[kame]

Originally Posted by hurmasica

...............Bujrum neznani putnice najmernice,udji u odaje beskonacnosti i sjedni na sofru.Iz istog sahana punog sicusnih zvjezda,ibrika sa nepresusivog bunara znanja jest cemo i piti do sabaha.Spomeni bismile i slusaj kako duse bez napora prelaze iz jedne u drugu dimenziju vakta.Utoli glad za ljepotom ,zedj za istinom u ovoj oazi svjetla.Jer kad insan prica bez rijeci otvaraju se demirli pendzeri podsvijesti.Rasire se teske kapije spoznaje i osjeti miris milosti.Otvori se basta srca i u njemu zabehera drvo mudrosti.......................................................

Evo valahi u meni i danas ašćare, neki čudan nemir vlada, po se zapitah, hladno je jako, smrzlo, gdije li ću poći sada?
I obuh čizme nove, začuh da glas me iz daleka neznan zove, te bilesi dolazi mi i u snove, pa krenuh kaldrmom svoga skrivenoga grada, pa eto me opet, tebi, mislima, nepozvan belčin sada.
Dođoh kući svojoj, iz zaseoka mala, a pisati tebi velim uh, nije neka šala.
Sjednem onako, pa misli k'o korice hljeba po tanjiru redam i opet svoje srce, na putovanje predam. A šta sve u njemu ima, šta li se samo krije, za koga zvuke štima i kakve snove snije?
U njemu ječe strune, muzika neka svira, pa krenem ja slovima, po širini ovog bijelog čagetli, papira.Šta mi sve na um ne sleti, šta se sve ne rodi, pa ti danima pišem, nekad arhiviram pa brišem.
Probaj samo mislima nađi se u zgodi, kao i ja odputuj, šta te samo čeka eh, čik pogodi?
Uh, kada završim sa pisanjem pa pismo ti pošaljem nekamo tamo, nemaš pojma kako mi je, šta se sve događa u duši mojoj samo.
Nekad' bih je isjeko boničko na komade veće, pa neka vidi kako boli svakodnevne, grdno zaječe. Ipak, smognem snage, spetljam ih u lance, pa hitim ih u dolinu i zakržljale klance, nek' ih voda nosi, nek' se samo smire, a vjetrovi već u meni, počesto, naumorno pire.
Koliko samo puta, stavim kapiju nasred puta, neću da ti pišem više, nek' sve puteve saperu hladne seoske kiše, ali vrelina me goni, vatra u meni sija, ono zrnce ljubavi još u meni neumorno klija.
Uh joj, nekad' mi je smiješno šta ti sve pišem, pa šta mogu, taki sam ti sam, evo već umorno uzdišem. Lagati ne znam, učili me tome nisu ni otac ni mati, te deder uzmi zehru vakta i u moje misli ovdje, slobodno navrati.
Možda misliš da sam lud, ama jok bona znam da nisam to, ponekad pomislim da ovo što se u meni izrodi, veliko je zlo, ali takve misli, brzo smijehom sperem, i onda krenem uz sokak da ti se verem. Ka tebi ja moram, možda kasno bude, da pronađem u tvom rudniku, bogatstvo potrebne mi rude.
Sačuvaj me Bože, velikijeh grijeha, pa i sada mislim kako da ovo privedem kraju od silnoga smijeha.
Vako bih piso i noć i cijeli dan, i prizivo te neizostavno u svaki moja san, darivajuć ti jastuk što kraj mene prazan kleči, a ona vrelina u meni uh, neprestano zveči.
Možda ti je noćima hladno, zima već uveliko vlada, svuda je smrzlo, klizava je džada, pa kad se smiluješ u san mi samo đođi, ali mene Turske ti vjere ne prođi, mila moj sleti, a ja ću te grijati, kao što sunce peče ono plaho ljeti. Proći će te groznica, drhtati više nećeš, darujem ti noć za pamćenje, samo vidjećeš.
Hej, kada bi to samo bilo, kako kažu " što je babi milo, to joj se i snilo" ama nebih ti piso no stavio u krilo i ..prićo, ama dašta, svašta.
Volio bih nekad, da te samo tek tako, iz života brišem, ali nije to tako lahko, pa vidiš, da neumorno i danas ko bajagi nešto ti pišem.
Nekad, kada me već ne bude više, možda ti suze moje kažu, koliko ovo pisamce nakvasiše. Znam, život je takav, nekom' maćeha, nekome mati, a meni evo, samo nekim dijelom sreća u srce svrati.
Zaista, život je i tuga ... ona i sreća su neizostavno moja dva velika druga.
Znam samo, da snivaću te, do nekog' mog tamo kraja, na ivici nade, gdje se život sa smrću neizbježno spaja i utkucaje srca zauvijek ukrade!
Ako griješim, ti mi samo oprosti, ja ne tražim mnogo, a dio si mog' života biti mogla u kojem, kada mi je bilo neophodno bilo na noge si me podigla!
Na kraju današnjeg pisanja moram reći da jako mislim na te, da me i oni najljepši trenuci, neumorno prate... znaš sve jer nije lahko zaboravit' te..