U svaku moju zoru doplovi miris nje
isprati poslednje snove
dočeka moje buđenje
pa,mi ispuni jutro,kao cašu, do vrha...
kao što dom ispuni miris toplog hleba
kao proleće rascvetale lipe
kao boje slikarsko platno...
A onda krene kroz moje dane
tiha i neprimetna kao senka u sutonu
tek mome srcu vidljiva
tek mojnj duši čujna...
Uplete se medju skrivenene misli
zadrhti u mojim damarima
zatreperi mi na koži
pa svaki trag mojih misli vodi do njenih prozora
A onda stignu tama i noć...
a noć je sva njena...
U njoj ,kao varnica,zaiskri medju zvezdama
ušunja se sa mesečinom u moju sobu
ispuni tamu svojim dahom i sobom
pa su mi pune grudi nje
dok grabim dah
pune su mi vene njene vreline
dok njima plovi...
I tako ona traje, kao bezvreme u vremenu
da moja ljubav ima koga da voli
makar i krišom
makar u potaji
makar u sećanju
Erkin Bihorac
|