Nakon što se upisao na koledž Oksidental, liberalni univerzitet umetnosti u Los Anđelesu, Barak Obama, ili Beri O’Bombarder – kako su novog američkog predsednika zvali drugovi iz srednjoškolskog košarkaškog tima na Havajima – počeo je da se menja u Obamu kakvog danas znamo.
Kao tinejdžer je „na terenima za basket, koji su imali svoj unutrašnji svet” stekao neke od svojih najboljih belih prijatelja. „To je bilo polje na kojem biti crnac nije predstavljalo nedostatak”, pisao je kasnije. Ipak, po dolasku na koledž prihvatio je svoj rasni identitet i od drugova tražio da ga više ne zovu Beri. Prvi put je imao politički istup u govoru koji je održao na skupu posvećenom borbi protiv aparthejda. Ipak, prema rečima njegovih tadašnjih kolega sa koledža, Obama se nije upuštao u političke rasprave u studentskom domu u kojem je živeo, pogotovo ne o temi sovjetske intervencije u Avganistanu koja je tada bila aktuelna. Umesto toga, ljudi su ga viđali kako u papučama, šortsu i majici opušteno šeta po studentskom kampusu. Ken Sulcer, Obamin drug iz doma, koji je sada advokat u Kaliforniji, tvrdi da se novi američki predsednik nije „unosio ljudima u lice” da bi im nametnuo svoje mišljenje. Obama je ipak je želeo da dalje širi vidike pa je sa jednog kraja Amerike prešao na drugi i upisao političke nauke na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Uže polje studija bili su mu međunarodni odnosi, a godinu dana pre nego što je diplomirao 1983, iz Kenije mu je javljeno da mu je otac stradao u saobraćajnoj nesreći. Tada, po sopstvenim rečima nije osetio bol, već „samo blagi osećaj da je jedna prilika otišla u nepovrat”. Obama, koji se sa ocem sreo samo dva puta u životu, nakon što je ovaj napustio porodicu, obišao je očev grob tek 1988. i tamo od svoje polusestre Aume saznao istinu o Baraku Obami Starijem, koji je umesto da gradi „novu Afriku”, okončao život kao tužni pijanac i propali birokrata i iza sebe ostavio osmoro dece iz četiri braka. Dok je plakao na očevom grobu, priča Obama, „shvatio je ko je i do koga mu je stalo”. „Video sam da je moj život u Americi – crni život, beli život, osećaj napuštenosti koji sam imao kao dečak – da je sve to bilo povezano sa onim malim komadom zemlje od kojeg me je razdvajao čitav okean”, pisao je kasnije Obama u knjizi „Snovi moga oca” koja je objavljena 1995. godine.
Nakon što je diplomirao na njujorškom Univerzitetu Kolumbija, Obama je 1985. prešao u Čikago kako bi za godišnju platu od 12.000 dolara godišnje radio u radničkom kraju Saut Sajd, naseljenom skoro isključivo crnom populacijom koja je ostala bez posla zbog zatvaranja lokalnih čeličana i fabrika i živela na ivici egzistencije. Radio je na projektima za razvoj zajednice, a Džerald Helman, čovek koji ga je zaposlio, tvrdi da je Obama brzo postao vešt savetnik. „Bio je veoma uspešan u tome da natera ljude koji se nisu slagali da na kraju rade zajedno”, priseća se Helman. Obama je imao običaj da im kaže da „ne postoje ni večni prijatelji ni večni neprijatelji”. Novi predsednik SAD je tokom tog perioda svog života u Čikagu, zbog rada sa zajednicom, bio često u kontaktu sa crnačkim sveštenicima. Među njima je bio i Džeremaja Rajt, sveštenik Ujedinjene Hristove crkve Svetog trojstva, kojoj je i Obama pristupio, ali se kasnije udaljio od nje, kao i od sveštenika Rajta koji je postao poznat po zapaljivim rasnim govorima u kojima je proklinjao Ameriku. Čikaški dani pružili su osnovu političkom identitetu koji je Obama započeo da stvara, a priliku za dalji razvoj dobio je nakon upisa na elitnu Pravnu školu Univerziteta Harvard 1988. godine. Tu je postao prvi crni urednik „Harvardske pravne revije”, najprestižnijeg pravnog časopisa u SAD. Surat Sing, Obamin kolega sa Harvarda i sadašnji državni tužilac pri Vrhovnom sudu Indije, kaže da je u prvom njihovom susretu u studentskom baru „Harknes komons” video da se radi o čoveku čija razmišljanja idu dalje od američkih granica. „Odmah je započeo diskusiju o stanju ljudskih prava u Indiji i posebno se zanimao za način postupanja sa ‘nedodirljivima’, kastom ljudi koja se smatra isključenom iz društva”, kaže Sing, koji za Obamu tvrdi da je već na Harvardu pokazao izuzetnu lidersku veštinu.
BLIC
|