Zashto te nema, kad srce zatreba te moje, zashto si daleko, kad uvek si tu u mojim mislima...
Mrzim ovaj osecjaj samocje, a rekoh sama sebi da mrznju upoznati necju, a eto mrzim mrznju, mrzim glad, mrzim bose noge, mrzim ono shto na barut i smrt mirishe...
Eto mrzim a rekoh da necju...
Shta ja ovo pishem, svashta!!!
Htedoh neshto drugo pisati, o ljubavi, o srecji, o radosnim danima, trenucima, satima...
Ah,tako ih je malo bilo, al' bilo ih je...
Mozda i vishe, previshe,al' ja eto opet zadovoljna nisam, jer svaki moj osmeh suza je zalila, svaki uzdah zadovoljstva, ta suza je zgazila...
Hahahah, ah...
Smejem se, kako je lepo smejati se...
To je zato shto sam pomislila u ovom trenu na tebe...
Da,na tebe i sebe pored tebe...
Al' evo sad suza kanu...
Shta ona sad hocje...
E, da...
Hocje da me podseti da si daleko...
