Oland izvodi Francusku na novi put
Pariz -- Novi francuski predsednik Fransoa Oland razgovaraće sa stranim liderima uz stav da podsticanje privrednog rasta treba da zameni godine rigorozne štednje.
Oland zvanično preuzima dužnost 15. maja, ali će već danas obaviti prve razgovore sa evropskim partnerima predstavljajući svoje ideje.
"Evropa nas posmatra, štednja više nije jedina opcija. Kada su rezultati saopšteni, verujem da je to širom Evrope izazvalo olakšanje, rodilo nadu da rigorozne mere ne moraju više biti neminovna sudbina", poručio je Oland.
Oland je kazao da je prvu zvaničnu posetu inostranstvu rezervisao za nemačku kancelarku Angelu Merkel, dok ga je Barak Obama pozvao u Belu
kuću na bilateralni susret uoči samita Grupe 8 i NATO koji bi trebalo da se održi za dve sednice u SAD.
Španski premijer Marijano Rahoj i Oland najavili su da će danas imati telefonski razgovor. Novi šef francuske države iz redova socijalista trebalo bi takođe već od danas da počne konsultacije oko formiranja buduće vlade.
Osim o preispitivanju evropskog budžetskog pakta, Oland se tokom predsedničke kampanje zalagao i za veće poreze za bogate, kao i za borbu protiv nezaposlenosti otvaranjem novih radnih mesta za mlade.
Oland je u nedeljnim izborima savladao Nikolu Sarkozija sa osvojenih 52 odsto glasova.
"Merkoland" novi evropski par snova?
Da li je ''Merkoland'' novi, evropski ''par snova'', pitanje je koje se postavlja odmah ''dan posle'', uz jasan odgovor mnogih poznavaoca nemačko-francuskih odnosa da međusobne blokade nisu ni u čijem interesu i da se Francuzi nisu odlučili protiv Nemačke, već za Francusku.
Nemačka strana, istovremeno, naglašava povezanost u Evropi i nemačko-franucske odnose, kao motor razvoja Evropske unije (EU), ali i ne zaboravlja da kurs štednje, koji Berlin zastupa u vremenu krize - nema alternativu
.
Kako će dalje biti na relaciji Berlin-Pariz, moglo bi se već naslutiti iz toga što je Merkelova, za koju se kaže da je političar koji se preciznošću naučnika i pomoću sopstvenog mozga uvek dočepa cilja, već razgovarala sa novizabranim francuskim šefom države Fransoa Olandom i uputila mu poziv da što pre dodje u nemačku prestonicu.
Iako je do poslednjeg momenta podržavala potučenog bivšeg šefa države Nikolu Sarkozija, izbor njegovog protivnika Olanda, iz ugla Merkelove, i nije baš neka lepa pojava, ali je podnošljiva-kažu analitičari.
Nemačka daje Evropi ton, Francuska se bori protiv privrednog kraha i želi predsednika koji će je dostojno i snažno predstavljati i - sa Merkelovom pričati ravnopravno- kratko i jasno kažu nemački analitičari, koji ''priznaju'' da će Oland, naravno, za nju biti težak pregovarač, ali i ''upozoravaju'' da će i on videti, kako tek ona zna da bude teška.
On želi konjunkturne programe, ona budžetsku disciplinu - ali ako ''Merkoland'' bude pametan tim, onda će njih dvoje da se slože o zajedničkom putu, na kome će moći kod ''domaće publike'' da sačuvaju ''obraz'', jer obostrana blokada nije ni u čijem interesu - smatraju nemački analitičari.
I, kada sve izgleda da će ''Merkoland'' postati novi, evropski ''par snova'', za Merkelovu se pojavljuje problem na ''domaćem'' terenu i to u vidu njenih najbližih-koalicionih partnera liberala šefa diplomatije Gvida Vestevela i vicekancelara Filipa Reslera.
Većina Nemaca smatra da ona drži stvari pod kontrolom i to što je ona takva, pomaže njenoj Hrišćansko-demokratskoj uniji i njoj daje nadu da će 2013. godine ponovo biti izabrana za kancelara.
Najveći rizik za Merkelovu su liberali, koji bi, ako se odluče u pravcu koalicije sa socijaldemokratama i partijom Zeleni, pomerili statiku moći.
Za liberale, kojima je od juče, na izborima u Šlezvig-Holštajnu, kada su prekinuli seriju poraza i osvojili više od osam odsto glasova i koje sledeće nedelje, na izborima u Severnoj Rajni Vestfaliji, izgleda, očekuje još jedan mogući uspeh bi bilo smisleno da se kroz koaliciju sa socijaldemokratama i zelenim, kako se kaže, oslobode dugogodišnjeg ''zatočeništva'' od demohrišćana.
Iako do saveznih izbora ima još dugo i iako se o mogućem ''pretrčavanju'' liberala na stranu socijaldemokrata i zelenih potpuno neobavezno govori, moglo bi to Merkelovu alarmirati. Liberali bi, mogli iz ugla demohrišćana, da izgledaju ne kao neko s kim će se dobiti vladina većina, već kao neko s kim će većina biti sprečena.
Merkel, naravno, sledeće godine može da teži i takozvanoj ''jamajka koaliciji'' sa liberalima i zelenim, ali je pitanje kako bi njeni konzervativci i zeleni funkcionisali