U danima u kojima se temperatura pela i do 40 stepeni, vrlo često su se mogle čuti informacije da pojedinim gradovima preti nestašica vode.
Problema je bili u Sjenici, Loznici i Užicu, ali to ne navodi nadležne da promene tvrdnju da problema nema. U odbranu od njenog nabujalog toka uložilo se ništa, a Kolubara je prošlog maja uzvratila sa lako odnetih milijardu evra.
Zbog te ogromne štete selo se za sto. Srbija će u sklopu programa UN za razvoj i japanskim novcem tražiti najbolje rešenje za zaštitu od voda u najrizičnijoj zoni, slivu Kolubare.
"Gruba procena da je za izgradnju sistema koji bi trebalo da štite opštine u kolubarskom basenu potrebno 110 miliona evra. To nije posao koji se završava preko noći, godine su potrebne", kaže Marko Blagokević, šef Kancelarije za obnovu poplavljenih područja.
I dok se dičimo izgradnjom više od 20 bujičnih brana u ovoj godini, suša ide korak ispred poplava.
Naime, nema dana u kome barem jedan deo Srbije ne ostane bez vode ili je prinuđen na restrikcije.
Iz "Srbijavoda" poručuju da se od brana koje služe vodosnabdevanju završava ona kod Valjeva, a grade one kod Arilja i Kuršumlije.
Još smo daleko od potpuno sigurnog snabdevanja i visokog kvaliteta pijaće vode na teritoriji čitave Srbije, zato slušamo ista poruku.
"Naša poruka je da pokušamo da štedimo, a da država sagleda mogućnosti. Nema razloga za strah, postoje zone koje se 20, 30 godina suočavaju sa problemom. Nije ovo prva godina", kaže direktor JVP „Srbijavode“ je Goran Puzović.
Na jesen bi u skupštinskoj proceduri mogao da se nađe Predlog zakona o upravljanju rizikom elementarnih nepogoda koji bi trebalo da nas bolje pripremi za neki naredni maj, ali i da nam otkrije kakvo je stanje u svim srpskim sistemima za vodosnabdevanje, šta mora, a šta može da se popravi.