Sjenicak__NL

Cucak Iso (1940) iz Razdaginje:



"Ne sjecam se tacno datuma, za Bajram 1994. u kuci mi je dosao Mile Nedic i saopstio mi da se sutradan javim u SUP-Sjenica. Sutradan sam se javio i on mi je rekao da se javim u SUP Novi Pazar. U Novom Pazaru (SUP) sam se javio u 12 sati. Kad sam usao u sobu broj cetiri neljudski su se ponasali, psovali, prijetili i vratili me da se javim Nedicu. Javio sam se Nedicu. Trazio mi je automatsku pusku i pistolj, pa me ponovo vratio u Novi Pazar. Javio sam se u 10 casova u SUP Novi Pazar. Cim sam usao, pitali su za oruzje: da li sam dao? Rekao sam da nisam. Jedan od njih me je, prvo samarao, a onda uzeo pendrek i udarao me po rukama, od cega i danas imam posledice. Izuo me je bosa i udarao me po tabanima. Potom su me udarali nogama, cekao sam u hodniku. U sami sumrak su me pustili uz napomenu da se ponovo javim u SUP-Sjenica. Sutradan sam se javio ne Milu Nedicu, vec Nikoli Lukovicu, nacelniku SUP-a, i pozalio se. Pokazao sam mu povrede , nasta mi on odgovorio da to moze svakom da se dogodi. Naredio mi je da se javim Milu Nedicu. Kad sam usao kod Nedica, odmah me osamario i poceo da me davi. U sali me je drzao do noci. Na kraju su me pustili. Napominjem da od njihovih udaraca i danas imam posledice. Napominjem, da je o mom slucaju pisato i u ,,Sandzackim novinama".



Bazdarevic Alija (1930) iz Razdaginje:



"Govorim i za brata Bazdarevic Elmaza koji je od posljedica batinjanja umro. Marta mjeseca 1994. godine, dosli su mu kuci, pa smo onda otisli obojica u SUP Sjenica. Mile Nedic je prijetio obojici, da ce nas pretuci, da ce nas poslati za Novi Pazar (SUP), i da se odatle necemo zivi vratiti. Otisli smo za Novi Pazar (SUP). Tamo smo pretuceni. Tukli su Elmaza palicama, tukli su ga cijevima od pusaka bodimice u prsa, palicama po tabanima, rukama, glavi, od cijih posljedica je i umro. Govorili su mu da je bojkotovao izbore, psovali, prijetili. Tog istog dana je tri puta vracen u sobu br. cetiri (SUP) Novi Pazar i svaki put pretucen od glave do tabana. Tukao ga crni visoki supovac po prezimenu Karlicic. On ga je najvise tukao, a po preporuci Mila Nedica radnika SUP-a Sjenica. Napominjem da mene nisu tukli, iz razloga jer sam imao ljekarsko uvjerenje, jer sam bio predhodno osam dana u komi u Beogradu. Karlicic mi je rekao:-Imam te kuda tuci, ako ne po glavi. Nije me tukao. Napominjem da mi je brat Elmaz umro od posljedice batinjanja u Novom Pazaru od strane policije, a po naredenju inspektora SUP-a Sjenice Mila Nedica. Oziljke od batinjanja su ostali i na dan smrti".



Memic Harun (1962), iz Razdaginje:



"U decembru 1993 dosli su Nedic i Babic. Nedic mi je rekao: ,,Dosli smo, ptico, po tebe." Daces mi 35 automata, 2 mitroljeza. Pokusao je da se dogovorimo, rekao mi je da doteram kamion da otera moje oruzje. Poceli su da me maltretiraju, trazili su da mi daju spisak paravojnih Bosnjakskih formacija (napominjem da sam obavljao funkciju predsednika SDA-Mjesne kancelarije Razdaginje). Rekao sam da nisam protiv ove drzave, kao ni moja stranka i da niko (pa i Nedic) ne moze da ukida takvu formaciju.



Nedic mi je rekao da se sa njim ne moze tako razgovarat, te da ce me privesti u SUP pa da cu pjevat' ko ,,Bela lala". Trazio mi je licnu kartu i pasos i sve su mi oduzeli. Prijetili su mi, nasta sam im ja odgovorio da ako me neko odavde do Kraljeva udari, da je to Mile Nedic. Rekli su mi da se spremam da idem sa njima. Uzeo sam bundu i cigarete, nasta mi je Mile Nedic rekao da mi to nece trebat, jer koga mi dalje odvedemo, njemu ne treba nista. Ja sam posao sa njima, a majka i sestra su mi se onesvijestile, deca su kukala. Jedan od policajaca (Ivica Babic) je rekao Nedicu: ,,Vidi sta radis Nedicu" i predlozio mi je da me ostavi to vece, ja sam rekao da ja idem sa njima, pa sta bude. Ivica ga je ponovo zamolio i on me je ostavio. I rekao mi je da se sutra javim u 6 ujutru i pustio me je i reko mi je: nemas kud', dokumenta su kod mene. Kad sam se vratio zatekao sam onesvescenu majku, zenu i sestru, deca su vriskala. Mene je to iritiralo i odlucio sam da pobegnem, znajuci da je mnogo ljudi podleglo batinama njihovim. Ilegalno bez dokumenta sam napustio zemlju, tamo sam se zadrzao cetiri godine. Posle se vracam bez dokumenata, imovno stanje mi je svedeno na nulu.



Posle povratka dva mjeseca niko me nije dirao. Posle dva mjeseca radnik SUP-a I. Kurtovic mi donosi poziv da se javim kod Nedica. U mom odsustvu Mile Nedic je u moje ime govorio da sam ja izdajnik i navodno na osnovu mene prebijao narod. Na prvom saslusanju bio je blag, vjerovatno ocekujuci od mene saradnju, sto mi je i ponudio, a ja sam odbio. Drzao me je osam sati, a 15 minuta ispitivao, periodicno i navracao s pitanjem: ,,Da li si se predomislio?", imajuci na umu promjenu mog iskaza. Trazio mi je oruzje, ja sam mu dao automat, jer je znao da imam i pusku garabin.Jos dok sam bio tu sa Nedicem, komandir Budeva Dragan Paunovic je usao na vrata i sa vrata opsovao mi majku i pokusao da me udari, na sta ga je Nedic sprecio. Jos 10 puta me je privodio i drzali su me po 10 sati. Fizicki me nije zlostavljao, a psihicki me je maltretirao, i nudio mi saradnju da izdajem ljude u svom selu. Bez poziva mi je govorio da mu se javim, i ja sam presto da se javljam.



Napominjem da sam posao izgubio 1992. god (radi sam u PTT), s obzirom da su me i ranije trazili da se javim u SUP. Pobjegao sam u Njemacku, kad sam se vratio ostao sam bez posla, i danas sam baz posla.



Otac pomenutog Memic (Mahita) Sabit je maltretiran zbog svog sina. Pozivali su me u SUP-u da saradujem sa njima. Odbio sam saradnju sa njima. Februara 1994 policija dolazi po mene. Dosli su da im dam automatsku pusku, rekao sam da ja ne znam nista. Nedic mi se poceo drati. Ostavise mi poziv da se javim sutra, i zaprijetio mi kad dodem dolje da cemo drugacije razgovarat. Toga dana je 53 stanovnika Razdaginje privedeno. Odveli su me u salu. Pozvali su me i odveli kod Nedica. Pitao me da li sam sto doneo, rekao sam da nisam. Rekao mi je da sam ispratio sina (Haruna) u Tursku. Dao mi je spisak da procitam, neko je davao izjave, da i ja dam izjave ko sta ima od oruzja, sta ko prica. Trazio je staru pusku, koja je bila kod mog brata, koju je on predao. Reko mi je da ustanem i odveo me je kod Pede Jerinica. Ispitivao me 3 sata. Ispitivao me o poreklu moje poridice. Pustio me je. Oslobodili su me. Trazio sam garanciju za sina, nisu mi dali.



Hasic Taip (1934), iz Bioca:



"Prvo su dosli u utorak, ne secam se datuma, ovde navece. Bila mi je tu snaha, zena i dvoje unucadi iz Sarajeva. Trazili su, de je Tajko? Rekli su da nije ovde. Oni su rekli da mi kazu: "Saopstio ti je, Dragan Paunovic i Mile Nedic, da se javis u stanicu milicije u Budevo, u 21 cas. Preko dana su vrsili javno premlacivanje po Karajukica Bunarima. I Relju Hukica iz Ugla su tukli. Tu sam ih slus'o pred vrata sta su radili. Posle toga sasluso me Mile Nedic i trazio da predam sta imam od oruzja. Reko sam mu da posedujem registrovan pistolj, za koji imam odobrenje. Reko mi je: idi kuci, daces sutra sta ti traze. E, posle su me trazili sutradan. Ja sam bio na posedak kod Zaima Kurtanovica u Karajukice. On mi je porucio preko porodice, da sam okrivljen za oruzje. Snaha je dosla u carape, i zvala me je kod Zaimove kuce.



Dosao sam ovamo. Znajuci sta me ceka, pomisljao sam da idem vani. Posle toga braca mi se nisu slozili. Bio sam jednu noc na konak kod brata u Sjenicu. Brat mi je Hasic Zaim, profesor. Brat mi je reko da idem da se javim kod Vlada Vranica, nacelnika DB i kod Mira Vasojevica. Miro Vasojevic nam je prijatelj pa smo ga zamolili da pode sa mnom i burazerom kod nacelnika Vranica. Posle kad smo otisli kod Vranica, doso mi je Mile Nedic i pita me: "Gde si Hasicu, Boga ti tvoga, mi te trazimo, granice smo zatvorili zbog tebe, po nebesima te trazimo, a ti hodis zemljom?!" Ja sam mu reko: "Na raspolozenje ti je moj zivot, uzmi ljevor, i zavrsi samnom. Zivot ti poklanjam, ali ono sto si radio u Karajukice, to neces sa mnom radit. Posle me zvao Vlade, kod njega u kancelariju. Saslusao me Vlade i primio me korektno. Lijepo me pitao: "Imas li sta da predas?" Reko sam mu: "Ono sto imam, sigurno cu dat. Vlade je tu u Sjenicu odrzo svoje i zastitio me. Posle su me odveli u policijsku salu da cekam Karlicica. Tu je bilo 50 ljudi sto smo cekali. Kad je stigao Karlicic usao sam u sobu br. cetiri. Sasluso me je. Kad me je poceo saslusavati, nisam znao sta me pita. Pitao me je: "Koliko imas oruzja? Ko je ukljucen u SDA u vasem selu, i ko je u Odboru vaseg sela? Nisam znao to da mu odgovorim nista. E, posle toga mi je reko:-Kazuj da ne preduzimamo druge mere. Ja sam mu lijepo reko preduzimaj sta god hoces, ja sam u vasim rukama, a od toga nemam nista, jer sam se osecao sto posto nevin. E, posle toga lijepo mi je reko: "Hasicu, il' ces ovo sve kazat', il ces predat', il ces bit unisten!" Jer ti si bio i opstinski delegat, i mesne zajednice, i porotnik u Sudu, i ti sve znas sta sela rade". Reko sam mu: da ja ne znam nista, a ti, ako imas sumnju, ili me neko tereti, prikazi svedoke, ja sam tu. Reko mi je da sam sklon bezanju, zato sto sam se predo gore u Sjenicu. Posle toga napisao mi je poziv da se javim za sedam dana u Novi Pazar. Posle hefte otisao sam ja, Nusret Turkovic i Tahir Turkovic, obojica iz Dolica. Tahir je ziv i danas, a Nusret je umro posle tih udaraca koje je zadobio u Pazaru.



Javili smo se u SUP u sobu br.cetiri, ako se secam dobro. Tu me cekao jedan policajac, cijelo vrijeme. Sasluso nas je svu trojicu i zakazao za sedam dana novo rociste. Trazio je da mu se ponovo javimo sa potpunim generalijama koje njemu trebaju, mada ih mi nismo posedovali. Tog dana me nije maltretirao vec nas je pustio da se javimo sedmi dan. To je bio Karlicic. Doso sam kod kuce proveo sam sest dana. Niko me ovde nije dirao. Sedmi dan je pao veliki snijeg, tako da nije saobracao autobus, pa sam pokusao sa sinom da me prebaci traktorom, ali mi je zaledio traktor u mestu zvano Gabinate, pa sam tu ostavio i sina i traktor koji sam platio u ono doba 12.500 DM. Otiso sam peske do Duge Poljane, uhvatio sjenicki autobus i otiso u Pazar. Javio sam se u SUP. Tu su bili i Nusret i Tahir, gde smo i prvi put bili. Izaso je Rosic i pozvo Nusreta Turkovica. Nije mi poznato, sta mu je trazio tamo. Pozvao je jos jednog organa u civilnoj uniformi, a u meduvremenu ostavio otvorena vrata, i u tom trenutku video sam Nusreta kako sedi na jednoj stolici skrstenih ruku. Karlicic ga je pitao: "Zbori ono sto imas, ide ti zivot!" Nusret ih je pito, ako mogu da pomognem parama, nemojte mi zivot uzimat. To mu nije pomoglo. Slusali smo i ja Tahir, kad im je odgovorio. Jedan od njih dvojice, Karlicic ili Rosic, ga je udario onom dugackom palicom i samo je jedanput zavikao: ,,Ah, mene, majko moja", i pao je potrbuske na patos. Pritisli su ga koljenima, pendrecima i nogama, nismo mogli cut' da je vise jeknuo, jer je vec bio u soku. Ocevidci smo da su ga kvasili vodom dva tri puta, pa cak su donosili i praske (tablete) da bi ga trijeznili. Posle toga kad se rastreznio, pustili su ga 10-minuta kod nas na hodnik, kao da se nesto dogovori, a milicajac je stalno s puskom bio. Ponovo su ga zvali kod njih. Ali ovaj put su vrata zatvorili. Cuo se jauk.



Dugo su ga tukli, ili se mene bar cinilo, posto sam ja bio pod strahom, jer sam ja bio sljedeci na redu. Kad je izaso od njih, pogledao me, i plak'o je. Nije mogo nijednu cipelu da obuje na otecene noge. Nije mogo da ide vec se drzo se za ogradu. Ja i Tahir smo mislili da je sa njim vec gotovo.



Otvorio je Karlicic ili Rosic vrata, ne znam ko je od njih bio, jer mi se od straha zamaglio vid. Zovnuo me na vrata: "Hajde, Hasicu!" Ostala mi je kapa na klupu i pito sam ga: mogu li uzet kapu, a on mi je odgovorio: da mi ne treba ni glava. Pistolj mu je bio na hastal, i dugacka palica. Dao mi je pet minuta da razmislim. Reko mi je: sve sto te pitam, moras mi kazat. I ja sam dva ona praska, od ludila kako se zovu "Bensedin" popio. Priso je blizu mene lijepo mi je rekao: "Zbori! -Nemam sta, reko sam mu. -Dobar si govornik, mora da si u rukovodstvu u SDA stranke. Reko sam mu: "fino, dovedite svedoka koji to kaze, mene da je sram", jer sam smatrao da je bolje lijepim recima da se obracam, jer sam vidjeo sta je bilo sa Nusretom. A i ja sam bio u toj dilemi da nisam dobro kontrolu imao. Prisao mi je jos malo blize, koliko mu je odgovaralo pri ruci da moze da se rastegne, udario me sa pesnicom i prvim udarcem me oborio s nogu. Naredio mi je: Ustani! Pokuso sam da ustanem ali sam se zanosio. Nanio mi je jos nekoliko udaraca pendrekom, tako da nisam bio pri sebi (bes svesti), ne znam koliko vremena. Tako kad sam se rasvijestio, bio sam sav mokar od vode kojom su me polivali. Karlicic mi je reko: "Izadi!" Zvao je Rosica i obajica su me pozvali u unutra. Rosic me je udario samo jedan put nogom pod rebra i reko mi: necemo se natezat, najcemo za tebe mesta. Izasao sam oko 10 minuta na hodnik. Stigla su dva milicajca, svezala me odmah i urucili mi resenje za zatvor. Molio sam im se da uzmem malo cigara. Ni to mi nisu dozvolili. Poveden sam u zatvor i bacen u celiju puna 24 sata. Nijesam ni jeo ni pio za to vrijeme, ni izisao van. Posle toga odveli su me kod istraznog sudije i odredio mi pritvor od 30 dana. Posle toga u zatvoru nisam maltretiran. Treci dan mi je dosla zena u posetu, donijela mi je nesto odece. Komandir zatvora je dosao i zahtevao da izadem pred zenu, a ja sam odbio (mislim da je bio Cosovic komandir). Izasao sam, poveli su me tu de se srecu robijasi i zena mi se glasno zaplakala. Pitala me: "Sto si takav, biju li te? Unuka mi je pocela da place, priso je komandir uzeo je u narucje i dao mi je. Odgovorio sam zeni da me ne pita za premlacivanje.



Uglavnom, ukoliko umrem ovde, ukopajte me u Bioc. Nije mi se dalo za rukom, dva puta sam pokusao da se obesim. Nisam imo cim . Nisam snage imo. Posle 15 dana izaso sam u setnju, zajedno sa ovim, koji su tu bili zatvoreni. Hajriz Kolasinac, Semko Kucevic, Hasic, oni su me ohrabrivali i davali savete da budem strpljiv i da ce to sve doci na svoje. Tako da sam proveo 29 dana u zatvoru, do drugog resenja. Dvadeset i deveti dan mi je stiglo resenje u kojem je pisalo da mi predsednik suda iz Sjenice produzava jos dva meseca istrage. Angazovo sam advokata, Eka Duljevica iz Novog Pazara, koji me zastup'o. Otis'o je u Sjenicu, jer to resenje nije bilo dostavljeno. Posle tri-cetiri dana doslo je novo resenje i osloboden sam pritvora. Pokus'o sam preko advokata da trazim odstetu, a oni su me predali sudu. Sud me kaznio 35 dana zatvora. Taman, ono sto sam odlez'o i jos dva meseca uslovno. Od tada nikako nisam zdrav. Osmadeset posto sam izgubio zdravlja. Sto se tice uverenja, nisam mogao ni da izadem da ga uzmem, a nisam ni smeo. Ja da sam to potrazio, ja bih izas'o mrtav iz zatvora".