[superbaka]

Ljubav muci

Za onu koju bih zeleo svaki dan vidjeti, sretnu
I nasmijanu, bez brige na ovome svetu
Evo me! Dugo sam se pitao, jos iz pocetka dali bi bila dobra stvar da ti
napisem koje pisance i dugo, dugo vremena tako se zapitkivao, dali da pisem
ili nepisem. Nisam dugo vremena pisao ovakav materijal, ustvari prvi put je
da pisem ovako nesto devojci. Ipak, evo me. Sad je tacno 3 sata ujutro
nemogu da spavam jer opet maleno moje ti mi dolazis u misli. Kao na letnje
vece kad hladan vetar lagano preleti preko tvog tela tako i u meni se budi
neki neobican osecaj kad pomislim na tebe, i to svaki put jos od 12 Marta
dvi hiljade i pete godine. Sigurno se pitas kakav osecaj, i mozda upitkujes
dobar ili los! Pa srce moje zar uopste mozes da dodjes na tu temu da bi ja
ikad nesto lose o tebi pomislio? NE! Nemogu jer nema nicage na ovome svetu
sto bi me navelo da nesto lose pomislim o tebi. Razlog? Uskoro ce stici!
Sigurno i ti dobijas neki da takodje kazem cudan osecaj, mozda ti srce kuca
sve jace od znatizelje da saznas sta sledeca recenica u ovom pismu govori?
Nemoj da zuris jer ipak reci na ovom papiru nece nigde da polete ili odlete.
Zato ti i pisem ovo pismo, jer ipak jednog dana sta god da bilo, mozda kad
bi pala u neki sevdah mozes da ga ponovo procitas i da znas da te je neko
zavolio i jos uvek te voli i volece te do kraja zivota, nebitno u kakvoj
vezi mi bili. Zena, devojka, prijateljica, kakav odnos nebitan je, jer
zavoleo sam te i uvek cu te voleti.
Znas, uvek sam volio da pisem ali cudno nikad nisam voleo da citam knjige.
Nisam ih puno ni procitao u zivotu ali one koje jesam stvarno sam se bio
uneo u njih. Opet da navedem par razloga sto su me jos naveli da pocnem da
pisem ovo pismo. Nisam dugo vremena pisao pa sam se cisto i zazeleo, a jedna
druga mnogo vece stvar je ta ako podjes sama od sebe znas da nekada neke
reci nisu tako lake za izgovoriti, pa ih je lakse prenjeti nekim tisim
putem. Iako bi one lepse zvucale kad bi se rekle u lice, ipak ovako one su
tu i ostaju pa ih uvek mozes procitati, setiti ih se i lako ih zapamtiti a
doneklen i uveriti se da imaju ono isto znacenje koje bi i trebale da imaju.
Ljubavi moja, ustvari da zamenim ljubav sa tvojim imenom, Miro moja, mozda
ti sve ovo izgleda tako staromodno, no ja sam osoba koja sva svoja
desavanja, dogadjaje, misli i osecanja ponekad voli da prenese na papir. To
ponekad je trenutno u ovom trenutku. Obracam se tebi - tebi koja
najverovatnije sad slatko spava sa zaklopljenim okicama i mozda u dubokom
snu za koji niko nezna o cemu je; tebi cije je postojanje u meni probudilo
neke osecaje za koje do sad nisam znao niti ikad imao; tebi koja me je
naucila da voli; tebi koja me je navela da vidim da postoji ljubav. Sad vec
pocinje da postaje tesko nastaviti u istom ritmu u kojem sam poceo. Jer na
hiljade misli su mi dosli od jednom pa dok napisem jednu od njih hiljade
drugih dodje pa sve tako dodju pa odlete pa mi nastane teski dzumbus u
glavi. Ali, nije bitno, ipak cu pokusati da ti kazem ono sto nameravam. Sad
je glupo govoriti sta ce sa nama biti u buducnosti ali hteo bi da ti kazem
jedan deo iz knjige koje sam davno procitao i koji mi nikako od tog dana iz
glave nije izasao jer na mene je ostavio veliki utisak a naprosto ukrao
reci, taj deo glasi "kada u casovima samoce tihi vetar bude prevrtao
stranice tvoje proslosti, seti se i ti mene da sam i ja bio jedan od
slucajnih prolaznika na stazi tvog zivota...". Nadam se da si shvatila ovo.
Jer, znaj taj "slucajni prolaznik" te je uspeo zavoleti bez obzira na vrjeme
mesto ili nesto drugo.
Razmisljam se kakvi su nasi trenutci bili do sada. Za mene svaki novi susret
biva sve drazi i drazi, jer svakim danom te volim sve vise i vise. VOLIM TE!
Moram to da ti priznam. Zavoleo sam te na prvi pogled! Pa makar se ti
podsmijavla tome, mada se nadam da nemas potrebe i da nisi takva osoba.
Mozda ces misliti da preterujem ali ja znam sta sam osetio u sebi. Nebih
zeleo da mislis da letim sa nekim recima ali svaka rec sto cu upotrebiti
vezana je za tebe i ima ono znacenje koje bi i trebala da ima. Takodje,
nemoj da mislis da ti ovo govorim samo zato sto je pocetak govorim ti ovo sa
znanjem da cu te uvek voljeti pa do kraja zivota. Obadvoje znamo da osecaj
onaj prvi kad stanes u vezu je uvek ljep pa stvari uskoro pocnu da se
strmoglavljuju, mislim da se to nece desiti sa nama jer nema potrebe,
nezelim to da se desi, ali sto ce biti bice sa nama. Jos nesto bi voleo da
napomenem: osecaj je nebeski kad ti neko prizna da te voli nadam se da ces
se sloziti sa time.
Da se doneklen i vratim na pocetak pisma zasto uopste i pisem? Sa svime ovim
sto imam da ti kazem, pokusavam ti reci da hocu da nasa veze ima neku svrhu,
ali ustvari ona vec i ima svrhu jer povezala me je za tebe toliko da bi
velika suza kanula kad nebi vise bila moja. Zasto ti ovo pokusavam reci?
Zato sto sam shvatio nesto, nesto sto se u meni probudilo i posle cega sam
dobio sasvim novi pogled na ceo svet i stvari sto se desavaju u njemu. Vazno
mi je da se drzim onoga sto mi je bitno i da je ljudski zivot vredniji i od
para i od bilo cega drugog. Stime hocu da kazem da si mi bitna ti; ti kao
osoba; ti kao drug;ti kao ljudsko bice kojo me cini srecnim; ti kao devojka,
I ti kao ljubav prva. Mnostvo puta covek sebi postavi pitanje cemu je
vrednost zivjeti? Zasto uopste zivjeti? i neke stvari radi govoreci jednom
se zivi? Navelo me je da shvatim da zivot netreba na neku ruku "trositi". i
svaki momenat na ovoj planeti dok "trosim svoj zivot" hocu da ima neku svrhu
I poentu. A znaj da svaki momenat sa tobom se osecam da mi je vredan a
takodje ispunjen svrhom i bogu sam zahvalan za svaki delic sekunde koji mi
pruza da budem sa tobom. Dobijam cudan osecaj sad kao prvi put kad sam te
ugledao kad kazem ovo ali osecam kao da mi je bog podario svog andjela kao
da me je blagoslovio sa tobom.
Mogao bi da skratim dosta price sa ovim sto cu ti reci; 6-og FEBRUARA, TI SI
NAJSLADJA STVAR STO SU MOJE OCI IKADA UGLEDALE pod onom lipom u tvojoj
basti, i osoba za koju je zadrhtalo srce moje nakon sto me poljubi po prvi
put. Na neku stranu sta pokusavam da kazem svime ovim je da mi je zivot
sladak i ljep znajuci da si ti na svetu ovome. Da naprasto postojis!! Ali da
li ces uvek postojati za mene?? to je ono veliko pitanje koje bi hteo da
pitam. Znam da hoces, kao drug ali..ono sto bi te hteo pitati glasilo bi
ovako: "Da li mislis, jel ima nesto u tebi u srcu tvom sto bi ti mozda moglo
reci dali mozes da budes samnom i samo moja na svetu ovom"? Neznam niti hocu
da predpostavjam tvoj odgovor jer on je samo u tebi sakriven i samo ga ti
znas. Takodje, znam da je ovo nesto suludo za pitati u ovim godinama tako da
drzi svoj odgovor pa mi ga reci kad vreme dodje za to, ali nemoj sad!. Samo
znaj i drzi to u mislima da ipak ima neko ko te zeli za ceo zivot. Ima mnogo
ali, zasto, kako, gde, sta, koliko i mnostvo drugih stvari koje ce se samo
vremenom odgonetnutni. Ali, bitno je to da ce vreme reci svoje a sam BOG CE
PRESUDITI DALI SMO SUDBINA ILI IPAK NE. Mozda kad bi neka starija osoba
procitala sada ovo rekla bi "decija posla" ali, pitanje za njih bi trebalo
da glasi da niste vi mozda sa svojim muzem ili zenom zavrsili jedno sa
drugim zbog "decijih poslova"?
Dali da prestanem? Ipak bi hteo da nastavim malo jer sam se ipak razbudio i
bice jos jedna nesnana noc. Stvari kao prevara? Mislim da znas moj odgovor
na to pitanje, jer spomenuo sam ti ga tako da to ucinio tebi nebih. Dali bi
ti ikad prevarila mene? Znas ono nikad ne reci nikad. Ali ipak kad malo
bolje razmislim prevara i nije toliko cesta pojava kao sto se doneklen
reklamira i prica. Ako dvoje ljudi sto se poznaju odu na pice, jer to
prevara? Sta je uopste prevara? Po meni bi bilo to da govorim nekoj drugoj
devojci da je volim. Ja te nikad nebi mogao prevariti onda iz tog razloga.
Jer da te gledam u oci i kazem da te volim a da sam predhodno bio sa nekom
drugom, ipak nemogu niti cu ikad moci dok god sam stobom. Ogovaranje i
privera to su dve stvari sto idu jedno uz drugo i sto cine jedno drugo. Ako
ikad imas nekih sumnji, pitaj me pa ces dobiti pravi odgovor na sve bio on
gorak ili ne, ali bice iskren. Isto tako, nikada necu i nebi mogao
poverovati nekome drugom, sem ako neke reci nepoteknu iz tvojih usta. Jel
verujem ti.
Znamo obadvoje, niko nije savrsen na ovome svetu. Svako ce pogresiti jednoga
dana. Ali nebih voleo da zbog neke greske izgubim tebe jer ja to sebi nebi
mogao oprostiti. Ovim pismom doneklen pokusavam da ti se otvorim i dokazem
neke stvari. Ta rec "poverenje" nije da je nemam za tebe, ali nikad me nisi
toliko uverila da ostavicu ti da razmislis o tome kako bi zavrsio tu
recenicu. Iako si mi uvek odgovorila na sve sto sam te pitao i rekla da si
bila iskrena ali kao na sirokoj stazi koja se pocne suzavati tako se to
poverenje u tebe pocinje gubiti na nekome suzenju. Nemoj pogresno shvatiti,
sto ti pokusavam reci je to da me nikad nisi uverila, jer odgovoriti na
pitanje nije uvek dosta. Iz toga razloga bi te pitao dali me volis? Zasto?
Koliko dugo? Jel sam gresio kad sam pomislio da me tvoje oci vole kao sto
tebe voli srce moje? Jel sam gresio? Dali i dalje gresim? Reci mi pa koliko
god da surova istina bila prihvaticu je. Nezelim da mi uzvratis reci, vec
zelim da mi kazes iskrene reci sto su ti u srcu i sto ce iz njega da izadju
kao sto se to zbiva samnom sada. Reci mi dali ima ljubavi u nama, ja znam da
je ima jer ona se probudila u meni i jos uvijek traje i trajace iskreno
receno do kraja zivota. Stime se i dalje budim sa istim razlogom svako novo
jutro kad sunce svane. Mnogih noci biva to da dobijam neku nesanicu, zbog
koje nemogu da spavam, tako ponekad ti saljem vjetrom neke rjeci za koje
samo ja znam, ali ih vjetar izgleda izgubi negdje u putu ka tebi. Tako mi
cesto zaokupis misli, da sam u stanju da ucinim bilo sta i doneklen kao da
uspostavim neku telepatiju sa tobom. Hodas kroz moje misli, ko sebicni lovac
na blago. Bezbroj pitanja ti tad postavim, no necujem odgovor, mada mogu
samo da ih naslutim.
MIRO MIRJANA, kazi mi letim li ja mozda previsoko, u neka sedma nebesa, u
plavo bele oblake, u kojima me cekaju mozda neka nova iskusenja od kojih ce
biti jedno da cu naici na veliku prepreku i strmoglaviti se niz nju??? Kazi
mi maleno moje, da li sam ja mozda previse zaokupljen snovima ili iluzijama
sto nebih voleo da jesam?? hajde kazi mi maleno moje, jel odgovor znas samo
ti!!! Kazi i nemoj se sazaliti kakav god da bio tvoj odgovor. Ali zapamti
ovo : "I da odes na drugi kraj beskraja, daleko iznad snova, stoljece jedno
da te od mene razdvaja kao daljina dugackih mora, od sebe te sakrio nebi,
jer uspomena zivi i nosim je u sebi"..
E maleno moje, mozda ti se cini da sam malo preterao, no dopusti mi da
iskazem sve ono sto sam do sada cuvao u sebi. Sta cu kad sam doneklen
sentimentalna osoba. Ali barem ako ti se ovo moje pismo i sve utrosene reci
cine suvisnim, barem sve ovo ostavi za neka vremena kad ti sve ladje potonu
I kad vec pocnes da se davis u plimi problema. Tad ga uzmi i ako ti treba
potrazi me da ti sve ovo ponovim i da ti kazem ovo sto cu ti sada reci :
VOLIM TE.
Mozda je bas suvisno govoriti o ovoj previse znacajnoj reci u ljubavi, no
znam da samo se sa njom nesme i nemoze igrati, i da je mogu samo iskreno
reci oni koji su pronasli dovoljno razloga u nekome da bi to izgovorili. Pa
iz ovoga sam zakljucio da li ja dovoljno riskiram ili sam ja u kategoriji
tih malo vise iskrenih i doneklen hrabrijih. Nadam se da ces razumeti moju
duhovni prirodu doneklen i za koju sam siguran da cu moci iskoristiti za
neke divne trenutke s tobom.
MIRJANI, malenoj mojoj, koju upoznah proleca gospodnjeg 2005.
Nadam se da ces imati razumevanja!!
S ljubavlju, IGOR