Šta je delegacija u NBS otkrila, u narednih desetak dana ostaće tajna, dok se ne utvrdi priroda nađenih stvari
BEOGRAD -
Državna komisija otvorila je sefove u Narodnoj banci Srbije, u kojima je Predsedništvo SFRJ pohranilo Titove stvari nakon njegove smrti.
Tročlana državna komisija u sredu je u ime predsednika Srbije,
posle više od tri decenije, otvorila sefove u kojima su stvari Josipa Broza Tita.
Na čelu komisije bio je profesor Oliver Antić, savetnik predsednika Republike, a otvaranju su prisustvovali i Nikolićev savetnik, general Milorad Simić, kao i zamenik generalnog sekretara predsednika Nenad Jevremović.
Šta je delegacija u NBS otkrila, u narednih desetak dana ostaće tajna, dok se ne utvrdi priroda nađenih stvari. Takav je dogovor, kako nam je rekao prof. Oliver Antić, napravljen i s predsednikom Nikolićem.
S obzirom na to da se 30 godina nije znalo šta je u sefovima - da li su u pitanju lične Brozove stvari ili vlasništvo države, i da je administracija na ove sefove čak i zaboravila, zadatak Komisije je da zapisnički utvrdi sadržaj pohranjenih vreća.
Pošto se u jednoj, kako se pretpostavljalo, nalazi spisak onoga što je zapečaćeno u ostalima,
posao Komisije je da ”sravni” stvari sa spiska sa onim što je nađeno, da utvrdi da li nešto nedostaje, i obavesti sud ima li stvari koje bi trebalo da uđu u ostavinsku masu.
Komisija nekadašnjeg Predsedništva SFRJ popisala je 9. marta 1982. i
značajnu dinarsku sumu i nekoliko desetina hiljada engleskih funti, marke i dolari.
Predala ih je Narodnoj banci Jugoslavije, čiji je pravni sledbenik NBS. Da li su oni u depou ili na posebnim računima, znaće se tek kada Kabinet predsednika Srbije obelodani sadržaj sefova.
Otvaranje sefa dogodilo se na inicijativu Prvog osnovnog suda u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinska rasprava između Titovih naslednika, koji je krajem prošle godine uputio zahtev Kabinetu predsednika Srbije da, kao pravni naslednik nekadašnjeg Predsedništva, omogući uvid u sadržaj sefova. Otvaranju u sredu nisu prisustvovali ni predstavnik Prvog osnovnog suda, ni advokati Brozovih naslednika, iako su oni to pismeno tražili od suda. Naime, po zakonu, kako nam je objašnjeno u Predsedništvu, oni i nisu mogli prisustvovati.
Prema jednoj verziji, komisija je, posle Titove smrti, popisala 14 vreća, i u njima su bila posebno vredna ulja na platnu, ostala iza srpskih kraljevskih dinastija. Prema drugoj, reč je o 11 džakova sa zlatom, nakitom, poslednjim Titovim predsedničkim platama i autorskim honorarima.
Ako Komisija, uz pomoć veštaka, utvrdi da je u vrećama bilo išta od ličnih stvari bivšeg jugoslovenskog predsednika, o tome će obavestiti sud i predati te stvari u sudski depozit.