U ulici Milana Nedića 24/3, nekada Maršala Birjuzova, živi policijski inspektor u penziji, Živojin Aleksić.
Prevremeno se penzionisao kada je Dušan Mihajlović postao ministar policije u januaru 2001. godine. Svima je govorio da neće da radi za izdajnike Srbije i da bi se pre ubio nego da mu „ovaj" bude šef.
Bio je član SK od 1986. godine, a član SPS od samog početka. Kasnije je svima govorio da Slobu lično poznaje. To je uvek ubacivao u razgovor na slavama i na drugim okupljanjima, dok bi opozicionari okretali glavu da ih on ne vidi i prevrtali očima. U njegovom prisustvu niko nije glasno kritikovao vlast i predsednika, ne zato što nisu želeli, već nisu smeli.
Nikada se nije ženio. Na pitanja zašto, odgovorio bi da je oženjen za službu. U komšiluku se pričalo da je izuzetno surov i da uživa da tuče ljude, naročito „zabludelu, izdajničku" omladinu koja „umesto da uči škole remeti javni red i mir". Javno se hvalio kako je tukao Vuka Draškovića u zatvoru 1993. godine i da mu je to bio najsvetliji trenutak u karijeri.
Preživeo je dva infarkta. Prvi kada su uhapsili Slobu krajem marta 2001. godine, a drugi kada su ubili Slobu u Haškom kazamatu marta 2006. Treći umalo nije doživeo kada je ugledao tablu s imenom Milana Nedića na zidu svojoj zgrade. Srušio se na trotoar i držeći se za grudi kroz veštačke zube prosiktao: „Četnici i njihova izdajnička kopilad. Jeb'o vas Milan Nedić". Razmišljao je da proda stan i da se preseli, ali je od te ideje na kraju odustao.
Kada je SPS napravio vladu sa koalicijom „Za evropsku Srbiju" demonstrativno je pocepao člansku karticu i odlučio da se više neće baviti politikom. Naravno da nije izdržao. Radikali su postali njegovi novi ljubimci. Jedini ispravni i jedini koji nisu bili izdajnici.
Nakon skoro trećeg infarkta uplašio se za svoj život i odlučio da promeni svoje navike. Prestao je da jede masnu i začinjenu hranu, da puši i pije alkohol. Počeo je više da šeta i izbegava javni prevoz. Gde god je mogao išao bi pešice. Umesto kafe pio je čaj. Kupovao sve što bi preko televizije rekli da je zdravo. Čak se za svaki slučaj, iako nije verovao u Boga, pod stare dane krstio, kako bi mu Bog, ako kojim slučajem postoji, pomogao da što duže živi.
Dok je radio nije mu smetalo što živi sam, čak na protiv, uživao je u tome. Kući je dolazio samo da prespava. Vikendom bi izlazio i „jurio ženske". Bio je snažan i zgodan muškarac koji je vodio računa o svom izgledu. Omiljen kod žena. Posebno je voleo da kreše udate i da ih tokom seksa pita: „Jel te *ebem bolje od muža?". Svršavao je na to da je bolji, snažniji, pametniji, lepši, kuratiji od drugih muškaraca. Mnoge su predlagale da ostave muža, neke i decu, kako bi bile s njim, ali on ih je surovo odbijao.
Danas se kaje zbog toga. Ostario je. Onemoćao. Nije više ono što je nekad bio. Sam i usamljen. Bez kučeta i mačeta, što bi narod rekao. Plašio se da će završiti u nekom odvratnom staračkom domu gde će ga maltretirati nestručno osoblje. Zato je odlučio da se oženi, da ima ko da ga gleda kad se bude skljokao u krevet. Počeo je da odlazi na igranke u penzionerski klub, da flertuje sa starijim gospođama i udovicama, čak je i u novine dao oglas lične prirode, ali onu pravu nije našao. Prijatelji su mu govorili da previše bira i da snizi kriterijume.
Jednog jutra dok je pazario povrće i ostalu zdravu hranu na Zelenom vencu ugledao je nju. Prodavala je med. Livadski, bagremov, šumski, med sa orasima, propolis kapi, vosak… Nosila je braon maramu ispod koje je virila seda ravna kosa. Bila je punačka i rumena. Kad bi vam neko rekao da zamislite seljanku koja puca od zdravlja, zamislili biste nju. Ima 65 godina. Zove se Mirka Devojka i živi u Kamenovu. Svakog petka dolazi u Beograd da prodaje med. Bila je to ljubav na prvi pogled. Prišao je njenoj tezgi i uhvatio se za teglu livadskog meda s orasima.
- Priča se da su med i orasi srpska viagra. Jel to istina?
- Istina, istina komšija. Kad pojedem med i orahe meni se… Hm… Jeste, kažu mušterije da pomaže. Možete da probate, ako ne pomogne vraćam pare.
- Eh komšinice, i šta ću posle s njim da radim kad nemam nikoga?!
- Ooooo udovac?
- Ne komšinice, nikada se nisam ženio. Nisam našao pravu, ali kako mi se čini možda se sudbina preokrene. Možda mi život na kraju ipak bude sladak kao med.
Mirka se zacrvenela i zakikotala. Od tog dana, Žika je svakog petka oblačio svoje najbolje odelo i odlazio na Zeleni venac da vidi Mirku i kupi teglu meda. Svaki put bi sve duže i duže razgovarali. Saznao je da se Mirka, isto kao i on, nikada nije udavala, jer je kao najmlađa ćerka ostala kod kuće da pazi majku i oca. A kada su oni umrli bilo je već kasno za udaju.
- Mirka, nikad nije kasno, - rekao je Žika. Evo, kad bi ti htela ja bih te odmah ženio. A, šta kažeš?!
Mirka se opet zacrvenela i zakikotala. Pogledala ga krupnim očima i rekla:
- Oću!
Žika je poskočio od sreće, prešao s druge strane tezge i strasno poljubio Mirku. Prodavci sa susednih tezgi i kupci su za trenutak zastali i počeli da aplaudiraju. Romantičniju scenu Mirka nije mogla da poželi.
Venčanje su zakazali za Krstovdan. Mirka je insistirala da se venčaju samo u crkvi. Rekla je da je ona pobožna i da ne priznaje svetovni brak, već samo onaj sklopljen pred Bogom. Žiki je to bilo sumnjivo, ali je zbog ljubavi prema njoj popustio.
Iako se pre svadbe preselila u Žikin stan, nije želela da spavaju u istom krevetu.
- Ne mogu nevenčana da spavam s tobom u istom krevetu, to je greh, – govorila je.
Žika je i na taj uslov pristao. Čak je poverovao u njenu priču da od muške ruke nikad nije bila milovana. Uzbuđivala ga je pomisao da će joj biti prvi. Opčinjen idejom deflorisanja Mirke, ignorisao je činjenicu da je očajna domaćica, da ne ume da kuva, da je aljkava i smotana. Samo je na ono mislio.
Najzad je došao i taj dan. Mirka je, kao i svaka nevina baba devojka, obukla belu venčanicu, dok je Žika kupio novo odelo. Žiki je bilo sumnjivo što niko od Mirkine rodbine nije došao, iako mu je ona rekla da su ili pokojni, ili ne odobravaju ovaj brak. Venčali su se u Sabornoj crkvi, nakon čega su otišli na ručak u restoran „Znak pitanja". Bili su pomalo pripiti kad su stigli u stan. Mlada je popila malo crnog vina pa se zacrvenela i oraspoložila. Najzad je došla ta prva bračna noć koju je Žika s nestrpljenjem čekao.
- Sad ćeš da vidiš kako Žika skida mrak, - govorio je u sebi, dok se skidao a Mirka spremala u kupatila i oblačila novu spavaćicu.
Kad je izašla, Žika je već bio u krevetu, skroz go. Uvukla se stidljivo pod jorgan i pokrila. Čekala je da je Žika napadne. Nije morala mnogo da čeka. Počeo je strasno da je ljubi i da joj zadiže spavaćicu. Mazio je po nogama.
- Baš je dlakava. Izgleda da ne brije noge. Voli prirodno, - govorio je u sebi.
Mirka je strasno stenjala dok je Žika pipao za grudi preko spavaćice.
- Uf, baš se napalila. Jooooj, šta ću da joj radim. Nije svesna.
I onda je zavukao ruku u njene velike gaće, domaćinke. Mirka je prestala da stenje. Umirila se i gledala u Žikino začuđeno lice.
- Klitoris nije, mnogo je veliko. K*rac nije, mnogo je malo, - razmišljao je dok je istraživao po Mirkinim gaćama.
- Mirka, pa ti nisi devojka! Ti si mladić!
- Jesam Žiko. Ja sam Mladić. Ne mogu više da se krijem. Dosta mi je svega. Žiko, ja tebe volim. Ja sam i dalje ista ona osoba u koju su se zaljubio i kojom si se pred Bogom venčao. Molim te Žiko, da mi oprostiš što ti ranije nisam rekao…
Žika je seo na krevet i s obe ruke se uhvatio za glavu. Neko vreme je tako u tišini sedeo i razmišljao. Posle desetak minuta se okrenuo i rekao:
- Šta da se radi?! Ja tebe bez obzira na sve još uvek volim. Šta ću, ljubav je ljubav.
- Joj Žiko, ti si car! - kroz suze reče Mladić i zaskoči ga da ga ljubi.
- Nego, legni srećo na stomak da obavimo započeti posao.
- Oooooooooooo Žiko!
- Oooooooooooo generale, kako ste uski. Znači istina je da vas muška „ruka" nije milovala.
- Istina je Žiko, istina. Moj Žiko! To Žiko, to!
Ujutru dok je Mladić spavao, Žika se tiho izvukao iz kreveta i spavaće sobe. Pozvao je 9191 i prijavio da u njegovom krevetu spava Ratko Mladić. Prvo mu nisu verovali, ali je Žika insistirao da što pre dođu i ponesu milione koje su obećali srećnom nalazaču.
Prekidamo program zbog najnovijih vesti.
Savet za nacionalnu bezbednost saopštio je na vanrednoj konferenciji za štampu da je uhapšen haški optuženik general Ratko Mladić. Kako se navodi, akcijom srpskih službi bezbednosti on je lociran, lišen slobode i priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju…
... posle određenog vremena...
Živojin Aleksić trenutno živi na Kubi, gde troši s lakoćom stečene milione. Nije ni sanjao da će mu Mirka doneti tako veliki miraz.