Al eto i san zna da zaboli
ako se previse od njega trazi,
ako se zbroji sve lepo i ruzno
i zbir ti ispadne gomila lazi.
Od svega onog lepog usnivenog
ispadne samo nocna mora
ostade dusa gola i prazna
na celu ucrta se nova bora.
Na srcu pukotina kao bezdan
kao provalija duboka bez dna
nije to od ljubavi nit od prokletstva
to je tek trag tog moga sna.
Po poslednji put cu zatvoriti oci
lebdeci izmedju snova i jave
i pravicu se da nisi postojao
ni ti, ni leto, ni miris trave...
Ubedivsi se da sve bese iluzija
izazvana nekim osecanjem brzim
i podicicu glavu hrabro pred drugima
u pokusaju da te ne mrzim...
__________________
Bože, ja te ne molim
da me oslobodiš
od životnih patnji,
nego te molim
da me u patnjama ne napustiš.
R. Tagore
|